Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
petar-tekelija.jpg

Петар Текелија (27. јануар 1720, Арад, Војна граница — почетак 1792, Новомиргород, Руско царство) је био руски официр српског порекла који je достигао највиши војни чин међу Србима који су се током 18. века из Хабзбуршке монархије одселили у Руско царство. Своју завидну војну каријеру остварио је учествујући као официр у многобројним ратовима и војним интервенцијама које је Русија водила у другој половини 18. века као што су Седмогодишњи рат, тзв. Пољска кампања (1764—1768), Руско-турски ратови (1768—1774. и 1787—1791) и ликвидација аутономије Запорошке Сечи (1775). У руској историографији остао је запамћен најпре као ликвидатор Запорошке Сечи. Постоји неколико теорија о пореклу породице Текелија. >>>

hispanija-pre-invazije-muslimana.jpg

Муслиманско освајање Иберијског полуострва, које је отпочело 711. године, представља изузетно важан догађај како у историји Шпаније и Португала, земаља које се данас налазе на Иберијском полуострву, тако и Европе уопште. Освајање се одиграло муњевито — у року од само 7 година (711—718), у неколико међусобно неповезаних похода, са не више од 25.000 војника и релативно малим бројем отворених битки, муслимани су успели да овладају готово целим полуострвом осим планинских крајева на северозападу који, по свој прилици, захваљујући својој неприступачности и оскудности, нису били довољно привлачни за освајање. >>>

sulejman-velicanstveni.jpg

Сулејман I Величанствени је био десети султан Османског царства који је владао између 1520. и 1566. године. Био је човек вишеструких талената: вешт војни стратег, велики законодавац, префињени песник и страствени обожавалац своје једине законите супруге, Украјинке Рокселане. Због велике реформе закона у муслиманској традицији је остао упамћен као Кануни (Законодавац), док је у Европи био познат као Велики Турчин. Наследио је царство у успону које је током своје владавине проширио на три континента, борећи се против Хабзбурговаца на Западу и против Месопотамије на Истоку. Када је ступио на престо, један савременик га је описао као питомо јагње које је дошло на место крволочног лава, међутим, током своје дугогодишње владавине Сулејман ће успети не само да очува велико царство које је наследио од свог оца, него… >>>

car-dusan-lesnovo.jpg

Стефан Урош IV Душан је био српски средњовековни владар, први српски цар и девети владар из династије Немањића. Био је син Стефана Дечанског и отац последњег владара из династије Немањића, Стефана Уроша V, познатог још и као Урош Нејаки. На власт је дошао 1331. године након што је свргао са престола свог оца, Стефана Дечанског. Подржавала га је властела која је тежила новим походима и освајањима, па је Душан већ исте 1331. године предузео први поход који, међутим, није довео до значајнијих територијалних промена. После тога извео је више освајачких похода на рачун Византије користећи се често унутрашњим немирима у Византији. Значајно је проширио државну територију ка југу. Поред Византије сукобљавао се са Угарском која је имала освајачке претензије на српске територије али и са Босном око Захумља. >>>

miroslavljevo-jevandjelje.jpg

Стара српска књижевност обухвата дела српске оригиналне и преводилачке књижевности настала у периоду од почетака српске писмености у 9. веку до преовлађивања барока у српској књижевности у 17. веку.

Развој српске књижевности почео је у 10. веку углавном преводилачким радом са грчког језика преко кога су прихваћени различити сакрални текстови хришћанске вере. Самостално стваралаштво у српској књижевности почиње књижевним стваралаштвом светог Саве да би се у каснијим вековима формирала под различитим књижевним и ванкњижевним утицајима (литургијска реформа с почетка 14. века, исихастичка духовност, Косовска битка и слично). >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаСтефан МусићПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Ужичка кавга

Питање исељавања муслиманског становништва из Кнежевине Србије било је за кнеза Милоша Обреновића једно од најзначајнијих политичких питања и у вези с њим вођени су посебно тешки преговори уочи доношења Хатишерифа из 1829, 1830. и 1833. године. Још пре доношења хатишерифа из 1829. године радило се на исељавању муслимана из паланки док су они по варошима имали право да остану. Овакав поступак је санкционисан Хатишерифом из 1830. године. >>>

knez-milos-ii.jpg

Телефон је у Србију стигао релативно рано — само седам година након Беловог открића, 14. марта 1883. године, по први пут је зазвонио телефон у Србији. Међутим, Срби нису спремно и оберучке прихватили нови изум. Да није било упорности Панте Михајловића, пријатеља и саветника Николе Тесле, ко зна... >>>

Током Операције Барбароса у лето 1941. године војскa нацистичке Немачке је напредовала изузетно брзо тако да су из дана у дан под нацистичку власт падали совјетски градови. Неки су били тако неприпремљени да чак ни документација важних институција није уништена или евакуисана па је тако пала у... >>>

Историја нам прича о домишљатости многих њених актера. На пример, викиншки вођа Ролон нашао је веома домишљат начин како да положи вазалну заклетву франачком краљу, а да ипак не клекне Карло III Глупи Жорж Руже (1783—1869), Версај Извођач: Мирослав Шолти. Током 9. века... >>>

Пишући темељну студију о првом знатнијем српском романописцу Миловану Видаковићу, Павле Поповић истиче читав низ његових позитивних особина али напомиње да је списатељ имао и извесних мана, од којих су неке постајале све приметније у позном периоду његовог живота. Међу ове мане убраја и претерану... >>>

Први књижевни псеудоним у историји смислио је један од Сократових ученика, бивши најамник у персијској служби, Ксенофонт из Атине, (рођен између 430. и 427. пре н. е., умро око 355. пре н. е.) који се уз Херодота, Тукидида и Полибија данас сматра једним од најзначајнијих старогрчких историчара. Као... >>>

Након слома српске средњовековне државе кнезови Рашковићи остали су у својим кнежинама са својим народом и задржали су своје поседе, и прихватвши сарадњу са Османлијама издејствовали су велику аутономију Старог Влаха. Током целокупне османске владавине, предводили су Србе у Старом Влаху, штитили... >>>

Ћеле-кула је споменик који представља кулу сачињену од 952 лобање српских устаника из 1809. године на путу ка Нишу у Србији. Ћеле-кула представља јединствен споменик такве врсте у свету и верно осликава турске злочине над српским народом. Део зида Ћеле куле. Од првобитних 952 лобање, данас... >>>

Сујеверје, редовни пратилац свих епоха, изгледа да није успело да омађија и црногорске владике. Истраживање историчности појединих мотива, личности и ситуација у Горском вијенцу Петра II Петровића Његоша (1813—1851) довело је до проналажења интересантних подударности између Његошевог писања о... >>>

Једна од атракција медитеранског града Барселоне је и улица Баишада де Санта Еулалија (Падина свете Еулалије), низ коју је, према легенди, тринаестогодишња хришћанка Еулалија била бачена на сломљена стакла и тако постала хришћанска светица. Данас се у тој улици налази мало светилиште посвећено овој... >>>

Француски краљ Жан II Добри (1350 1364) наследио је на престолу свог оца Филипа VI. Oд оца је вероватно наследио и приврженост витешким идеалима, која се код њега развила до грoтескних размера. Ова његова оданост витештву умногоме је утицала на његове политичке одлуке и на ток Стогодишњег рата који... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Да је атински писац трагедија Софокле (496—406. год. пре н.е.) написао укупно 130 драма од којих нам је само седам сачувано1.

Владимир Вијановић, познат као „Влада Револуција“ због учешћа у студентској побуни у Београду 1968. године захваљујући глумцу Зорану Радмиловићу статирао је у телевизијској серији „Више од игре“ 1977. године. Када се сазнало о коме је реч, сцене где се он појављивао уклоњене су.1

Пре епохе Крсташких ратова, према сачуваним изворима, својеврсни рекордер по броју ходочашћа у Свету земљу био је Фулк Нера, гроф од Анжуа. Он је у Јерусалим ходочастио четири пута — 1003, 1008, 1035. и 1038. године.2

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

grb-nikole-altomanovica.jpg

Никола Алтомановић (рођен око 1348. године, умро послије 1395. године) био је један од најистакнутијих великаша по распаду Српског царства. Потицао је из истакнуте породице Војиновића. Још док је био младић, отпочео је његов војни и политички успон. Због свог бурног темпрамента, а и прилика у остацима Српског царства, често је долазио у сукобе са сусједима. Одмах по доласку на власт, заратио је са босанским баном Твртком. >>>

rimski-grb.jpg

Букеларији су у 5. и 6. веку у Римском (Византијском) царству били војници у приватној служби официра. У 6. веку државне власти су такође преко цивилних званичника најмиле одреде букеларија са циљем да у појединим крајевима помогну у одржавању реда и мира или у прикупљању пореза. У 7. веку сам термин је почео да означава елитне одреде из теме Опсикион у Малој Азији. Име букеларија овековечио је и назив теме Букеларион која је створена средином 8. века у централним крајевима Мале Азије. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported