Никола Коперник у делима раних биографа

Рани биографи Николе Коперника (1473—1543) имали су на располагању релативно мало изворног материјала а највећи његов део нестао је током неколико догађаја који су се одиграли сто година након Коперникове смрти. Поред проблема са изворима са којима су се суочавали и најранији биографи, Коперникове биографије су оптерећене и двема посебним групама проблема: оне су коришћене као полигон у коме су пропагиране нове космолошке и касније националне идеје.


**Коперников портрет** из градске већнице у Торну из око 1580. године.
Коперников портрет из градске већнице у Торну из око 1580. године.

Коперников једини ученик Георг Јоаким Ретик (Georg Joachim Rheticus) знао је много детаља из живота свог учитеља а према доступној преписци се може закључити да је написао, убрзо након Коперникове смрти, његову биографију или бар нацтр за биографију. Овај рукопис није ни штампан нити сачуван, а његова даља судбина је потпуно непозната. Ипак неколико објављених биогарфских бележака које је Ретик штампао као предговор делу Ephemerides 1551. године омогућавају само да се наслути колико је вредног биографског материјала нестало заједно са Ретиковим делом. Јан Брожак (латинизирано Johannes Broscius; 1581—1652) планирао је да напише једну опсежну Коперникову биографију али своју замисао није спровео у дело. Броскијус који је био доктор, теолог и астроном на Краковском универзитету као и управитељ Краковском опсерваторијом, путовао је пре 1612. године у Вармију и Пруску како би прикупио материјал за писање Коперникове биографије. Главни циљ његовог путовања је био да пронађе оригиналан рукопис дела Septem sidera, које је приписивано Копернику. Симон Рудникије (Simon Rudnicius; 1552—1621), који је тада био бискуп Вармије, дозволио је Брожаку да понесе неколико докумената и писама како би их анализирао и публиковао. Само три ова писма била су објављена и укључена су у антологију Epistolae ad naturam ordinatarum figurarum plenius intelligendam pertinentes коју је приредио Броскијус. Његов рукопис Tabulae astronomicae садржи податке који указују да је Брожак познавао изворе у вези са Коперниковим студијама у Пољској. Након Брожакове смрти цела збирка докумената о Копернику, укључујући и његову научну преписку, била је изгубљена. Само Коперникови биографи Шимон Староволски (Szymon Starowolski) и Марћин Радимински (Marcin Radyminski) користили су неке Брожакове белешке у својим радовима. Писци Коперникових биографија у 17. веку (Малкиор Адам, писац прве Коперникове биографије на немачког језику, Ђироламо гилини, Исам Буларт и Лоренцо Красо) нису учинили значајније напоре у прикупљању нове грађе већ су се махом ограничили на већ објављена документа. Различити ратни сукоби који су у ово доба потресали Пруску онемогућили су било какво прикупљање материјала о Копернику. Током Тридесетогодишњег и Великог северног рата (1700—1721) непроцењива количина разноврсних докумената неповратно је уништена. Суочени са недостатком извора Коперникови рани биографи су мало познате периоде Коперниковог живота испуњавали општим местима биографског жанра или потпуно произвољним спекулацијама.

Коперников живот је у великој мери био нетипичан за једног ренесансног учењака. Иако је утврђено да је Бернардино Балди често обликовао биографије у свом делу Vite dei matematici према биографијама уметника које је писао Ђорђо Вазари (1511—1575), Коперникова удаљеност од главних центара европског хуманизма учинила је тешко применљивим неке унапред утврђене биографске обрасце. Рани биографи ако се изузму Староволски и Брожак често су користили објављена дела својих претходника, понекад уз дословно преношење неких одељака. У овим раним биографијама појавило се неколико митова о Коперниковом животу који су често преношени све до 20. века. Неки од најраспрострањенијих митова биле су тврдње да је Коперник био доктор медицине, да је био понесени подржавалац пољске круне, да је предавао у Риму у Сапијенци (Sapienza) као и да никада није одбијао да пружи медицинску помоћ сиромашнима. У 18. веку нови митови су придодати, међу њима и онај да је Коперник као инжењер изградио водовод у Фрауенбургу (Frauenburg). У 17. веку својим значајем се истиче биографија коју је написао Пјер Гасанди (1592—1655) и која, иако није битно проширила изворну основу за познавање Коперниковог живота, представља прву научно написану Коперникову биографију. У 18. веку просветитељски аутори нису значајно проширили сазнања о Копернику. Њихова дела тежиште су стављала на Коперникову храброст и посвећеност науци па је његов живот узиман као пример који је вредно следити. Приказ Коперника као посвећеног католика, какав даје Бернардино Балди, не може се наћи у делима просветитељских аутора. Само је Лудвиг Бачко, који је истовремено био под утицајем просветитељских идеја и католик насељен у протестантској Пруској, писао је да је Коперник био дубоко одан Римокатоличкој цркви и да је педантно вршио верске дужности. Коперникове биографије које су писали просветитељски аутори са циљем да промовишу властите идеје досегле су свој врхунац са делом Георга Кристофера Лихтенберга. У наредном периоду уместо промовисања просветитељских идеја за уобличавање Коперникове биографије преовлађиваће национални разлози. Тек у последњој трећини 19. века са новим историјским изворима и уз све строжи историографски метод биће учињени значајни кораци ка осветљавању Коперниковог историјског лика.

Литература

Andreas Kühne, The reception of Copernicus as reflected in biographies, The Global and the Local: The History of science and the Cultural integration of Europe, Proceedings of the 2nd ICESHS (Kraków, Poland, September 6–9, 2006).

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported