Византијски цареви пре Ираклија (610—641) званично су носили титулу августа, мада су повремено коришћене и друге титуле попут титуле господара (лат. dominus). У званичним документима царевом имену је претходио назив император цезар Флавије (лат. Imperator Caesar Flavius), a након имена ишла би и титула августа (лат. Augustus).
Од Ираклија званична титула постаје василевс (грч. Βασιλεύς), што је у античка времена била генерална ознака за владара или краља (нпр. краља Персијанаца). Василевс је тако постао термин који је означавао источноримског, то јест, византијског цара, док су владари других народа тј "краљеви" означавани титулом регас (грч. Ρήγας, од латинског rex) или једноставно архонт (грч. Άρχων) тј владар (нпр. српски владари преднемањићког периода). Византијски цареви су неретко својој владарској титули додавали и друге почасне називе који је требало да подвуку њихову јединствену улогу првих међу земаљским владарима и јединим царевима хришћанског света. Такве су титуле самодржац тј. автократор (Αυτοκράτωρ) или владар васељене тј космократор (грч. Κοσμοκράτωρ).
Византија је модеран термин који је ушао у употребу током 16. века. Сами Византинци су се сматрали Римљанима (тј. Ромејима) а њихов владар је од 812, када је Михаило I Рангабе признао царску титулу франачком цару Карлу Великом, обавезно носио титулу римског цара (василевса Ромеја) како би се подвукао легитимитет византијског цара. Међутим, током 15. века цареви су се понекад називали и хеленским царевима.
Ово је списак царева Источног римског царства које се у модерној историографији назива Византијско царство или једноставно Византија. Ова листа не укључује бројне савладаре који никада нису постали самостални владари или пак нису стекли положај старијих владара унутар царског колегијума.
Садржај
|
Константинова династија
- Константин I Велики (306—337)
- Констанције II (337—361)
- Јулијан Отпадник (361-363)
Нединастички владари
- Јовијан (363—364)
Валентинијанова и Теодосијева династија
- Валенс (364-378)
- Теодосије I Велики (379—395)
- Аркадије (395—408)
- Теодосије II (408—450)
- Маркијан (450—457)
Лавова династија
- Лав I (457—474)
- Лав II (474—475)
- Зенон (475—491)
- Василиск (475—476)
- Анастасије I (491—518)
Јустинијанова династија
- Јустин I (518—527)
- Јустинијан I (527—565)
- Јустин II (565—578)
- Тиберије II Константин (578—582)
- Маврикије (582—602)
Нединастички владари
- Фока (602—610)
Ираклијева династија
- Ираклије (610—641)
- Ираклије Константин (641)
- Ираклона (641)
- Констанс II Погонат (641—668)
- Константин IV (668—685)
- Јустинијан II Ринотмет (685—695)
Нединастички владари
- Леонтије (695—698)
- Тиберије III Апсимар (698—705)
Ираклијева династија (други пут)
- Јустинијан II Ринотмет (друга владавина: 705—711)
Нединастички владари
- Филипик Вардан (711—713)
- Анастасије II (713—715)
- Теодосије III (715—717)
Исавријанска (Сиријска) династија
- Лав III Исавријанац (717—741)
- Константин V Копроним (741—775)
- Лав IV Хазар (775—780)
- Константин VI (780—797)
- Ирина (797—802)
Нединастички владари
- Нићифор I (802—811)
- Ставракије (811)
- Михаило I Рангабе (811—813)
- Лав V Јерменин (813—820)
Аморијска династија
- Михаило II Аморијац (820—829)
- Теофило (829—842)
- Михаило III (842—867)
Македонска династија
- Василије I Македонац (867—886)
- Лав VI Мудри (886—912)
- Константин VII Порфирогенит (912—959)
- Роман I Лакапин (920—944)
- Роман II (959—963)
- Нићифор II Фока (963—969)
- Јован I Цимискије (969—976)
- Василије II Бугароубица (976—1025)
- Константин VIII (1025—1028)
- Роман III Аргир (1028—1034)
- Михаило IV Пафлагонац (1034—1041)
- Михаило V Калафат (1041—1042)
- Зоја (1042)
- Теодора (1042)
- Константин IX Мономах (1042—1055)
- Теодора (друга владавина: 1055—1056)
Нединастички владари
- Михаило VI Стратиотик (1056—1057)
Динстија Комнина
- Исак I Комнин (1057—1059)
Династија Дука
- Константин X Дука (1059—1067)
- Роман IV Диоген (1068—1071)
- Михаило VII Дука (1071—1078)
- Нићифор III Вотанијат (1078—1081)
Династија Комнина (други пут)
- Алексије I Комнин (1081—1118)
- Јован II Комнин (1118—1143)
- Манојло I Комнин (1143—1180)
- Алексије II Комнин (1180—1183)
- Андроник I Комнин (1183—1185)
Династија Анђела
- Исак II Анђео (1185—1195)
- Алексије III Анђео (1195—1203)
- Исак II Анђео (друга владавина: 1203—1204)
- Алексије IV Анђео (1203—1204)
- Алексије V Дука Мурзуфл (1204)
Династија Ласкариса (Никејско царство)
- Теодор I Ласкарис (1205—1221)
- Јован III Дука Ватац (1221—1254)
- Теодор II Ласкарис (1254—1258)
- Јован IV Ласкарис (1259—1261)
Династија Палеолога (обновљена Византија)
- Михаило VII Палеолог (1259—1282)
- Андроник II Палеолог (1282—1328)
- Михаило IX Палеолог (1294/5—1320)
- Андроник III Палеолог (1328—1341)
- Јован V Палеолог (1341—1391)
- Јован VI Кантакузин (1347—1354)
- Андроник IV Палеолог (1376—1379)
- Јован VII Палеолог (1390)
- Манојло II Палеолог (1391—1425)
- Јован VIII Палеолог (1425—1448)
- Константин XI Палеолог Драгаш (1449—1453)