Коњи Светога Марка
Четири позлаћена коња од бакра, која се данас налазе у унутрашњости цркве Светога Марка у Венецији, су од 1204. до почетка 80тих година 20. века красили кров цркви због чега се обично називају Коњи Светога Марка.
Група од четири коња има дугу и немирну прошлост. По данашњим анализама материјала и начина на који су фигуре израђене, коњи су настали негде између 2. и 4. века наше ере. По византијској традицији из 8. века, четири коња су донесена на цариградски хиподром са острва Хиоса у време Теодосија II. Могуће је да их је цар поклонио хиподрому након земљотреса који је 447. погодио источноримску престоницу. Коњи су красили лук испод кога се налазила стартна позиција за трке четворопрега. Захваљујући интерним деловима статуа који представљају коњску опрему може се само претпоставити да су коњи некада били део посебне композиције која је укључивала и четворопрег и возача, можда богињу победе Викторију. Како год било, четворопрег је уклоњен пре краја 12. века.
После Четвртог крсташког похода који се завршио освајањем и пљачком византијске престонице Константинопоља 1204. године, коњи су пребачени у Венецију и постављени на саборну цркву Светога Марка као украс и трофеј, споменик млетачке моћи. Са тог места су Коњи Светога Марка уклоњени у периоду између 1797. и 1815. када их је Наполеон пренео у Париз и поставио на тријумфалну капију подигнуту у част његових победа. Почетком девете деценије 20. века Коњи Светога Марка су, услед опасности од оштећења које им доноси загађење, пребачени у унутрашњост цркве док се на крову налази њихова верна реплика.