 |
| Грб грофова Барселоне |
Грофовија Барселона је настала од Хиспанске марке коју су основали Франци. Кад је Карло Велики освојио део Иберијског полуострва северно од Ебра, та линија је била подељена на више мањих грофовија које су све заједно чиниле Хиспанску марку, а гроф Барселоне је уједно имао и титулу маркгрофа Хиспанске марке (или ређе, Каталоније), тако да су грофови Барселоне фактички имали примат над осталим грофовијама с обзиром да су поседовали највише грофовија у региону. Грофови, као и сви други вазали у Франачкој краљевини, тежили су да успоставе сопствене владајуће династије које би наследно владале провинцијама и у томе су грофови Барселоне били веома успешни: већ крајем деветог века, Вилфред Длакави је био последњи
Грофови које су Франци поставили
Први грофови Барселоне су номиновали франачки краљеви из Каролиншке династије који се од 843. године постају краљеви Француске, а грофови од Барселоне постају њихови вазали.
- Бера, (801—820)
- Рампо (820—826)
- Бернар од Септиманије (826—832), први пут
- Беренгер од Тулуза (832—835)
- Бернар од Септиманије (835—844), други пут
- Сунифред I, син Белоа I од Каркасона (844—848)
- Гијом од Септиманије (848—850), узурпатор, син Бернара од Септиманије
- Алеран и Исембард (850—852)
- Одалрик (852—858)
- Хумфрид (858—864)
- Бернар од Готије (865—878)
- Вилфред I Длакави (878—897), син Сунифреда I
Наследни грофови
Од краја 9. века, франачки краљеви више нису имали моћ да именују грофове, већ се титула преносила наследним путем, с оца на сина. Међутим, грофови Барселоне су и даље били франачки вазали.
Династија Барселоне, франачки вазали
- Вилфред II Борељ I (897—911), син Вилфреда I Длакавог
- Сунифред I (911—947), брат Вилфреда II
- Борељ II (947—988), син Суњера I
** Миро (947—966), Брат Бореља II, са којим је заједно владао до 966. године
Династија Барселоне, независна грофовија
Године 985. француски краљ Лотар II игнорисао је позив барселонског грофа у помоћ против Сарацена. Било је јасно да Барселона више не може да рачуна на заштиту од Француске, те је потражила другог суверена на ког би могла да рачуна у одсутним тренуцима. Каролиншка династија се угасила 987. године, и на француски престо је ступла династија Капета, међутим, 988. године, Борељ II је одбио да обнови вазалски однос са новим краљем Француске, Игоом Капетом и прогласио је независност грофовије Барселоне од краља Француске. Године 1018. барселонски гроф је био приморан да призна врховну власт Санча Великог од Наваре, међутим изгледа да је тај вазалски однос престао кад је Санчо умро 1035. године.
- Борељ II (988—992), син Суњера I
- Рамон Борељ (992—1017), син Бореља II
- Беренгер Рамон I Грбави (1017—1035), син Ермесенде и Рамона Бореља
- Рамон Беренгер I Старац (1035—1076), син Беренгера Рамона Грбавог
- 1076—1082. — заједничка владавина Рамона Беренгера II и Беренгера Рамона II Братоубице, синова Рамона Беренгера Старца и Алмодисе
- Беренгер Рамон II (1082—1097) — наставља да влада сам
- Рамон Беренгер III Велики (1097—1131), син Рамона Беренгера II, влада напоредо са Беренгером Рамоном II од 1095. године
- Рамон Беренгер IV Светац (1131—1162), син Рамона Беренгера II
Године 1150. Рамон Беренгер IV се венчaо са Петронилом од Арагона, кћерком Рамира II од Арагона, чиме је дошло до уједињења са арагонском краљевском династијом и стварања Круне Арагона. Од овог момента па на даље, грофови Барселоне су уједно и краљеви Арагона.