Руски цар Николај I завео је тако строгу цензуру да је чак и сам учествовао у цензурисању појединих дела, између осталог и поезије Александра Сергејевича Пушкина.1
&
Себар, према чл. 139 Душановог законика, могао се парничити са властелином, црквом и самим царем.2
&
Краљ Угарске и Чешке и цар Светог римског царства Жигмунд Луксембуршки је на самрти 1437. наредио да се ухапси његова супруга Барбара Цељска како би обезбедио да га наследе ћерка Јелисавета и њен муж Алберт II Хабзбуршки.3
&
У Енглеској 1631. одштампана је тзв. „покварена“ Библија у којој је на месту седме Божје заповести стајало „Чини прељубу“ (Thou shalt commit adultery) уместо „Не чини прељубу“ (Thou shalt not commit adultery).4
&
Иг (око 1090—1141), каноник манастира Сен Виктор у близини Париза, саставио је дело „Савети за искушенике“ у коме је потанко навео које речи, гестове и манире искушеници треба да користе за столом.5
&
Влад III Дракула заузео је престо пошто је 1456. у двобоју савладао и убио претходног владара Влашке Владислава II.6
&
Симеон Орловић, секретар владике Петра I Петровића, распитивао се током 1811. код Карађорђа о могућности пресељења свих Црногораца заједно са владиком у Србију.7
&
Платонова Академија и Аристотелов Ликеј добили су име по светим гајевима посвећеним локалним херојима Академу и Ликеју.8