Египатски календар

У долини Нила, простору овиченом пустињама, лежала је једна од најнапреднијих цивилизација свога доба. Египат старог века може се похвалити бројним техничким и технолошким достигнућима која су послужила као основ за даља истраживања научницима у античкој Грчкој и Риму. У ова достигнућа, свакако се може уврстити и мерење времена на основу посматрања небеских тела и појава као и посматрање последица које су утицале на животе древних Египћана.


**Дендера зодијак**, староегипатски плитки рељеф у пронаосу храму посвећеном Озирису у комплексу храмова Дендера.
Дендера зодијак, староегипатски плитки рељеф у пронаосу храму посвећеном Озирису у комплексу храмова Дендера.

Извођач: Уна Гашпаровић. >>>

Стари Египћани бележили су време на сличан начин као што се то ради и дан данас — имали су дане, месеце, године. Дан је трајао 24 сата, 12 за дан, а 12 за ноћ. Све до Новог царства сат је био променљиве дужине. Лети су дани били дужи, као и данас, али за разлику од данашњег обичаја додавања једног сата, код старих Египћана су лети дневни сати били дужи, док су зими били краћи. Ово је било уведено како би се ускладила дужина дана лети и зими. Сваки од 24 сата имао је и име, међутим имена дана бележила су се само у документима везаним за астрономска посматрања, док су овако сати бележени обичним бројевима.

Египатска година била је подељена на три годишња доба. Година је почињала отприлике средином јула када почиње годишње плављење Нила. Имена годишњих доба означавала су период пољопривредних радова у току једне године. Управо то је условило и њихове називе: „плављење“ (од средине јула до средине новембра), „сазревање“ (од средине новембра до средине марта) и „жетва“ (од средине марта до средине јула).

Свако годишње доба имало је по четири месеца од којих је сваки имао по тридесет дана. Множењем броја годишњих доба са бројем месеци и бројем дана добијамо да је једна година трајала 360 дана. Египћани су знали да је година трајала 365 дана и због тога су на крају сваке године додавали по пет дана (тзв. епагоменални дани) у част својих богова Озириса, Изиде, Хоруса, Нефтис и Сета, тако да би година на крају ипак достигла 365 дана.

Египћани су документе датовали по владавини фараона. На пример: „Године 5, трећег месеца лета, дана 3, под вођством величанства Хорусовог имена: Моћног бика (sc. Мернептах)…“. Овај систем је почео да се примењује негде пред крај Старог царства и одржао се током читавог постојања старовековног Египта. Пре тога година се бројала на основу пописа за утврђивање имовинског стања и оно је служило за разрезивање висине пореза. Попис се вршио сваке друге године током владавине фараона.

Овај тип рачунања времена египтолози називају грађанском годином и она се користила у администрацији и званичним текстовима. Други начин рачунања времена био је лунарни календар. Лунарни календар је такође имао 12 месеци (ређе 13) од 29 или 30 дана. Број дана у месецу је зависио од Месечевих мена.

Почетак сваког месеца био је на дан када се Месец није видео пре изласка Сунца. Лунарни месеци за разлику од месеци у грађанској години имали су посебне називе. Ово је први пут потврђено у периоду Средњег царства и то у околини Мемфиса. Добијали су назив по фестивалима који су се одржавали наредног месеца. Фестивали су одржавани у част неког божанства или неког догађаја из свакодневног живота („одевање“, „жетва“, „паљевина“). Од Новог царства имена месеци мењана су како би се обележили фестивали који се славе само у Теби (Теба је после Првог међупериода постала главни религијски и политички центар Египта). Нова имена из периода Новог царства преживела су до данашњих дана и у употреби су у коптском језику који се користи у Коптској православној цркви.

Литература

Allen, James P., Middle Egyptian - An Introduction to the Language and Culture of Hieroglyphs, Cambridge University Press, 2010, 107—109.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported