Краљевина Валенсија је настала 1238. када ју је основао Ђауме I од Арагона, након што је освојио таифу Балансија (шп. Taifa de Balansiya). Ђауме је од Валенсије направио политичко-правну формацију којој је доделио сопствене законе - фуеросе, и путем династичких веза је везао директно за Круну Арагона, што је веома ражестило арагонско племство. Валенцију су населили Каталонци и Арагонци, међутим, још дуго времена је преовладавало муслиманско становништво.
Краљевина Валенсија, заједно са Краљевином Мајорком и каталонским грофовијама била је део Круне Арагона до њеног уједињења са Круном Кастиље. У новонасталој заједници, Валенсија је задржала статус краљевине све до поделе на провинције Хавијера Бургоса из 1833. године, када је Краљевина Валенсија била подељена на провинције Валенсија, Кастељон и Аликанте.
Владари таифе Балансија
- Алмири, потомци Алманзора
- Алморавиди
- Алмохади (1145—1172)
- Абд ел Алах, син Абд ел Рамана (први кордопски емир) (711)
- Мубарак и Музафар 1011
- Абд ел Азиз ибн Аби Амир (унук Алманзора) (1021)
- Ал Кадир (1087-1089)
- Родриго Дијаз де Вивар (1094—1102)
- Заид Абу Заид
- Зајан ибн Марданикс (последњи алмохадски емир)
Барселонска династија
- Ђауме I од Арагона, Освајач (1213—1276) — оставио Краљевину Мајорку свом сину Ђаумеу II од Мајорке
- Пере III од Арагона, Велики (1276—1285) и Пере I од Валенсије, Пере II од Барселоне) оставио Сицилију свом сину Ђаумеу II од Арагона
- Алфонс III од Арагона, Либерални (1285—1291) и Алфонсо I од Валенсије, Алфонсо II од Барселоне
- Ђауме II од Арагона, Праведни (1291—1327)
- Алфонс IV од Арагона, Доброћудни (1327—1336) и Алфонс II од Валенсије, Алфонс III од Барселоне
- Пере IV од Арагона, Свечани (1336—1387) и Пере II од Валенсије, Пере III од Барселоне. Године 1380. оставља краљевину Сицилију Мартину I
- Ђоан I од Арагона, Ловац (1387—1396)
- Мартин I од Арагона, Хуманиста (1396—1410) — последњи директни потомак Вилфреда I Длакавог, првог грофа од Барселоне. Умро је не оставивши за собом наследника. Како је било више претендената који су разним крвним везама полагали право на престо, наследник је био одређен Споразумом из Каспе.
- Међувладавина и Споразум из Каспе
Династија Трастамара
- Фернандо I од Арагона (1412—1416), такође познат и као Фернандо од Антекере
- Алфонсо V од Арагона, Великодушни (1416—1458) и Алфонсо III од Валенсије, Алфонсо IV од Барселоне, Алфонсо I од Мајорке, Алфонсо I од Сицилије, Алфонсо II од Сардиније, Алфонсо I од Напуља
- Хуан II од Арагона, (1458—1479) и Хуан II од Наваре (1425—1479) — оставља Навару својој кћерки Леонор де Фоиш
- Фернандо II од Арагона, Католички (1479—1516) и Фернандо од Сицилије, Фернандо III од Напуља
Са уједињењем Круне Кастиље и Круне Арагона венчањем Изабеле I од Кастиље и Фернанда II од Арагона, Краљевина Валенсија улази у састав будуће краљевине Шпаније, чији ће први краљ бити Карло V.
Са Филипом V Бурбонским, краљевина Валенсија, као и све друге територије старе Круне Арагона које су се у рату за шпанско наслеђе бориле против Бурбона, изгубила је своје фуеросе Декретом о новој подели, те почиње да примењује законе Кастиље.