Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
teodora-san-vitale.jpg

Теодора је била супруга источноримског (византијског) цара Јустинијана I и његов најближи саветник и сарадник преко двадесет година. Ипак, захваљујући Прокопијевој „Тајној историји“ Теодора је превасходно остала упамћена као куртизана која се узнела до царског трона. О Теодориној години рођења и пореклу може се само нагађати. У науци се обично узима да је била петнаестак година млађа од супруга Јустинијана I, дакле рођена је око 497. године. Царичина породица била је, по традицији коју је забележио око 1320. историчар цркве Нићифор Калист, пореклом са Кипра. Међутим, различити извори настали после 6. века, бележе као Теодорин завичај Александрију и малоазијску област Пафлагонију. >>>

pandurski-zastavnik-iz-temisvarskog-banata.jpg

Одевање Срба у Хабзбуршкој монархији у 18. веку било је одређено различитим факторима, од наслеђа пренетог из постојбине која се налазила под османском влашћу до савремених трендова у ондашњој западноевропској моди. Пошто су живели на широком подручју хабзбуршких земаља, Срби су ступали у контакт са различитим народима, посебно Мађарима, који су остваривали знатан утицај на одевање међу Србима. Развој ношње Срба у Хабзбуршкој монархији био је у великој мери сличан развоју мађарске ношње. Специфичности културе 18. века под снажним барокним утицајима условиле су бројне китњасте елементе у ношњи и снажан симболични и статусни значај одела, који је превазилазио одевну и естетску функцију. Статусни значај одеће био је двојак: скупоцена одећа била је доступна само високим друштвеним слојевима, а различите ношње биле су заступљене код цивилног становништва, официра и војника и свештенства. >>>

novcic-justina-ii.jpg

Јустин II је био источноримски (византијски) цар из Јустинијанове династије који је владао између 565. и 578. године. Рођен је око 520. године и био је син Вигилантије, рођене сестре Јустинијана I. Јустин је на престо дошао захваљујући способности своје амбициозне супруге Софије, сестричине царице Теодоре, са којом је равноправно владао све до 574. године, када је због великих војних пораза и територијалних губитака на Истоку психички оболео и постао неспособан за самосталну владавину. По избору његове супруге, заповедник екскубитора (царске гарде) Тиберије, постао је цезар и Јустинов савладар, а након четири године и наследник на византијском престолу. >>>

zica.jpg

Ктиторска делатност светог Саве обухвата његов рад на обнови и подизању бројних цркава, манастира и других верских објеката у Србији, на Светој гори, у Солуну и Палестини. Своју ктиторску делатност Сава је започео у Ватопеду где је даривао овај грчки манастир у ком је боравио. Затим је заједно са оцем, монахом Симеоном (рашки жупан Стефан Немања), подигао манастир Хиландар на Светој Гори. >>>

pad-beograda.jpg

Пад Београда 1521. године је догађај који је уследио као последица трећег великог турског напада на ово угарско утврђење у османско-угарским сукобима у доба највећег ширења Османског царства на запад. Османски султан, Сулејман Величанствени (у муслиманској традицији запамћен као Кануни односно Законодавац), одлучио је да први циљеви његових војних похода буду Родос и Београд, места која није успео да освоји његов предак Мехмед II Освајач (1451—1481). Сулејман је покренуо своју војску половином маја 1521. године, а главни циљ овог похода било је освајање Београда. Угарска држава је била готово у расулу и неспособна да се ефикасно супростави османској војсци. За разлику од претходних похода султан је овог пута одлучио да главни правац напада иде са савске стране. Да би ово извела, османска војска је прво морала да заузме Срем, што је на крају и учињено. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаСтефан МусићПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Саботажа Стаљиновог гласа

Током Велике чистке у Совјетском савезу, крвавој спирали политичког насиља, оптужбе које су изрцане на рачун појединих оптужених биле су често апсурдне и готово невероватне. Ипак, и најнеобичније оптужбе су могле постати основа за изрицање најтежих казни. Штеточине су оптуживане да саботирају чак и Стаљинов глас!… >>>

staljin-1936.jpg

Дебела Берта (немачки Dicke Bertha), како јој гласи популарни назив, вероватно је једно од најпознатијих артиљеријских оруђа коришћених током Првог светског рата. Ипак, овај надимак се користи за означавање неколико артиљеријских оруђа, односно хаубица калибра 210 мм које су коришћене за гранатирање... >>>

Током битке на Атлантику у Другом светском рату, подморничка флота је била најјачи немачки адут у борби против савезничког поморског саобраћаја. И поред бројних недостатака подморничка флота је савезничком бродовљу наносила тешке губитке. У свакодневном животу подморничара забележено је неколико... >>>

Убиством кнеза Михаила 1868. године гаси се главна линија Обреновића. Иако кнез Михаило није оставио законитог наслиједника, он је имао сина из једне љубавне авантуре! Велимир Теодоровић (1849—1898), син кнеза Михаила Обреновића. Извођач: Славица Прпа. Након неуспјешног... >>>

Познато је да је српски кнез Милош Обреновић целог живота волео жене Милош Обреновић. Мориц Д. Дафингер. Извођач: Мирослав Шолти. Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка и књаз српски у два наврата (1815—1839. и 1858—1860), постао је отац кад је имао 75. година!... >>>

Генијални ренесансни стваралац Леонардо да Винчи истицао се између осталог и у техничком умећу. У многобројним делима у којима је обрађивана историја ренесансе Леонардо је приказиван као претеча бројних техничких изума, ненадмашни механичар и изумитељ. Ипак савремени истраживачи су умногоме... >>>

Стрељање родољуба у Мадриду 3. маја 1808. јесте једна од две Гојине слике са родољубивим мотивима шпанског устанка против окупације Наполеонових снага у мају 1808. насликане на иницијативу кардинала Луиса де Бурбона. Ова слика, иако замишљена као знак сећања на родољубе погинуле на почетку рата за... >>>

Неријетки су случајеви да су физичке мане, посебно у средњем вијеку, онемогућиле остваривање политичких амбиција. Тако је Јована Анђела, који је био страшно амбициозан и жељан царске круне, а поред тога и способан и предузимљив, цариградско становништво ипак спријечило да се попне на византијски... >>>

Радомир Путник, велики српски генерал Првог светског рата, умало је допао аустроугарског заробљеништва непосредно уочи почетка рата. Спасао се само захваљујући погрешној оцени начелника главног аустроугарског генералштаба Генерал Радомир Путник Извођач: Мирослав Шолти. У... >>>

Кад се помену Викинзи, обично помислимо на грубе и немилосрдне црвенобраде ратнике са рогатим кацигама који су у лаким бродовима муњевито нападали, пљачкали и палили британске и уопште, европске обале у средњем веку. Међутим, најновији налази др Тарина Вилса, предавача и истраживача са универзитета... >>>

Мајски преврат (1903) и устоличење Петра Карађорђевића за краља Србије поставили су пред политичке делатнике не само проблеме на пољу унутрашње и спољне политике, већ и на пољу идеолошког обликовања новог стања. То обликовање текло је у два правца — декултивизација и заборав претходне династије... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Велики жупан Стефан Немањић покушао је да добије краљевску круну од папе први пут у последњим годинама 12. века. Иноћентије III је позитивно одговорио на молбу српског владара, одредио кардинала Јована, бискупа Витербоа у Лацију, као легата који ће обавити крунисање, али је читав подухват на крају пропао због противљења угарског краља Имреа.1

Владимир Вијановић, познат као „Влада Револуција“ због учешћа у студентској побуни у Београду 1968. године захваљујући глумцу Зорану Радмиловићу статирао је у телевизијској серији „Више од игре“ 1977. године. Када се сазнало о коме је реч, сцене где се он појављивао уклоњене су.1

Пре епохе Крсташких ратова, према сачуваним изворима, својеврсни рекордер по броју ходочашћа у Свету земљу био је Фулк Нера, гроф од Анжуа. Он је у Јерусалим ходочастио четири пута — 1003, 1008, 1035. и 1038. године.2

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

fernando-svetac.jpg

Фернандо III од Кастиље и Леона (шп. Fernando III de Castilla y de León), Светац (шп. el Santo), био је краљ Кастиље (1217—1252) и Леона (1230—1252). Рођен је у манастиру Валпараисо, у Замори 1198. или 1199. године, а умро је у Севиљи 1252. године… >>>

hispanija-586.jpg

Госвинта је била визиготска краљица између 551. и 589. године. Била је удата за два визиготска краља, прво Атанагилда, а потом Леовигилда, док је за време владавине Леовигилдовог сина, Рекареда, такође имала велики утицај. Била је присутна на визиготској политичкој сцени скоро четири деценије и током владавине три визиготска краља. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported