Историја Срба у раном средњем веку

Ова изузетно занимљива серија од 6 епизода говори о доласку Срба на Балканско полуострво, примању хришћанства, првим облицима државности и односу са суседима у реном средњем веку.

Насељавање Срба, али и Хрвата, представља једну од најлепших мистерија нашег раног средњег века. Два народа, о којима једну, прилично кохерентну причу, доноси византијски цар Константин VII Порфирогенит, појављују се у амбијенту далеке Беле Србије и Беле Хрватске у доба цара Ираклија (610 – 641), одакле се, уз Ираклијев пристанак, насељавају у земље некадашње римске провинције Далмације. Много мастила је за последњих, готово 400 година, потрошено на српско-хрватско насељавање, али без правог решења. Тек недавно, показао сам да је то што Порфирогенит говори о сеоби Срба и Хрвата, заправо знатно осакаћени препис из једног другог списа, насталог несумњиво у Риму, око 878. године, највероватније испод пера Анастасија библиотекара, готово столеће пре но што је учени цар живео. Ово откриће отворило је читав низ питања и могућности тумачења српско-хрватске сеобе.“

Тибор Живковић (1966—2013), историчар, сценариста и режисер серије (извор)

(Е1): Византијски Илирик. Насељавање Словена

Византијски Илирик 1/3

Долазак Словена на Балкан и њихово насељавање северних византијских провинција.

Долазак Словена на Балкан и њихово насељавање северних византијских провинција. Долазак Словена на Балкан и њихово насељавање северних византијских провинција.

Византијски Илирик 2/3 Долазак Словена на Балкан и њихово насељавање северних византијских провинција.

Византијски Илирик 3/3 Долазак Словена на Балкан и њихово насељавање северних византијских провинција.

(Е2): Долазак Срба

Долазак Срба 1/3

Долазак Срба на простор Балканског полуострва и њихово настањивање "у земљи где и данас живе".

Долазак Срба на простор Балканског полуострва и њихово настањивање "у земљи где и данас живе". Представљени су подаци којима данас располаже званична историографија.

Долазак Срба 2/3 Долазак Срба на простор Балканског полуострва и њихово настањивање "у земљи где и данас живе".

Долазак Срба 3/3 Долазак Срба на простор Балканског полуострва и њихово настањивање "у земљи где и данас живе".

(Е3): Срби и хришћанство

Срби и хришћанство 1/3

Долазак Срба на простор Балканског полуострва и њихово настањивање "у земљи где и данас живе".

Примање хришћанства из суседне Византије одредило је нови правац у развоју српске средњовековне државе. У овом делу, користимо сазнања из расположивих нам извора, на основу којих данас нажалост не можемо у потпуности реконструисати слику покрштавања Срба.

Срби и хришћанство 2/3 Примање хришћанства из суседне Византије одредило је нови правац у развоју српске средњовековне државе.

Срби и хришћанство 3/3 Примање хришћанства из суседне Византије одредило је нови правац у развоју српске средњовековне државе.

(Е4): Структура државе

Структура државе 1/3

Државна структура и елементи државне власти код Срба по досељавању на Балкан.

Државна структура и елементи државне власти код Срба по досељавању на Балкан.

Структура државе 2/3 Државна структура и елементи државне власти код Срба по досељавању на Балкан.

Структура државе 3/3 Државна структура и елементи државне власти код Срба по досељавању на Балкан.

(Е5): У вртлогу бугарско-византијских ратова

У вртлогу бугарско-византијских ратова 1/3

Између две ватре — Бугарског и Византијског царства.

Положај српске државе у првим вековима свог постојања, зависио је у многоме од утицаја суседних земаља, Византије, али и Бугарске током IX века.

У вртлогу бугарско-византијских ратова 2/3 Између две ватре — Бугарског и Византијског царства.

У вртлогу бугарско-византијских ратова 3/3 Између две ватре — Бугарског и Византијског царства.

(Е6): Бурна времена XI века

Бурна времена XI века 1/3

Између две ватре — Бугарског и Византијског царства.

Почетком XI века, у јеку Самуиловог сукоба са Византијом, и Србија се нашла на удару његове војске.

Бурна времена XI века 2/3 Самуило и Србија.

Бурна времена XI века 3/3 Самуило и Србија.