 |
| Грб Краљевине Арагон |
Краљевина Арагон обухватала је данашњу аутономну покрајину Арагон и настала је од грофовије Арагон, која је опет настала у 9. веку од Хиспанске марке и која је била у вазалском односу са Франачком државом. Пошто арагонски краљ није имао синова, његова кћерка Петронила од Арагона удала се за грофа од Барселоне, Рамона Беренгера. Син Петрониле и Рамона, Алфонсо II, постао је 1162. гроф Барселоне као Алфонсо I, a после абдикације његове мајке, 1164, и престо Арагона. Арагонски краљеви из барселонске династије такође су владали Каталонијом (која је тада укључивала и Русињон, који данас припада Француској, Краљевином Валенсијом, Краљевином Мајорком, Краљевином Сицилијом, Сардинијом и неким деловима данашње трериторије јужне Француске укључујући и град Монпеље. Ове територије су биле обухваћене једним заједничким називом — Круна Арагона, за разлику од Краљевине Арагон, која се односила само на сам данашњи Арагон.
Први грофови
- Ауреол (???—809)
- Азнар I Галиндез (809—820) — остварује независност грофовије од франачке власти
- Гарсија I Галиндез, гроф од Памплоне (820—833) — оженио се Матроном, кћерком Азнара I
- Галиндо Гарсес, син Гарсије I (833—844)
- Галиндо I Азнарес, син Азнара I (844—867)
- Азнар II Галиндез, син Галинда I (867—893)
- Галиндо II Азнарес, син Азнара II (893—922)
- Андреготo Галиндез (922—943) — удата за Гарсију Санчеза од Наваре
Године 943. удајом Андреготе за краља Наваре, Гарсију Санчеза, титула грофа од Арагона прелази на краљеве Наваре.
Династија Наваре или династија Хименез
- Гарсија Санчез III од Наваре (925—970) — такође познат и као Гарсија Санчез Абарка
- Санчо Гарсес II Гарсес од Наваре (970—994) — такође познат и као Санчо II Гарсес Абарка
- Гарсија Санчез II од Наваре Дрхтави (994—1000) — такође познат и као Гарсија Санчез II Абарка
- Санчо Гарсес III од Наваре, Старији (1000—1035 )
Године 1035. настаје Краљевина Арагон. Након што је Рамиро, син Санча Гарсеса, уједињује грофовије Арагон, Собрарбе и Рибагорза и постаје Рамиро I од Арагона.
Краљеви Арагона и Наваре
- Рамиро I од Арагона (1035—1063)
- Санчо I Рамирез (1063—1094) такође и Санчо V од Наваре (1076—1094)
- Педро I од Арагона (1094—1101) такође и краљ Наваре (1094—1104)
- Алфонсо I од Арагона Борац (1104—1134) такође и краљ Наваре (1104—1134)
- Рамиро II од Арагона, Монах (1134—1137)
- Петронила од Арагона (1137—1162) — удала се за грофа од Барселоне, Рамона Беренгера IV Свеца, чиме долази до уједињења грофовије Барселоне и Краљевине Арагон.
Династија Барселоне
- Алфонс II од Арагона, Честити (1162—1196) и гроф Алфонс I од Барселоне
- Пере II од Арагона, Католички (1196—1213) и гроф Пере I од Барселоне, први арагонски краљ који је крунисан
- Ђауме I од Арагона, Освајач (1213—1276) — оставио Краљевину Мајорку свом сину Ђаумеу II од Мајорке
- Пере III од Арагона, Велики (1276—1285) и Пере I од Валенсије, Пере II од Барселоне) оставио Сицилију свом сину Ђаумеу II од Арагона
- Алфонс III од Арагона, Либерални (1285—1291) и Алфонсо I од Валенсије, Алфонсо II од Барселоне
- Ђауме II од Арагона, Праведни (1291—1327)
- Алфонс IV од Арагона, Доброћудни (1327—1336) и Алфонс II од Валенсије, Алфонс III од Барселоне
- Пере IV од Арагона, Свечани (1336—1387) и Пере II од Валенсије, Пере III од Барселоне. Године 1380. оставља краљевину Сицилију Мартину I
- Ђоан I од Арагона, Ловац (1387—1396)
- Мартин I од Арагона, Хуманиста (1396—1410) — последњи директни потомак Вилфреда I Длакавог, првог грофа од Барселоне. Умро је не оставивши за собом наследника. Како је било више претендената који су разним крвним везама полагали право на престо, наследник је био одређен Споразумом из Каспе.
Династија Трастамара
- Фернандо I од Арагона (1412—1416), такође познат и као Фернандо од Антекере
- Алфонсо V од Арагона, Великодушни (1416—1458) и Алфонсо III од Валенсије, Алфонсо IV од Барселоне, Алфонсо I од Мајорке, Алфонсо I од Сицилије, Алфонсо II од Сардиније, Алфонсо I од Напуља
- Хуан II од Арагона, (1458—1479) и Хуан II од Наваре (1425—1479) — оставља Навару својој кћерки Леонор де Фоиш
- Фернандо II од Арагона, Католички (1479—1516) и Фернандо од Сицилије, Фернандо III од Напуља