Краљевина Галиција настаје када је Алфонсо III Велики поделио своје краљевство између своја три сина, од којих је Ордоњу припала Галиција. Међутим, када је 914. године умро његов брат Гарсија I од Леона и оставио престо без наследника, Ордоњо је такође наследио и леонску круну под именом Ордоњо II од Леона, чиме је дошло до уједињења ова два краљевства. Краљевство Галиција као независни ентитет поново се појавило још неколико пута у току историје али на веома спорадичан начин без веће важности. Било је прво део Краљевине Леона, до 1230. године, затим Круне Кастиље и коначно Краљевине Шпаније, а титула краља Галиције је била симболична и додавала се титулама круна Леона и Кастиље, чији су краљеви увек уједно били и краљеви Галиције.
Током кратког периода краљеви Португала Фернандо I (1369-1373) и Алфонсо V (1475-1479) су такође били краљеви Галиције, као и Леона и Кастиље. Званично, Галиција се одржала као краљевина до 1833, када је била подељена на данашње четири провинције.
Астур-леонска династија
- Ордоњо II од Леона и I од Галиције (910—924) и краљ Леона (914—924)
- Фруела II (924—925)
- Алфонсо Фројлаз, Фруелин син (925—926)
- Санчо Ордоњез, Ордоњев син (926—929)
- Санчо I од Леона (960—966)
- Бермудо II од Леона (982—999) и краљ Галиције и Леона (985—999).
Династија Наваре
- Гарсија од Галиције (1065—1071)
- Санчо II од Кастиље (1071—1072)
Бургундијска династија (Леон и Кастиља)
Алфонсо VII од Леона и Кастиље, пре него што се попео на престо Леона и Кастиље (1129), по мајчиној линији је постао краљ Галиције (1112).
Након његове смрти, титула је прешла на његове наследнике, краљеве Леона. Када је краљевство Леон било укључено у Круну Кастиље са Фернандом Ордоњо III, онда су кастиљански краљеви почели да носе и титулу краља Галиције до 1833.