Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
naslovnica-vilarduenove-istorije.jpg

Жофроа де Вилардуен је био француски велможа, маршал Шампање и учесник у Трећем, а затим и Четвртом крсташком рату (1202—1204). После успостављања Латинског царства Вилардуен је именован за маршала Романије. На старофранцуском је после 1209. саставио историју Четвртог крсташког похода под називом О освајању Константинопоља (De la Conquête de Constantinople) у којој је описао догађаје од првог окупљања крсташа 1198. до погибије солунског краља Бонифација Монфератског 1207. године. Жофроа Вилардуен је рођен негде између 1150. и 1154. године. Његов отац Вилен је био племић из Шампање чији су се поседи налазили у јужном делу те покрајине, делимично у околини града Троа. Жофроа је био другорођени Виленов син, али је ипак успео да 1185. постане маршал Шампање. >>>

miroslavljevo-jevandjelje.jpg

Стара српска књижевност обухвата дела српске оригиналне и преводилачке књижевности настала у периоду од почетака српске писмености у 9. веку до преовлађивања барока у српској књижевности у 17. веку.

Развој српске књижевности почео је у 10. веку углавном преводилачким радом са грчког језика преко кога су прихваћени различити сакрални текстови хришћанске вере. Самостално стваралаштво у српској књижевности почиње књижевним стваралаштвом светог Саве да би се у каснијим вековима формирала под различитим књижевним и ванкњижевним утицајима (литургијска реформа с почетка 14. века, исихастичка духовност, Косовска битка и слично). >>>

petar-tekelija.jpg

Петар Текелија (27. јануар 1720, Арад, Војна граница — почетак 1792, Новомиргород, Руско царство) је био руски официр српског порекла који je достигао највиши војни чин међу Србима који су се током 18. века из Хабзбуршке монархије одселили у Руско царство. Своју завидну војну каријеру остварио је учествујући као официр у многобројним ратовима и војним интервенцијама које је Русија водила у другој половини 18. века као што су Седмогодишњи рат, тзв. Пољска кампања (1764—1768), Руско-турски ратови (1768—1774. и 1787—1791) и ликвидација аутономије Запорошке Сечи (1775). У руској историографији остао је запамћен најпре као ликвидатор Запорошке Сечи. Постоји неколико теорија о пореклу породице Текелија. >>>

strabon-hispanija.jpg

Виријатов устанак је био оружани сукоб између староседелаца Лузитаније и Римске републике који се одиграо између 147. и 139. године пре н. е. Лузитанце је у овом сукобу предводио Виријат, по коме се догађај обично именује. Непосредни повод за овај сукоб био је покољ староседелаца које је на превару окупио и разоружао римски претор провинције Хиспаније Ултериор, Сервије Сулпиције Галба. >>>

ana-savojska-detalj.jpg

Ана (Ђована) Савојска (рођена око 1306, умрла око 1365) била је савојска грофица и друга супруга византијског цара Андроника III Палеолога. У периоду после супругове смрти, од 1341. до 1347. била је један од регената који су владали у корист њеног малолетног сина Јована V Палеолога. Период овог намесништва поклопио се са катастрофалним грађанским ратом који су регенти морали да воде против претендента Јована Кантакузина. После победе Јована VI Кантакузина, Ана је 1351. упућена у Солун где је остала све до своје смрти управљајући градом као својим поседом. Рођена је око 1306. као ћерка савојског грофа Амадеа V Великог (1285—1323) и Марије од Брабанта. У Савоји је провела детињство, а у октобру 1323. остала је без оца кога је наследио њен полубрат Едoардо (1323—1329). Као девојка боравила је у Паризу где је учествовала у дефилеу удавача пред француским краљем Шарлом IV. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаСтефан МусићПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Дубички топ

Козарска Дубица, мали град на сјеверозападу Босне и Херцеговине, са богатом историјом. Због бурне прошлости многа материјална свједочанства неповратно су изгубљена. Дубички топ једно је од ријетких оваквих свједочанстава. >>>

dubicki-top.jpg

Познато је да је српски кнез Милош Обреновић целог живота волео жене Милош Обреновић. Мориц Д. Дафингер. Извођач: Мирослав Шолти. Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка и књаз српски у два наврата (1815—1839. и 1858—1860), постао је отац кад је имао 75. година!... >>>

Након предаје Новог Брда 1. јуна 1455. године, османски султан Мехмед II Освајач је, противно првобитном споразуму са грађанима највећег рударског центра средњовековне Србије, наредио да се дечаци и девојчице разделе његовим војницима, угледни грађани посеку, а град опљачка. Због погажене речи, осам... >>>

Једна од најснажнијих вулканских ерупција у Европи десила се 1783. године када је еруптирао исландски вулкан Лаки и изазвао незапамћене посљедице на становнике Европе. Вулкан Лаки на Исланду Извођач: Драган Николић. Вулкан Лаки (исл: Lakagígar) који се налази на југу... >>>

После разлаза Милована Ђиласа са врхом југословенске државе и комунистичке партије, отворен је пут његове пре свега публицистичке сарадње са продемократски оријентисаном српском емиграцијом, окупљеном око савеза Ослобођење и гласила Наша реч. Испреплетани, али увек супростављени политички путеви... >>>

Од свих личности српске средњовековне историје краљ Марко, син краља Вукашина Мрњавчевића, једини је присутан у свим облицима усменог књижевног стваралаштва. По броју умотворина у којима се јавља са њиме се може поредити можда још само свети Сава, али у народној епици која се сматра врхунцем усменог... >>>

Питање исељавања муслиманског становништва из Кнежевине Србије било је за кнеза Милоша Обреновића једно од најзначајнијих политичких питања и у вези с њим вођени су посебно тешки преговори уочи доношења Хатишерифа из 1829, 1830. и 1833. године. Још пре доношења хатишерифа из 1829. године радило се... >>>

Слика славног холандског сликара Јана Вермера (1632—1675) се традиционално назива Алегорија сликарства или Атеље. Међутим, слика је пребогата иконографским представама и данас се сматра да је њена иконографија упућује не на уметност, већ на алузију на актуелне политичке догађаје Вермеровог времена. ... >>>

На самом почетку 19. века, након низа мутних политичких потеза што са француске, што са шпанске стране, шпански народ се нашао у ситуацији да брани своју слободу. Француска окупација је била кратка али је ипак оставила снажан утисак у народном сећању на трагичне догађаје те 1808. године. Успомене на... >>>

Царски харем турских султана налазио се у Топкапи сарају, палати која је изграђена по наређењу великог Мехмеда Освајача, султана који је освојио Цариград 1453. Харем је био дом свих жена које су окруживале султана, и у њему су владала посебна правила Базен у харему. Жан Леон Жером, уље на... >>>

У дугој византијској историји царски престо је неретко попуњаван након преврата, атентата, политичког или војног пораза владајућег цара. Судбина збачених владара никада није била лака. Лишавање слободе, тортура, прогонство, затирање читавих породица, јавно понижавање у узврелом Цариграду и слични... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Барон Јулијус фон Хајнау (1786—1853), аустријски генерал који је током Револуције 1848. умирио Брешу, је због суровости од својих противника добио надимак Хијена из Бреше.1

Владимир Вијановић, познат као „Влада Револуција“ због учешћа у студентској побуни у Београду 1968. године захваљујући глумцу Зорану Радмиловићу статирао је у телевизијској серији „Више од игре“ 1977. године. Када се сазнало о коме је реч, сцене где се он појављивао уклоњене су.1

Пре епохе Крсташких ратова, према сачуваним изворима, својеврсни рекордер по броју ходочашћа у Свету земљу био је Фулк Нера, гроф од Анжуа. Он је у Јерусалим ходочастио четири пута — 1003, 1008, 1035. и 1038. године.2

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

budica.jpg

Будика је била жена иценског краља, Пресутага, који је владао територијом данашњег Норфолка у источној Британији. Према Тациту, кад је стари иценски старешина умро, римски војници су опљачкали иценске територије а робови иценски двор, Будика је била избичевана а његове две кћерке силоване. Будика је подигла онда устанак и успела је… >>>

rimski-grb.jpg

Букеларији су у 5. и 6. веку у Римском (Византијском) царству били војници у приватној служби официра. У 6. веку државне власти су такође преко цивилних званичника најмиле одреде букеларија са циљем да у појединим крајевима помогну у одржавању реда и мира или у прикупљању пореза. У 7. веку сам термин је почео да означава елитне одреде из теме Опсикион у Малој Азији. Име букеларија овековечио је и назив теме Букеларион која је створена средином 8. века у централним крајевима Мале Азије. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported