Јапанци нападају!

Почетком 1942. године у САД је постојало чврсто уверење да ваздушни напад на Перл Харбор који се десио неколико недеља раније неће бити и једини напад на територију САД. Страх од нових напада јапанске војске био је толико велики, да се 25. фебруара претворио у колективну хистерију због наводног ваздушног напада на Лос Анђелес. Те ноћи било је испаљено на стотине противваздушних пројектила, а полиција је почела да хапси јапанске баштоване због наводних оптужби да су слали тајне сигнале јапанским борбеним авионима. Након те бурне фебруарске ноћи, на крају је било закључено да напада никада није ни било, иако многи и поред званичних извештаја, ипак више воле да верују да су заиста били нападнути. Овај догађај најбоље показује колику снагу има масовна хистерија над људима у стресним ратним ситуацијама.


Слика из Лос Анђелес Тајмса од 26. фебруара 1942. године, која приказује рефлекторе противваздушне одбране, као и људе који показују последице тог напада: штету коју су направили парчићи пројектила противваздушне одбране.
Слика из Лос Анђелес Тајмса од 26. фебруара 1942. године, која приказује рефлекторе противваздушне одбране, као и људе који показују последице тог напада: штету коју су направили парчићи пројектила противваздушне одбране.

Извођач: Катарина Тричковић. >>>

Након напада на Перл Харбор 7. децембра 1941. године, у америчкој јавности владало је опште уверење да ће Јапанци поново напасти. Медији су умногоме допринели тој психози — с једне стране, стизали су извештаји о незадрживом јапанском напредовању у Азији, а с друге, у више наврата злослутно су најваљивани нови напади на пацифичку обалу. Међу забринутим становништвом Калифорније почеле су да се шире гласине да се у Јапану спрема масивни напад на америчко тле који би свесрдно потпомогли и олакшали тајни јапански агенти расути по целој пацифичкој обали.

У предвечерје 24. фебруара 1942, цео Лос Анђелес је био ко на иглама. Те вечери стигле су бројне пријаве очевидаца о трептећим светлима и пламеновима у околини одбрамбених војних положаја и нафтних поља, а морнаричка тајна служба је у 19.18 издала званично упозорење да се напад очекује у следећих неколико сати. Ова узбуна је била повучена око 22.23, да би нешто после 2 ујутро 25. фебрара противваздужна одбрана поново била стављена под пуну ратну приправност пошто су радари регистровали непознату летилицу на само три миље од обале, а у 2. 21 наређено је опште замрачење. У 2.43 виђени су авиони над Лонг Бичом, у 3. 06 над Санта Моником виђен је балон са црвеним пламеном, након чега је противваздушна артиљерија отворила ватру, а небо над Лос Анђелесом је, према речима једног официра, „експлодирало попут вулкана“.

Борба с тајанственим нападачима трајала је више сати. Обалска артиљеријска бригада је испалила око 1400 противваздушних пројектила, док је преплашено становништво немо ишчекивало крај ове битке на лосанђелеском небу. Тек у седам сати ујутро, укинута је наредба о замрачењу и објављен је крај узбуне.

Извештаји очевидаца који су пристизали у току напада, били су веома различити и крајње необични. Очевици су пријављивалии летилице свих величина и броја, почев од балона до неколико стотина авиона, које су летеле на најразличитијим висинама и наразличитијим брзинама. Најчудније од свега било је то што те нападачке силе нису имале губитака иако је против њих била испаљивана тешка противваздушна артиљерија више од три сата. Једине жртве овог мистериозног напада било је пет цивила, који су или погинули од делова распрснутих пројектила противваздушне одбране, или у саобраћајним несрећама проузрокованим замрачењем, или од срчаног удара који је уследио као последица паничног напада.

Оно што се највероватније десило јесте да су очевици силних напријатељских авиона заправо видели експлодирајуће пројектиле противваздушне одбране, који су на светлу рефлектора са земље изгледали као летилице. Овоме је, наравно, доста допринела и ратна психоза која је већ владала међу америчким становништвом још од напада на Перл Харбор, и то не само у Калифорнији, него на целој територији САД. Конфузији су такође допринели и каснији опречни извештаји ратне морнарице и копнених снага. Док је морнарица одмах издала обавештење да напада заправо уопште није ни било и да је ова велика лажна узбуна само резултат ратне психозе, локална команда копнених снага је тврдила да је над јужном Калифорнијом заиста било „неидинтификованих летилица“. Такође су многи становници Лос Анђелеса упорно тврдили да су видели јапанске авионе над градом. У недостатку званичног обавештења, почеле су да круже разноразне теорије о природи и пореклу овог напада — почев од постојања тајних јапанских база у Мексику, одакле су дошле тајанствене летилице, до теорија да су авиони стигли са мора, са јапанских специјално опремљених подморница које су пловиле око калифорнијске обале. Локални политичари су имали теорију да је била у питању завера чији је циљ био измештање ратне индустрије из калифорнијске зоне.

Четрдесет година касније, званични извештај је потврдио да се навероватније радило о грешци изазваној меторолошким балонима који су, захваљујући општој ратној психози и страху од нових јапанских напада, били виђени као јапански авиони. Такође, Јапанци су након рата потврдили да тог дана нису послали никакве авионе у ту зону. Ову теорију подупире низ других чињеница: локална противваздушна одбрана је након овог догађаја била оштро критикована зато што је трошила муницију на превише летеће објекте који су били исувише спори да би били авиони. Такође, након почетка противваздушне ватре видљивост је била поприлично отежана великим количинама дима који је та ватра производила. с друге стране, потпуно је нелогично да у било ком ваздушном нападу не буде бачена ниједна бомба, осим ако циљ акције није био само извиђање. Па све и да јесте, мало је вероватно да под ватром противваздушне одбране која је тог јутра била испаљена, није био погођен ама баш ниједан авион.

Ипак, и поред необоривих и веома логичних доказа о томе шта се заправо десило тог раног јутра 25. фебруара 1942. године, многи и даље више воле да верују у теорије завере од којих неке прелазе у фантастику, тврдећи да су мистериозне летилице заправо били свемирски бродови ванземаљаца који су кренули у освајање Земље. Овакве теорије су заинтересовале чак и Холивуд, па је 2011. био снимљен и филм „Битка за Лос Анђелес“ (Battle:Los Angeles), инспирисан управо овим догађајем.

Литература

The battle of Los Angeles. The Army Air Forces in World War II, prepared under the editorship of Wesley Frank Craven, James Lea Cate. v.1, pp. 277-286, Washington, D.C. : Office of Air Force History : For sale by the Supt. of Docs., U.S. G.P.O., 1983. (извор)
Dominic Sandbrook. Japanese planes attack Los Angeles. Or do they? 25 February 1942. BBC History Magazine, February 2013. Kindle Edition.
John. E. Farley. Earthquake, fears, predictions and preparations in Mid-America. Southern Illinois Press, Illinois, USA, 1998. pp. 14, 50

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported