| Добро дошли! |
|
Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака. Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook. |
| Позајмите глас Историјској библиотеци! |
|
Ако сте заинтересовани, кликните овде! |
| Препоручујемо |
 Српско војно племство у Војној граници 18. века је било српско племство у Хабзбуршкој монархији чији су преци биле граничарске официрске породице којима је Хабзбуршка монархија додељивала племићке титуле због заслуга њихових појединих чланова у ратовима. Племство српске средњовековне државе је у појединим случајевима напуштало своје области пред турским нападима али оно углавном није представљало зачетак српског племства у Хабзбуршкој монархији. Зачетак српског племства у Хабзбуршкој монархији може се везати за другу половину 16. века, мада су то били појединачни случајеви. Период од Великог Бечког рата до Револуције 1848. године, сматра се почетком стварања српског грађанског друштва у Монархији. Српско племство је јачало и преузимало водећу културну, а нешто касније и политичку улогу. >>>  Парсифал (немачки Parsifal) је опера немачког композитора Рихарда Вагнера. Вагнер ју је дефинисао као Bühnenweihfestspiel - представу за освећење позорнице. Првобитно је била намењена за извођења искључиво у његовој оперској кући у Бајројту крај Минхена. Била је то његова последња опера, премијерно изведена 26. јула 1882. Дириговао је Херман Леви, Вагнеров пријатељ јеврејског порекла. Парсифал је заснован на средњовековној легенди о витезу округлог стола Парсифалу. О њему су писали велики средњовековни песници Кретјен де Троа и Волфрам фон Ешенбах (Вагнер је као извор користио Ешенбахово дело, које је прочитао још 1845). Парсифал је био отац још једног легендарног витеза, Лоенгрина, кога је Вагнер изабрао за протагонисту своје раније опере. >>>  Теодора је била супруга источноримског (византијског) цара Јустинијана I и његов најближи саветник и сарадник преко двадесет година. Ипак, захваљујући Прокопијевој „Тајној историји“ Теодора је превасходно остала упамћена као куртизана која се узнела до царског трона. О Теодориној години рођења и пореклу може се само нагађати. У науци се обично узима да је била петнаестак година млађа од супруга Јустинијана I, дакле рођена је око 497. године. Царичина породица била је, по традицији коју је забележио око 1320. историчар цркве Нићифор Калист, пореклом са Кипра. Међутим, различити извори настали после 6. века, бележе као Теодорин завичај Александрију и малоазијску област Пафлагонију. >>>  Бајазит I (рођен 1354, умро 8. марта 1403) био је османски султан од 1389. до 1402. године. Бајазит, рођен 1354, био је син Мурата I (1362—1389), трећег владара из османске династије, и Ђулчичек (ружин цвет) Хатун, за коју су поједини извори тврдили да је била грчког (византијског) порекла. Пошто је преузео власт после погибије оца Мурата I у Косовској бици 1389, Бајазит је у току наредних година наставио са успешним ратним походима против хришћанских владара на Балкану и против других турских емира у Малој Азији. Натерао је на вазалну послушност српске великашке породице Лазаревића, Бранковића и Балшића, потукао крсташе 1396. код Никопоља и након тога довршио освајање Бугарске. Био је први османски владар који је опсео византијски Цариград, додуше неуспешно. Владавина му је окончана у бици код Ангоре 1402. када је поражен и заробљен у борби са татарским емиром Тамерланом. Умро је у заробљеништву 1403, а након његове смрти уследио је деценијски грађански рат између његових синова. >>>  Пад Београда 1521. године је догађај који је уследио као последица трећег великог турског напада на ово угарско утврђење у османско-угарским сукобима у доба највећег ширења Османског царства на запад. Османски султан, Сулејман Величанствени (у муслиманској традицији запамћен као Кануни односно Законодавац), одлучио је да први циљеви његових војних похода буду Родос и Београд, места која није успео да освоји његов предак Мехмед II Освајач (1451—1481). Сулејман је покренуо своју војску половином маја 1521. године, а главни циљ овог похода било је освајање Београда. Угарска држава је била готово у расулу и неспособна да се ефикасно супростави османској војсци. За разлику од претходних похода султан је овог пута одлучио да главни правац напада иде са савске стране. Да би ово извела, османска војска је прво морала да заузме Срем, што је на крају и учињено. >>> |
| Рекли су… |
Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну. Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском |
| Препоручујемо… |
Црногорске владике против вештица Сујеверје, редовни пратилац свих епоха, изгледа да није успело да омађија и црногорске владике. Истраживање историчности појединих мотива, личности и ситуација у Горском вијенцу Петра II Петровића Његоша (1813—1851) довело је до проналажења интересантних подударности између Његошевог писања о вештицама и њиховог спомена у преписци његовог претходника Петра I Петровића Његоша (1748—1830)… >>>  |
Појава и ширење ватреног оружја по бојиштима Европе у позном средњем веку водиле су ка једној од фундаменталних промена у историји ратовања. Топови и лично ватрено оружје — претече пушака и пиштоља — споро су истискивали традиционално наоружање али су тамо где су се појављивали у већем броју... >>> Јован Луксембуршки, син цара Светог римског царства Хенрика VII, 1310. године, кад је имао четрнаест година, постао је краљ Чешке. Династија Луксембурга је била германског порекла, али је била под снажним утицајем француске културе. Краљ Чешке Јован био је веран поданик француског краља Филипа VI... >>> Београд је био успутна станица кроз коју су пролазили бројни хришћански ходочасници на свом путу ка Светој земљи. Додуше, у раном средњем веку овај пут није био нарочито безбедан и ходочасници су се трудили да га, ако је могуће, заобиђу. Тек са христијанизацијом Угарске постаће безбеднији па тако и... >>> Француски краљ Жан II Добри (1350 1364) наследио је на престолу свог оца Филипа VI. Oд оца је вероватно наследио и приврженост витешким идеалима, која се код њега развила до грoтескних размера. Ова његова оданост витештву умногоме је утицала на његове политичке одлуке и на ток Стогодишњег рата који... >>> У грађанском рату око бугарског престола између 1277. и 1280. у коме су учествовали бивши свињар и наводни светитељ Ивајло, византијски кандидат Иван Асен III и бољар куманског порекла Георгије Тертер, коначну реч је имао татарски поглавар Ногај. Бугарска у другој половини 13. века.... >>> Бенџамин Дизраели (1804—1881), британски конзервативни политичар, формирао је свој поглед на свет и политичка гледишта под утицајем оца Исака Дизраелија и романтичарског духа којим је одисало време његове младости. Иако је релативно рано одлучио да уместо изгледне али једноличне каријере адвоката... >>> Доситејеве Басне, објављене у Лајпцигу 1789. године, пре свега су морално-поучно дело, које ипак садржи и бројне примере Доситејевих политичких идеја, његово схватање актуелних политичких дешавања, а српској јуности (младости) он се обраћа као будућим припадницима једне велике политичке заједнице,... >>> Експресионизам се сматра уметничким правцем карактеристичним за немачке уметнике, као и уметнике из других земаља који су били под њиховим снажним утицајем. Овај утицај се ширио и услед одласка великог броја уметника из Немачке. С друге стране, експресионизам се развијао и у Аустрији, посебно у... >>> Визиготска држава у Хиспанији која је постојала од почетка 6. века па све до почетка 8. века, имала је ценовник људиских живота: цене су биле различите за мушкарце и жене, племиће и слуге, хришћане и нехришћане Визиготски краљ, Леовигилд Извођач: Мирела Пајовић. ... >>> Након пада Цариграда у руке Османлија 1453. године уследила је према муслиманским обичајима похара града који се није предао као и његових цркава. Савремени извори говоре о похари четири цариградске цркве: Свете Софије, Светог Јована у Петри, Хора и Свете Теодисије близу Златног рога. Судбина... >>> |
| Да ли сте знали? | Занимљивости месеца |
|
На маневрима српске војске 1898. године се расправљало, између осталог, и о могућности коришћења велосипеда (бицикла) као погодног превозног средства за пешадију.1 |
Владимир Вијановић, познат као „Влада Револуција“ због учешћа у студентској побуни у Београду 1968. године захваљујући глумцу Зорану Радмиловићу статирао је у телевизијској серији „Више од игре“ 1977. године. Када се сазнало о коме је реч, сцене где се он појављивао уклоњене су.1 Пре епохе Крсташких ратова, према сачуваним изворима, својеврсни рекордер по броју ходочашћа у Свету земљу био је Фулк Нера, гроф од Анжуа. Он је у Јерусалим ходочастио четири пута — 1003, 1008, 1035. и 1038. године.2 |
| Најновије… | Из архиве Историјске библиотеке… |
|
 Алмогавери, алмогавари или алмугавери, били су плаћеници у служби арагонско-каталонских краљева, Ђаумеа Освајача (на слици) и Переа III Великог који су се борили у пограничним пределима против муслимана у XIII веку у доба Реконкисте. Били су познати као изузетно вешти и надасве храбри, али и веома агресивни и сурови ратници. На непријатељској територији су живели од пљачке, а у доба мира су обично проузроковали проблеме пљачкањем сељака и честим тучама. >>>  Фернандо III од Кастиље и Леона (шп. Fernando III de Castilla y de León), Светац (шп. el Santo), био је краљ Кастиље (1217—1252) и Леона (1230—1252). Рођен је у манастиру Валпараисо, у Замори 1198. или 1199. године, а умро је у Севиљи 1252. године… >>> |