Списак дела Милована Видаковића

Насловна страна другог дела Љубомира у Јелисијуму, прво издање, Пешта 1814. године.

Милован Видаковић, српски књижевник из прве половине 19. века, био је један од најплоднијих српских књижевника свог времена. У књижевноисторијским радовима Видаковићева дела се углавном наводе по скраћеним конвенционалним називима. Библиографију дела Милована Видаковића објавио је Спасоје Васиљев у сарадњи са Павлом Поповићем (Спасоје Васиљев, Библиографија Милована Видаковића, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор (1932) 2—3). Мало који писац из његовог времена се може упоредити по својој плодности са Видаковићем у српској књижевности што наравно не указује на високе књижевне домете његових књижевних остварења. Приређујући критичко издање Велимира и Босиљке Марија Клеут је утврдила правила транскрибовања са славеносербског језика на коме је писао Видаковић и такви називи су присутни код потоњих истраживача. У синтезама историје српске књижевности и истраживачким монографијама Видаковићева дела су навођена према конвенционалним, скраћеним називима (код Павла Поповића, Јована Скерлића, Јована Деретића и других). Према Библиографији коју је приредио Стојан Новаковић Видаковић је за живота штампао дела укупног обима од шест хиљада страница, а ако се урачунају и поновљена издања онда тај број достиже 8.500 страница. Испред Видаковића у то време био је само Вук Стефановић Караџић (9.800 страница) а иза Доситеј Обрадовић, Јован Рајић и Јоаким Вујић који су такође били ванредно плодни књижевници. Поред романа Видаковић је објављивао и спевове, историјске и граматичке списе. Његова Аутобиографија, коју је отпочео да пише тек пред крај свог живота и вероватно није успео да је доврши, пронађена је и објављена тек 1871. године у Гласнику Српског ученог друштва (издање је приредио Стојан Новаковић). Овај списак обухвата само прва издања Видаковићевих дела, уз евентуалне напомене када су и касније издаване. Познија издања и издања у оквиру хрестоматија књижевних текстова нису обухваћена. Полемичке одговоре на критике Вука Стефановића Караџића Видаковић је објављивао углавном као предисловија (предговоре) својих романа.

Романи

• Усамљени јуноша — прво издање у Будиму 1810. године; друго у Београду 1836; треће у Новом Саду 1852. године у штампарији Данила Медаковића; исте године у Земуну је исто дело штампао М. К. Сопрон као први том сабраних белетристичких дела Милована Видаковића. Критичко издање Марије Клеут издала је Српска књижевна задруга (Београд, 1982).

• Благовони крин целомудренија љубве, либо страдателна повест Велимира и Босиљке на моралним поученми сочинена — Прво издање у Будиму 1811. године; друго у Београду у штампарији Стефана Лазаревића а треће у штампарији Данила Медаковића у Новом Саду 1854. године.

• Љубомир у Јелисијуму. Морална повест сочинена от Милована Видаковича детевоспитатела в Будим писмени всеучилишта Пештанскаго — Први део Љубомира у Јелисијуму издат је у Пешти 1814, други део под нешто измењеним насловом (Љубомир у Јелисијуму или Светозар и Драгињ морална повест) у Будиму 1817. а трећа чест такође у Будиму 1823. године. Друго издање издато је у Београду 1857. у штампарији георгија Стаића. Сва три дела реиздата су у Новом Саду у издању Књижаре Браће М. Поповића 1885. године.

• Касија Царица или травезиран Октавијан. Романтична новост — Прво издање издато је у Будиму 1827. године, друго у Београду где га је 1846. године прештампао Стефан Лазаревић. Треће издање издато је у Београду у штампарији Николе Стефановића 1869. године. Српска књижара Браће Поповића издала је издање Касије царице у Новом Саду 1880. године.

• Силоан и Милена, Сербскиња у Енглеској, повест морална и за блогочувствителна сердца романтически изображено из едне самочувене приповетке — роман је издат у Будиму 1829.

• Љубезна сцена у веселом двору Иве Загорице. Романтическо сочиненије Милована Видаковича, професора — Књига је издата у Дубиму 1833. године уз помоћ Димитрија Сервинца. Друго издање штампао је Јеремија Обрад. караџић у Београду у Штампарији Николе Стефановића 1864. године.

• Селим и Мерима. Морална повест. Поетически измишљена и сочинена перви крат Милованом Видакович — Издата у Пешти 1839. године (година издања дата је у предговору).

Спевови

• Историја о прекрасном Јосифу — у Будиму 1805. године према Новаковићевом библиографији. Друго издање издато је у Будиму 1810, треће у Бечу 1833. и четврто Београду 1844. године.

• Млади Товија — у Будиму 1825.

• Путешествује у Јерусалим — у Будиму 1834. Под насловом Пут у Јерусалим по Светом Писму сложио Милован Видаковић овај спев је други пут издат у Новом Саду 1885. године у издању Српске књижаре Браће М. Поповића.

• Песн ироическа о светом Георгију на стихове сочинена Милованом Видаковичем професором — спев је издат захваљујући помоћи Пауна Јанковића у Новом саду 1839. године.

Историјски и граматички списи

• Историја Славено-Сербскаго Народа. Из разних Ауктора по Раичу и других неким собрана, и на прост диалект сербски от начала народа д силнога Стефана, перваго Цара Сербскаго, списана Милованом Видаковичем, професором — први део издат је у Београду у Књажевској типографији 1833. године а прештампан је у Београду 1835 године. У истој штампарији штампани су други и трећи део 1835. године а четврти 1837.

• Граматика Сербска — издата у Пешти 1838.

Слова и драме

• Љубов к младој муси Сербској — издато у Будиму 1812, песме на латинском и српском језику.

• Слово при севершеном установљенију Гимнасијума, Сл. Сербскаго Обштества Новосадскаго и Возведенију на директорство Господина Високоучена Паул Јозефа Шафарика, философие доктора и Јенскаго учена содружества у лат. науках Сочлена, Сочинено Милованом Видаковичем, Професором, а говорео Александром Стефановичем, Поетически наука слишателем — говор је изговорен у Новом Саду 26. октобра 1819. а штампан је у Новинама Сербским Димитрија Давидовића као додатак деветом броју за 1820. годину.

• Слово надгробное Никол. Лукићу — у Будиму 1823.

• Слово надгробное младолетному ученику Јоану Вукович слушатељу бившему в синтакси латински, сину же Благородних Родитеља Господина Вика Вукович и Госпожи екатерин, рождени Панаиот, земледержцев от Берегсова Преставшемуе в темишвар 20. маја 1828 — Ово дело штампано је црквеним словима у Будиму 1828. године. Дело је забележено у допунама српске библиографије Д. Ђермекова док није забележено у Новаковићевом библиографији. Дело је забележено у попису Видаковићевих књига у Арнотовом Магазину број 48, стр. 191. за 1838. годину а такође га спомиње и сам Видаковић у предговору Пута у Јерусалим.

• Песн и словце — у Будиму 1829.

• Девица из Мариенбурга, позоришна игра у VI деиств разделена сушта, с немецкога језика на Сербски упражненија ради преложена младим Караматом Марком — издата у Будиму 1836. године.

• Благородни отрок весела игра. Драматическое измишљеније с немецкога језика на Србски преведено Милованом Видаковичем професором — у Будиму 1836.

Аутобиографски списи

• Автобиографија Милована Видаковића — Рукопис Милована Видаковића из 1835. године, штампана у Гласнику Српског ученог друштва 30 за 1871. годину.

Чланци у периодици и мањи прилози

• Смесице нове — девет различитих краћих прилога штампаних у Пешти 1841. године.

• У Арнотовом Магазину Видаковић је штампао Оригиналне мисли (број 1), Кратко животописаније Димитрија Давидовича (у Магазину, бр 96—104, 1838); Описанија философическа М. Видаковић бр. 21 и 22. У Арнотовом Магазину за 1838. штампана су два чланка, један о пресељењу срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем и други о оснивању Карловачког лицеја, потписана иницијалима М. В. а претпоставља се да их је написао Видаковић.

Литература

• Стојан Новаковић, Српска библиографија за новију књижевност, Београд 1869.
• Спасоје Васиљев, Библиографија Милована Видаковића, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор (1932) 2—3.