| Опсада Беча (1683) — хрватски титл |
Опсада Беча 1683 трајала је два месеца и кулминирала је 11. и 12. септембра, када је на планини Каленберг код Беча дошло до одлучујуће битке између снага Светог римског царства и Свете лиге с једне стране, и Османског царства с друге стране. Битка је означила почетак политичке хегемоније Хабсбуршке династије у Светом римскомцарству и Централној Европи.
Битку су добиле уједињене снаге Светог римског царства и Свете лиге коју је представљала само Краљевина Пољска (литванска војска је стигла прекасно пред Беч, кад је битка већ била завршена) . Бечки гарнизон је водио Ернст Ридигер Граф фон Старемберг , аустријски поданик Леополда I, цара -светог римског царства. Главнокомандујући је био командант пољских снага, краљ Пољске, Јан III Собјески. Савез се борио против војске Османског царства под командом великог везира Кара-Мустафе паше.
Многи историчари сматрају да је ова битка означила прекретницу у тристогодишњим османско-хабзбуршким ратовима, док дуги ову бику виде само као потврду опадања моћи Османског царства. Током шеснаест година након битке, Хабзбурзи су постепено освојили јужну Мађарску и Трансилванију и очистили ове територије од османских снага. Битка је такође значајна и због тога што је садржача највећи јуриш коњице у историји.