Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
srpski-orao.jpg

Средњовековна српска држава и династија биле су организоване по угледу на западни феудализам као и на суседну Византију, међутим, такође су задржале неке особености словенског наслеђа из раног периода. Владар се сматрао "Богом дан" и као такав очекивао је апсолутну послушност својих поданика, међутим, такође је као такав имао и обавезу да се брине о добру својих поданика, државе и цркве. Српски владари су носили најразличитије титуле, почев од аутохтоних које су донели са собом — кнеза и жупана, до титула преузетих по угледу на западноевропске земље и Византију — краља, цара и деспота. >>>

andronikova-smrt.jpg

Андроник I Комнин (грч. Ανδρόνικος Α’ Κομνηνός, рођен око 1120, убијен после 12. септембра 1185) био је последњи византијски цар из породице Комнина. Остао је упамћен по бурном начину живота пре доласка на престо, док је као владар од 1183. до 1185. био сурови противник племства што га је на крају и коштало животa. Андроник је рођен око 1120. године као друго од укупно шесторо деце севастократора Исака, сина цара Алексија I Комнина, и извесне Ирине која је можда била кнегиња родом из владарске породице Кијевске Русије. >>>

megakle-ostrakon.jpg

Остракизам (срп. осуда цреповим судом) је био политички процес којим је у Атини у 5. веку пре н. е. атински грађанин, под сумњом да тежи да се наметне за тиранина или на неки други начин подрије државу, могао бити протеран из полиса на десет година. Сваке године током шесте пританије пред народну скупштину (еклесију) изношено је питање грађанима да ли желе да се те године одржи остракизам. >>>

jovan-kantakuzin.jpg

Јован VI Кантакузин (грч. Ίωάννης Καντακουζηνός, рођен 1295/6, умро 15. јуна 1383) био је византијски великаш, најближи сарадник Андроника III Палеолога, византијски цар од 1347. до 1354. године, верски полемичар и писац мемоара. На власт је дошао после тешког грађанског рата (1341—1347) а са престола га је збацио његов зет и савладар Јован V Палеолог, син његовог претходника, Андроника III. Био је први византијски владар који је своју ћерку удао за владара друге вероисповести. По паду са власти постао је монах али је и даље имао јак утицај у држави. Породица Кантакузин је припадала војној аристократији и њен први познати члан био је генерал василевса Алексија I Комнина (1081—1118). >>>

smederevska-tvrdjava-1.jpg

Мара Бранковић је била кћерка српског деспота Ђурђа Бранковића и једна од жена османског султана Мурата II. Након Муратове смрти, вратила се у Србију, где је одбила брачну понуду последњег византијског цара, Константина XI Палеолога. Уживала је велико поштовање и имала је знатан утицај како на свог мужа, Мурата II, тако и на његовог наследника, Мехмеда II Освајача, који је она користила како би помогла и заштитила хришћане у Османском царству. Мехмед јој је доделио неколико поседа, између осталих и онај у Јежеву (данас Дафни у Грчкој, југоисточно од Солуна) одакле је неуморно деловала све до своје смрти 1487. године. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаСтефан МусићПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Барберинијев рељеф

Барберинијева слоновача, у ствари рељеф израђен у слоновачи, представља византијски диптих са почетка 6. века. Диптих представља победоносног цара, Анастасија I или још вероватније Јустинијана I, на рељефу који пружа праву мешавину класичне, паганске, и хришћанске иконографије. Данас се налази изложен у париском музеју Лувр. >>>

diptih-barberini.jpg

Чувене речи које Арнолд Шварценегер изговара у Терминатору, деценијама раније изговорио је амерички генерал Даглас Макартур када је 1941. био принуђен да се повуче са Филипина услед јапанске инвазије на ова острва. На Филипинима су 1941/42. године америчко-филипинске снаге доживеле тежак пораз од... >>>

Послије половичних успјеха румелијског беглербега Мехмеда Соколовића у Угарској 1551. године, и смрти фратра Ђорђа Утјешиновића који се налазио у дослуху са османским властима, султан Сулејман Величанствени (1520—1566) наредио је сљедеће године поход на остатке угарске државе. Овог пута поход је... >>>

Поводом постављања Мештровићевог дела, кипа Победника, развила се у београдској јавности 1927. године читава полемика, вођена неретко на врло ниском нивоу. Овом полемиком исказана су конзервативна схватања једног дела београдске јавности. Критичарима је сметао наг споменик и недостатак српских... >>>

Прорицања будућности у средњем вијеку била су популарна и народ се живо интересовао за њих. Као и данас, народ их је радо слушао, а они сујевјерни су вјеровали у сваку њихову ријеч. Тако је било и 1453. приликом турске опсаде Цариграда над којим се надвила коб старих пророчанстава Пад... >>>

У грађанском рату око бугарског престола између 1277. и 1280. у коме су учествовали бивши свињар и наводни светитељ Ивајло, византијски кандидат Иван Асен III и бољар куманског порекла Георгије Тертер, коначну реч је имао татарски поглавар Ногај. Бугарска у другој половини 13. века.... >>>

Сунцокрети, тема присутна у двема серијама слика мртве природе холандског сликара Винсента Ван Гога, једно су од малобројних уметничких дела у историји уметности која су готово постала синоним са именом уметника и његовом сликарском техником. Поред пејзажа и аутопортрета, ово су вероватно... >>>

За разлику од француских политичких званичника, неки од најистакнутијих француских научника врло брзо су прихватили југословенски програм, тј. стварање јединствене државе од Краљевине Србије и Јужних Словена у Аустро-Угарској, чије су остварење промовисали у својим делима. Када је и француска влада... >>>

Жил Мишле (француски Jules Michelet, 1798—1874), један од најзначајнијих француских историчара 19. века био је својим савременицима, без обзира да ли су га оспоравали или подржавали, познат као револуционаран дух и човек изузетне осетљивости за актуелна друштвена и политичка питања. Из те спремности... >>>

Василије Петровић (1709—1766), који је политички деловао између 1740. и 1766. године, био је носилац међу Црногорцима оне спољнополитичке оријентације која се залагала за најчвршћи могући ослонац на Русију, за разлику од његовог савременика владике Саве Петровића (владика од 1735. до 1782), који је... >>>

У археолошкој науци појам винчанског писма прешао је пут од разумљиве интерпретативне парадигме до застареле идеје, превазиђене новим емпиријским налазима. У археолошкој теорији с краја 19. и почетка 20. века идеја неолитског писма јављала се као потврда кратке хронологије и блискоисточних утицаја... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Грчка влада Георгиоса Папандреуа се вратила из Велике Британије у Атину у среду 18. октобра 1944. године због сујеверја. Влада је требало да стигне дан раније, али је долазак одложила да не би стигли у уторак, који се у Грчкој сматра за баксузни дан пошто су Османлије заузеле Константинопољ у уторак 29. маја 1453. године1

Владимир Вијановић, познат као „Влада Револуција“ због учешћа у студентској побуни у Београду 1968. године захваљујући глумцу Зорану Радмиловићу статирао је у телевизијској серији „Више од игре“ 1977. године. Када се сазнало о коме је реч, сцене где се он појављивао уклоњене су.1

Пре епохе Крсташких ратова, према сачуваним изворима, својеврсни рекордер по броју ходочашћа у Свету земљу био је Фулк Нера, гроф од Анжуа. Он је у Јерусалим ходочастио четири пута — 1003, 1008, 1035. и 1038. године.2

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

stefan-music.jpg

Стефан Мусић је био српски средњовековни властелин из породице Мусић. Био је сестрић кнеза Лазара Хребељановића и погинуо је у Косовској бици 1389. године. За разлику од већине властеле, успомена на њега се сачувала у народној традицији из каснијих времена, посебно у епској песми Мусић Стефан. >>>

galsvintina-smrt.jpg

Галсвинта је била визиготска принцеза и краљица Неустрије. Била је кћерка визиготског краља, Атанагилда, који је, да би успоставио боље односе са северним суседима, Францима удао своје две кћерке, Галсвинту и Брунхилду, за два франачка краља, Хилпериха I и Зигеберта I… >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported