Шта читати?

Укупно књига у Књижари: 70

Извори

Српска историја

Božid' art
Стеван К. Павловић

Ово је прича о једном од заборављених Карађорђевића који је за време свог живота имао извесну славу у Паризу. Ради се о Божидару Карађорђевићу, такозваном ”Bijou d’Art” (буквално ”уметнички накит”, игра речи према имену Божидар) кој је живео од 1862. до 1908. Био је свестрани уметник, пријатељ познатих писаца, сликара, музичара, занатлија и луталица једне целе епохе, тзв. ”лепе епохе” последњих година XIX и првих година XX века. Објавио је веома успешни путопис о Индији који је био прави бестселлер. После смрти је стекао славу великог кујунџије-златара чији су радови били у моди у целој Европи. Божидар је био најпознатији од невладајућих Карађорђевића, који су живели доста бедно у Паризу. Његово име се налази у енциклопедијама и каталозима уз имена познатих личности тог времена, од глумице Саре Бернар до интимистичких сликара, од Марије Башкирцеве до Брукнера. Оно што је писано о њему је пуно грешака. Ова књига је ту да те грешке исправи.


даље
52

Александар Обреновић. Владар на прелазу векова
Сузана Рајић

Мало које историографско дело у Србији доживи два издања као што је то случај са овом интересантном и иновативном књигом Сузане Рајић. Према речима проф. др Душка М. Ковачевића: Ауторка је живот краља Александра уклопила у опште политичке и друштвене процесе и догађаје, који су пресудно утицали на његову владавину. Тиме је дала један добро утемељен рад, заснован, у највећој мери, на до сада непознатим и мало коришћеним, пре свега руским изворима. Прегледала је уз то најзначајније домаће архивске фодове, што јој је омогућило да са сигурношћу прати и тумачи појава последње деценије 19. и с почетка 20. века. На основу добијених и одлично искоришћених података, Сузана Рајић је научно зрело приказала живот и владавину краља Александра.''


даље
21

Владан Ђорђевић: биографија поузданог обреновићевца
Сузана Рајић

Владан Ђорђевић је личност која је често помињана, али о којој је мало речено. Овом биографијом историографија је добила, по први пут, потпуни преглед његовог животног пута, од најранијег детињства до позних година. Ђорђевића упознајемо и као сина, супруга, брижног оца, лекара, публицисту, књижевника, политичара, државника и академика. Хваљен и оспораван, уважаван и потцењиван, Ђорђевић је прва признања и рехабилитацију доживео од колега, лекара. Овом биографијом придружили су им се и историчари.


даље
22

Вујкина врата
Радош Љушић

Жанровски, монографија долази у ред микроисторије, али истовремено, захваљујући зналачком уклапању хронике једног села у општи историјски оквир, успешно превазилази њена уобичајена ограничења. Критичким комбиновањем архивске грађе, народне традиције, добро познате аутору као рођеном Источанину, релевантне
историјске литературе и по каткад књижевности, професор Љушић успео је да прикаже реално стање у Истоку, Подгору, Метохији, па и целој северној Старој Србији крајем 19. и почетком 20. века. Књигу одликује висок степен објективности, иначе не увек присутан у завичајним историјама. Опремљена је одговарајућим научним апаратом и низом вредних илустрација.


даље
46

Гроф Чедомиљ Мијатовић
Слободан Марковић

Чедомиљ Мијатовић, Викторијанац међу Србима како је духовито у поднаслову своје монографије приметио Слободан Марковић, једна је особита фигура српске историје 19. века. Обављао је важне политичке и дипломатске функције, бавио се историографским и књижевним радом. Његов допринос у више сфера српског јавног живота крајем 19. века - почев од рада у дипломатији до финансија и научног рада - није до појаве ове монографијее био систематски обрађен. Слободан Марковић је то извео на занимљив и поуздан начин. Иако је Чедомиљ Мијатовић, поред осталог, био и мистик, његов живот захваљујући овој књизи за читалачку публику ће бити далеко мање мистериозан него до сада.


даље
31

Деспот Ђурађ Бранковић 1427-1459.
Момчило Спремић

Опширна монографија о деспоту Ђурађу Бранковићу, заснована на темељним истраживањима изворне грађе, издата је пре више од две деценије и до сада је доживела два издања. У овој опширној књизи Момчило Спремић пружа енциклопедијски детаљан али и белетристички занимљив поглед на историју позног српског средњовековља. Књига која је пред читаоцима представља скраћено и поједностављено издање ове монументалне књиге. Објављена у популарној библиотеци Биографије књига је концентрисана на животни пут деспота Ђурђа Бранковића, упечатљиве и трагичне личности српског средњег века. Личност која је водила Српску деспотовину до њеног пада 1459. под османску власт овом књигом је приближена свакоме ко се интересује за овај период српске историје.


даље
19

Дневник I (1869-1872)
Милан Ђ. Милићевић

Књижевник, педагог, преводилац, историчар и етнолог Милан Ђ. Милићевић систематски је записивао све што му се догађало и што је сматрао да је вредно помена. Поред бележења момената личне природе, он је и хроничар различитих друштвених збивања. На тај начин нам пружа заокружену слику стања српског народа у последњој четвртини 19. века, што представља грађу од прворазредног значаја за политичку и културни историју Србије, а посебно њене престонице, у периоду који је Дневником обухваћен.


даље
30

Историја приватног живота у Срба
Група аутора

У оквиру циклуса Приватни живот на тлу српских земаља објављена су четири тома, у којима су сабрани радови многобројних домаћих стручњака из области историографије, етнологије, археологије и историје уметности. Нека од питања на која одговарају књиге из овог циклуса крећу се у веома широком распону. Од студија о вернику и поданику, породици и односу према детету, обичајима везаним за празнике и гостопримство, различитих тема из области проучавања менталитета, до тога како су конституисане и постављене неке етичке и културне вредности блиске савременом човеку, промовисане и примењиване у нашој средини. У најновијој књизи из серије о приватном животу код Срба своје текстове приложила су три аутора који обрађују различите историјске периоде: Марко Поповић пише о средњем веку, Мирослав Тимотијевић о новом, а Милан Ристовић о савременом добу.


даље
62

Карађорђе у говору и твору
Милан Ђ. Милићевић

Неуморни прегалац и сведок о људима, обичајима и догађајима из Србије 19. века, Милан Ђ. Милићевић сачинио је и збирку анегдота – истинитих или духовитих сећања на вођу Првог српског устанка. Кратке причице сведоче о духу онога доба и о схватању устаничког господара у очима и у речима савременика. Штампано о двестотој годишњици Српске револуције 1804.


даље
29

Кнегиња Љубица
Радош Љушић

Историографска повест о кнегињи Љубици спада у ретке књиге у српској традицији које се баве животом жена српских владара. Један од наших најзначајнијих познавалаца српске историје XIX века, проф.др Радош Љушић осветљавајући живот прве српске кнегиње, у овој монографији је љубитељима историје понудио занимљиву хронику о Србији из времена књаза Милоша и његовог сина, књаза Михаила. Време установљавања српске државе, у овој књизи је дато из једног посебног и новог угла, кроз повест о кнегињи Љубици, њеном животу са Милошем Обреновићем, и свим што је то собом носило.


даље
43

Ликови и приче из српског средњег века
Душко Лопандић

Ова књига нас подсећа на људе који су обележили један вртоглав и узбудљив период историје. Истовремено говори и у томе да та времена и ти људи који су давно нестали заузимају своје место у данашњици.

Душко Лопандић на нов и оргиналан начин говори о српској и европској историји о владарима, витезовима, разбојницима, писцима о свему што је створило Србију и Европу какве данас знамо. Тврд повез са илустрацијама које представљају најзначајније ликове и слике српског средњег века.


даље
8

Помени јунака Првог српског устанка
Милан Ђ. Милићевић

Фигуре Карађорђеве епохе! Док још има живих сведока и учесника Првог српског устанка, неуморни етнограф и помни истраживач Србије и њене историје, Милан Ђ. Милићевић – 1832-1908, бележи животе и дела, портрете и карактере највећих фигура Карађорђеве епохе – живо, упечатљиво, истинито: Црни Ђорђе, Хајдук Вељко, Синђелић, Васа Чарапић, Ћурчија, Стојан Чупић, Мутап Лазар, Зека Буљубаша…


даље
28

Прекинут успон. Српске земље у позном средњем веку
Момчило Спремић

Ова књига је драгоцено научно штиво које се састоји од 22 посебне студије, настале у периоду од 1963. до 2000. године, а односе се на историју Србије у 14. и 15. веку. Нису хронолошки распоређене по томе када су написане, већ су тематски и проблемски груписане у четири веће целине: Западна и централна Србија, Приморје, Политичке игре и Духовност. Аутор је успео свестрано да ослика историјске појаве и догађаје, да пронађе њихове узроке и укаже на важне последице, да употреби многобројне изворе, а опет да његова књига буде лепо и динамично казивање које се лако чита.


даље
20

Продор на Балкан 1908-1918.
Андреј Митровић

Темељна и методолошки иновативна студија једног од водећих српских историчара Андреја Митровића. Митровић се ослања на иновативан приступ Фрица Фишера и његове школе историји међународних односа. Он јасно и детаљно даје преглед места Србије у спољној политици Аустро-Угарске и, што је можда још интересантније, у спољнополитичким и геополитичким плановима Двојне Монархије. Овом књигом Андреј Митровић је дао важан допринос у разумевању европске и светске политике у кризном времену од Анексионе кризе до краја Првог светског рата, времену које је суштински преобликовало средњеевропски политички простор.


даље
17

Свети Сава
Павле Поповић

Обимна расправа написана још 1938. године професора и књижевног историчара Павла Поповића о Светом Сави прича причу о творцу и првом архиепископу осамостаљене српске цркве, даје детаљну анализу његовог књижевног дела и оцењује улогу Светог Саве као зачетника српске књижевности 13. века. Личност и дело Саве Немањића Поповић приказује у светлу историјских збивања, и на основу брижљивог и изворног проучавања историјских чињеница доноси простран синтетички преглед његове укупне делатности, као црквеног поглавара, дипломате и књижевника.

Павле Поповић (1868—1839) био је књижевни историчар и критичар, професор на Филозофском факултету у Београду и ректор Београдског универзитета.


даље
3

Словени у далекој прошлости
Валентин Васиљевич Седов

Сеоба. Велика сеоба народа. Сеоба Словена. Сеоба Срба. Да ли је сеоба Словена исто што и сеоба Срба на Балкан? Да ли је уопште било сеобе Срба или су Срби аутохтони становници Хелмског полуострва само што су их антички писци грешком или из зле намере називали нпр. Илирима, Трачанима, Дачанима, Трибалима, Сарматима и/или Далматима? Шта све руски научници знају о сеоби Словена, а у Србији се, из различитих разлога, не објављује…

Поједина поменута питања се често појављују у лаичкој јавности и неретко се на њима инсистира на разним интернет порталима, у групама на друштвеним мрежама, у телевизијским емисијама на локалним или чак националним станицама, у дневној и недељној штампи. С друге стране, не може се рећи да се на тржишту књига, бар на први поглед, може наћи више стручних наслова о раној историји словенских народа. Може се приметити да на културној сцени и у добром делу јавности значајан простор добијају књиге и наступи заступника разних паранаучних теза о пореклу Словена, посебно Срба, и њиховој раној историји.

Монографија Валентина Седова Словени у далекој прошлости је, када се све наведено узме у обзир, требало да заинтересује и најширу јавност. За почетак, Валентин Васиљевич Седов (1924–2004) је био совјетски и руски археолог, доктор историјских наука, шеф катедре за теренска истраживања Института за археологију Руске академије наука и редовни члан РАН. Током богате каријере објавио је oко 450 научних радова и уредио је преко осамдесет зборника радова. (Урош Миливојевић, Приказ књиге )


даље
14

Срби у позном средњем веку
Јованка Калић

Књига Срби у позном средњем веку аутора Јованке Калић нуди читаоцу поглед на Србију од Маричке битке до турских освајања и пада Смедерева 1459. године. Прилике у позносредњовековној Србији биле су знатно сложеније него раније – друштво се убрзано мењало, па и традиционални облик његовог организовања. Долази до развоја привреде и градова, као и дубоких политичких промена због напада Турака, а уз стара, јављају се и нова духовна и културна струјања, од Свете горе до европске ренесансе. Аутор је у историјско излагање увео сва сведочанства прошлости – повеље, летописе, археолошке податке, уметничке изразе (сликарство, скулптуру, архитектуру, примењену уметност). Уз основни текст дати су одломци из историјских извора и књижевних дела. Реч о средњем веку прати реч из средњег века, што излагање чини живим и узбудљивим а пружа и велику помоћ читаоцу у бољем разумевању историјских прилика.


даље
34

Србија - историја иза имена
Стеван К. Павловић

Књига Србија - Историја иза имена историчара Стевана К. Павловића представља покушај да се сагледа историја Србије као земље која је постојала столећима у различитим границама, опстајала на удару историјских сила и била под утицајем разнородних идеја. Сви ови чиниоци током векова обликовали су ентитете познате под именом "Србија". Наведене појаве аутор прати почев од средњовековних владара, преко кнежевина и краљевина новијег доба, владавина Османске и Хабзбуршке монархије, два светска рата, затим братства и јединства у комунистичкој Југославији, све до распада комунизма и пропасти државе. Павловић настоји да постави питања, пре него да пружи готове одговоре и да се од прошлости удаљи и посматра је из различитих углова, избегавши тако замку читања историје посматране искључиво из перспективе последњих десет година.


даље
59

Србија 19. века
Радош Љушић

Радош Љушић је један од водећих истраживача српске историје 19. века. Своје многобројне радове посветио је највећим делом српској историји прве половине 19. века и ту практично нема теме којој није истраживачки допринео. Од формирања и устројства Кнежевине Србије за владе Милоша Обреновића, политичке историје Првог намесништва, преко друштвених и међународних прилика у којима је формирана нововековна Србија, до увек изазовних тема из историје војног периода Српске револуције. Поред више монографија које су псотале референтна дела о српској историји овог периода Љушић је написао и велики број краћих радова. Неки од њих сабрани су у ове три књиге. Тематски опсег, методолошка иновативност, жив и непосредан израз чине ове књиге вредним штивом за свакога ко се интересује за динамичну историју Србије у 19. веку. Поред Љушичевић радова у књигама су објављена и одабрана документа што им додаје посебну вредност.


даље
45

Србија у Првом светском рату
Андреј Митровић

Књига Србија у Првом светском рату покојног професора Андреја Митровића је монографија која према оцени стручне јавности представља једно од најбољих дела о Србији у Првом светском рату. ''Књига има своју окосницу у истраживању сукоба Србије и Аустроугарске од избијања непријатељстава последњих дана јула 1914. до краја рата у новембру 1918. године, али она управо зато обухвата и оне садржаје који су најуже везани за ову тему (тј. како сукоб са аустроугарским савезницима Немачком и Бугарском, па узгледно и Турском, тако и тадашњу везаност Србије и за Црну Гору и за целину југословенског питања и покрета).''


даље
16
страница 1 од 212следећа »

Опште историје земаља и континената

Археолошка теорија
Метју Џонсон

Књига Метјуа Џонсона представља једну од прекретница у развоју археолошке теорије. У овом тексту на промишљен, свеобухватан и оригиналан начин представљен је низ централних тема и проблема археолошке теорије, али и праксе, крајем 20. и почетком 21. века. Аутор је покушао да прикаже однос између археолошке мисли и ширих теоријских токова у интелектуалном животу уопште, као и да што јасније представи однос између археолошке теорије и праксе. Том циљу највише је одговарала структура историјског приступа који се најпре усредсређује на нову (процесну) археологију и реакције на њу, и тек потом прелази на расправе које се воде данас. Археолошка теорија Метјуа Џонсона представља изузетно поуздан, свеобухватан и добро одмерен приручник за област која добија све већи значај у археологији, једнако препоручљив за студенте археологије и сродних дисциплина, за активне истраживаче који осећају потребу да промисле теоријске основе свог послања, као и за читаоце са интересовањем како настају научне слике о прошлости.


даље
49

Идентитет Шпаније
Никола Самарџић

Не постоји много земаља на свету чија је историја тако богата и силовита као што је историја Шпаније. Велике силе, велике битке, различите вере и културе, подељеност и фанатизам, црква, неверници, језуити, темплари… Историјска позорница Шпаније је јединствена и непоновљива. Историја Шпаније је, између осталог, и историја открића Америке, ривалства са Енглеском и Португалијом, сложеног преплитања арапског, јудејског и хришћанског света. Шпански грађански рат је био судар идеала, наде и политичких утицаја који је покренуо милионе. Шпанија је постала магично име у целом свету. Шпанија, то су њени садржаји, дух и поруке прошлости. Хиспански идентитет, утицај у целом свету и пространства културе, историје, ратовања…


даље
42

Изучавање историје
Џереми Блек, Доналд Макрејлд

Двојица историчара, предавача и истраживача одговарају на питање о сложености узбудљиве научне дисциплине каква је историја. Књига садржи суштинске информације неопходне за разумевање историјске науке, али и практична упутства за њено писање. Аутори нуде оквирну слику историје и говоре о различитим приступима у проучавању и начинима на који се мењала. Потом разматрају изворе и методе као и различите теоријске концепције које историчари користе и примењују на документе и доказе. Посебна пажња посвећена је практичним саветима: начину бележења и организовању учења, упутствима о писању есеја, приступу расправама и полагању испита… Истовремено водич за актуелне ставове о историји и практичан уџбеник који обогаћује знање историчара.


даље
65

Историја - лексикон појмова
приреди Рихард ван Дилман

Обра­зац исто­риј­ске на­у­ке је у прет­ход­ним де­це­ни­ја­ма зна­чај­но из­ме­њен. По­ста­вља­ње но­вих пи­та­ња до­ве­ло је до но­вих вред­но­ва­ња, но­ве ме­то­де и те­о­ри­је про­ши­ри­ле су и из­ме­ни­ле схва­та­ње про­бле­ма, а но­ве ди­сци­пли­не и фор­ме из­ла­га­ња на­и­шле су на отво­ре­ну и кри­тич­ки на­стро­је­ну пу­бли­ку. За­то је циљ о­вог из­да­ња да пру­жи увид у са­да­шње ста­ње ис­тра­жи­ва­ња у исто­риј­ској на­у­ци. Књига нас ин­фор­ми­ше о ме­то­да­ма и ди­сци­пли­на­ма, о основ­ним пој­мо­ви­ма исто­риј­ске на­у­ке, као и о исто­риј­ским епо­ха­ма. Сва­ки по­је­ди­нач­ни при­лог ну­ди не са­мо са­ку­пље­не ин­фор­ма­ци­је већ од­ра­жа­ва и ак­ту­ел­не рас­пра­ве у овој на­у­ци, ко­је се во­де с ве­о­ма раз­ли­чи­тих по­зи­ци­ја и ин­те­ре­са и из ко­јих се, из­над све­га, ја­сно ви­ди да не по­сто­ји оп­ште­при­хва­ће­на сли­ка о исто­ри­ји.


даље
61

Историја Бугарске
приредио Срђан Пириватрић

Књига Историја Бугарске колективно је дело бугарских историчара средње и старије генерације. Састоји се од седам целина – уводни део посвећен је трачкој, античкој и позноантичкој (рановизантијској) прошлости простора касније бугарска државе; прво поглавље бави се периодом од досељавања Бугара на Балканско полуострво, 681. године, до пада бугарских држава под османску власт, крајем 14. века; друго поглавље обухвата власт Османлија над бугарским земљама; треће период бугарског Препорода у првој половини 19. века; четврто време од обнове Бугарске државе, 1878. године, до краја Првог светског рата, 1919. године; пето поглавље посвећено је историји Бугарске између два светска рата; док шесто, заједно са закључним, обухвата време од почетка другог светског рата до пада комунистичког режима, 1989. године, као и прву деценију транзиције, до 2001. године. Овим издањем по први пут се на српском језику представља једна историја ове суседне државе, написана од бугарских аутора. Оно пружа прилику за целовито сагледавање историје вековног присуства Бугара на Балкану, али и за непосредно упознавање ставова које о неким спорним догађајима и питањима, посебно из новије историје, имају бугарски историчари.


даље
60

Историја Грчке новог доба
Ричард Клод

Утемељено на вишедеценијском истраживачком искуству, дело Ричарда Клога Историја Грчке новог доба нуди пажљиво изабране податке и објашњења и прати све главне токове грчке политичке, културне, привредне и друштвене историје у последња два столећа. Аутор упечатљиво компонује слику грчког друштва принуђеног да се, слично његовом балканском окружењу, убрзано мења и превазилази велике регионалне разлике. Често у тешкој сенци политике и утицаја великих сила, налазећи се на удару њихових претензија, Грчка је принуђена да закључује савезе, али и да ратује са суседима.


даље
48

Историчари
приредила Вероник Сал

Ова књига коју су писали историчари о историчарима нуди опсежан преглед историјске науке, њене сопствене историје и идентитета, посматрано кроз личности великих научника који су за собом оставили богата знања, ослободивши својим радом понеки део заробљене прошлости. У прилозима сабраним у књизи представљен је рад најистакнутијих европских историчара 19. и 20. века: Алексиса де Токвила, Карла Маркса, Лисјена Февра, Марка Блока, Пјера Ренувена, Норберта Елијаса, Мозиса Финлија, Филипа Аријеса, Жоржа Дибија, Жака Ле Гофа, Карла Фердинанда Вернера, Пола Вена, Питера Брауна… Свака од наведних путања је, разуме се, јединствена – што чини богатство ове књиге – и такође егземпларна, зато што сведочи о томе како се појединац уписивао у своју епоху. Историчар сведочи о свом времену исто колико настоји да васкрсне неко друго време и да га поново створи онако како га сам слути и сања. Сваки историчар говори о себи исто колико о народу мртвих чији је гласник желео да буде.


даље
63

Келти у Европи
Тони Ливерсејџ

Ово инспиративно штиво открива нам суштину историје, културе и обичаја великог ратничког народа, чију судбину пратимо кроз интензивне и драматичне промене с краја старијег гвозденог доба преко Галских ратова све до времена краља Артура и средњег века. Љубитељима повести делимично су позната узбудљива збивања која нам дају упечатљиву слику значајног сегмента старе историје Европе. Ауторка разоткрива узроке импресивности келтског народа који за собом није оставио писане изворе, нити је икада створио властиту државу, а ипак је у периоду својих сеоба населио велики део Европе, од Британије и Француске до Балкана и Мале Азије. Поглавља о краљу Артуру, светом гралу, о особеној, загонетној и виталној келтској уметности, битно различитој од грчке и римске – чине дело јединственим историјским остварењем које истовремено осветљава нове смисаоне везе у целовитој европској културној баштини на коју су Келти умногоме утицали.


даље
66

Оксфордска историја хришћчанства I
припредио Џон Мекманерс

Двотомна студија Оксфордска историја хришћанства колективно је дело деветнаест врхунских стручњака из области историје религије, у редакцији Џона Мекманерса. Две хиљаде година узбудљивих религијских, културних и политичких дешавања, често пресудних за цивилизацијски ток, веродостојно је приказано на приступачан и разумљив начин. Истражујући богато наслеђе хришћанства, аутори су у својим прилозима обрадили све значајне аспекте ове религије и дочарали богатство и животни дух хришћанске мисли и културе кроз векове. У првом тому нашли су се текстови о најранијим хришћанским заједницама, затим апостолу Павлу и римском цару Константину, утицају Карла Великог на ширење хришћанства и значају средњовековне схоластике Томе Аквинског. Дубоким променама које су се догодиле за време реформације посвећена су посебна поглавља, а у оквиру њих и портретима кључних личности као што су Еразмо, Лутер, Калвин, Весли и Русо.


даље
70

Византија

1453: Пад Цариграда
Стивен Рансиман

Полазећи од отоманске инвазије Европе крајем XIV века, Рансиман нас, историјски тачно и истовремено води кроз причу о очајничком покушају последњих византијских царева да добију помоћ од све равнодушнијег Запада, као и кроз унутрашње трвење хришћанских краљевстава на Балкану — како римокатоличких, тако и православних — која су на крају омогућила османским султанима да освоје једну по једну византијску територију, што је кулминирало опсадом и освајањем Цариграда, као и приликама у Граду градова непосредно пре освајања, који је тада био само сенка некадашње славе.


даље
15

Византија -- историја и цивилизација
Жан-Клод Шене и Бернар Флизен

Ово издање настало је спајањем две одвојене синтезе Историје Византије Жан-Клода Шенеа и Византијска цивилизација Бернара Флизена првобитно објављене у познатој француској едицији „Шта знам?“ (Que sais-je?). Преточени у нову целину, са изабраним додацима, ови текстови нуде другачији и динамичнији поглед на византијски свет од оног који се може наћи у широкој понуди постојећих продукција. Та се разлика, пре све га, огледа у приступу основним темама ове књиге – историји и цивилизацији – који се заснива на изводима из одабраних извора.

Тако сачињена, нова целина омогућава читаоцу својеврсно путовање кроз свет Византинаца, сагледан пре свега њиховим сопственим очима. Двојица угледних и учених византолога подухватили су се задатка да у сажетом облику кажу много тога, износећи сопствене погледе на византијску прошлост, профилисане дугим искуством научног и педагошког рада.

Српско издање, прилагођено студентима и другој заинтересованој публици која жели систематизована знања о одређеној епоси, употпуњено је белешкама о писцима чија су дела преведена у изводима, као и глосама који олакшавају приступ материји, а у исто време ослобађају текст заморних објашњења. Додат је и значајан корпус грчких текстова са коментарима, који до сада нису били доступни на нашем језику, као и већи број одабраних илустрација.


даље
9

Јужни Словени под византијском влашћу
Тибор Живковић

Др Тибор Живковић (1966—2013) у свету науке познат је као стручњак који се бави изучавањем Словена у Византији и у том контексту посебно питањима везаним за српски средњи век. Управо је објављена његова студија (допуњена докторска теза) "Јужни Словени под византијском влашћу" (600—1025). Ево уосталом шта о овом делу каже један од рецензената проф. др Момчило Спремић, један од највећих стручњака управо за средњи век:

Дело др Тибора Живковића представља прво до сада целовито истраживање досељавања Словена на широком простору Балкана, од Дунава до крајњег југа Пелопонеза, засновано на грчким, пре свега, али и латинским, словенским, арапским изворима.


даље
11

Константин Велики - надмоћ хришћанства
Радивој Радић

Десет поглавља која чине књигу баве се римском историјом и историјом хришћанства прва три века после Христа, Константином Великим, који је у препознао велику снагу нове религије и тако је отпочела нова епоха у светској историји.

Књига иде у сусрет прослави 1700. годишњици од доношења Миланског едикта, проблематизује и осветљава поједине догадјаје који су важни за разумевање живота и личности Константина.Следе поглавља о самом Констатнину Великом и догадјајима из његовог времена и на крају поглавља која се баве Константиновим наследјем, односно ониме што се догодило након његове смрти па до краја ИВ века када је хришћанство тријумфовало.Аутор је дотакао и питање о умирању хришћанства које је постављано у 20. веку у времену које су обележиле идеологије непријатељски настројене према религији, раздобљу вртоглавог раста технологије, периоду промена које су на ивици да измакну надзору, учинило се да за Бога има све мање места, и начео тему о којој би требало разговарати из угла 21. века…


даље
12

Путовање кроз Византију
Влада Станковић

„Богатство и разнородност византијске историје и културе већ столећима привлаче пажњу радозналаца, подједнако учењака, најчешће хеленофона и хеленофила, али и широког круга лаика чак и у оним крајевима наше (све мање) планете који са Византијским царством, хришћанском империјом са престоницом у Цариграду, нису имали готово никаквих додира. Тим је веће и садржајније интересовање за различите аспекте византијске цивилизације међу оним народима и културама који су припадали њеном сјајном кругу у давно минулим временима, као што је случај са широким простором Балкана или разним духовним следбеницима византијске ортодоксије. (…) Унутар корица ове књиге скупљено је двадесет разноврсних радова и саопштења из претходних десетак година, подељених у четири тематске целине. Од двадесет прилога, њих чак десет је или објављено или у облику реферата и предавања прочитано на страним језицима, и њихов превод и прилагођавање српском језику подразумевали су и одређену прераду, која је урађена у складу са неким новим сазнањима. Сваку тему прате уводни текстови, написани у жељи да се читаоци дубље уведу у проблеме који се у појединим радовима детаљније обрађују и описују.“


даље
47

Цар или управитељ
Тоња Кјусопулу

Византија у XV веку олако се схвата као анахрони заостатак античког екуменског царства, чија су једина достигнућа допринос хеленске књижевности развијању идеја хуманизма и ренесансе и очување православља од утицаја католицизма. У студији Цар или управитељ грчка историчарка Тоња Кјусопулу одбацује овакво становиште и настоји да покаже да је мала утврђена енклава у срцу Османске империје, која је преостала од некадашњег великог и моћног византијског царства, по узору на италијански модел прихватила социјалну структуру и политичку идеологију секуларне државе-града, у нади да ће тако осигурати свој опстанак. У складу с тим царство последњих Палеолога представљено је у потпуно другачијем светлу од онога на које смо навикли када је о овој теми реч. Тоња Кјусопулу је показала да прва половина 15. века није било време сведено једино на парализу пред мрачном есхатологијом, него да је и тај период византијске историје познавао одређену динамичност и живахне промене, истина не тако крупне и драстичне, али ипак довољне да казују о одређеном развоју и кретању друштва напред.


даље
53

Средњи век

Грех и казна Божија
Јелка Ређеп

Књига Грех и казна божија — судбине, битке и предања српског средњег века. Ова књига представља избор радова из средњовековне и народне књижевности, објављених током протеклих година,од 1994. па до данас. Радови се тематски надовезују на моја компаративна истраживања усмене и писане књижевности. Подељени су у три тематске целине. Радови у књизи објављени су у њиховој првобитној верзији, с тим што су поједини текстови незнатно скраћени, и избегнута су извесна понављања а правописно су осавремењени.


даље
35

Да ли је Европа створена у средњем веку?
Жак Ле Гоф

Књи­га Да ли је Евро­па ство­ре­на у сред­њем ве­ку об­ја­вље­на је у еди­ци­ји Ра­ђа­ње Евро­пе ко­ја је на­ста­ла на ини­ци­ја­ти­ву пет издавача из различитих земаља: C. H. Beck (Minhen), Blackwell (Оксфорд), Crítica (Барселона), Laterza (Рим-Бари), Le Seuil (Париз). Најбољи савремени историчари обрадили су у својим есејима кључне теме европске историје у економској, политичкој, социјалној, верској и културној сфери, ослањајући се при том на дугу историографску традицију, али и на нове научне концепције. Жак Ле Гоф на светло да­на из­но­си тра­го­ве и сло­је­ве број­них про­ме­на од ру­ше­ви­на Рим­ског цар­ства до от­кри­ћа из 16. ве­ка да би по­ка­зао у ко­јој ме­ри са­вре­ме­на Евро­па ба­шти­ни, по­зајм­љу­је, чак се и вра­ћа осо­би­на­ма сред­њо­ве­ков­не „Евро­пе“. Од ка­ро­лин­шког не­у­спе­ха до „ле­пе“ Евро­пе гра­до­ва и уни­вер­зи­те­та, Жак Ле Гоф нас од­во­ди на ин­тен­зив­но пу­то­ва­ње уна­траг у на­ди да ће Евро­пља­ни, бо­ље раз­у­ме­ва­ју­ћи сво­је по­ре­кло, успе­шни­је гра­ди­ти сво­ју бу­дућ­ност.


даље
54

Кијевска Русија
Георгије Вернадски

Кијевска Русија Георгија Вернадског, даје прилику да се са периодом руске историје од пре једног миленијума упознамо на научно утемељен али ипак приступачан начин. Реч је о опширној научној монографији, први пут објављеној на енглеском језику у САД 1948. године, а која је у потоњим деценијама постала стандардан приручник за овај период руске историје. Заснована на широком корпусу извора и литературе ова књига даје панорамски поглед на историју и цивилизацију Кијевске Русије – политичка историја запрема централни простор али је велика пажња посвећена тематском разматрању економије, друштвеног и државног уређења, права, уметности и књижевности, религији, односу са спољашњим светом и другим темама.

Објављивање Кијевске Русије Георгија Вернадског, класика историографске литературе, представља важан догађај на нашој издавачкој сцени. Читаоци који желе да се упознају са раном руском историјом не би смели да је пропусте. На уму треба да имају да је реч о опсежној и темељној књизи, о тешком штиву за ишчитавање. Надамо се да ће ускоро бити објављена књига Монголи и Русија, у којој је Вернадски обрадио татарску владавину Русијом и успон Московије, која је у припреми.


даље
1

Мехмед Освајач и његово доба
Франц Бабингер

Ова књига представља незаобилазно дело у изучавању експанзије Османске царевине у касном средњем веку, приказује успон султана Мехмеда II Освајача, његову владавину и конфликте са хришћанским светом и европским силама, а широко залази и у нашу националну историју. За време своје тридесетогодишње владавине (1451–1481) Мехмед II у бројним војним походима, у које се убраја и освајање Цариграда, знатно је проширио Османско царство, које је у том периоду постало европска веле­сила. Читаоцу ће посебно бити интересантни детаљни описи историјских збивања, предочени финим приповедачким стилом, када Србија постаје поново поприште сукоба између Угара и Турака. Неуспело освајање и покушај преотимања Београда од Јанка Хуњадија 1456. године, завршило се поразом и повлачењем Мехмеда Освајача.


даље
4

Србија и Венеција
Момчило Спремић

''Србија и Венеција одржавале су везе у средњем веку ради размене добара. (…) Обимна је литература о српско-млетачким односима, али нико није обрадио цео средњи век, већ мање периоде или поједине теме. (…) Ова књига представља само преглед српско-млетачких односа у средњем веку. Добро би било да послужи за даља истраживања ове значајне теме." Момчило Спремић, један од водећих српских медиевиста, крунисао је овом књигом своја вишедеценијска истраживања веза српских средњовековних држава са западним светом. Преглед једне значајне теме у широким потезима какви често недостају у српској историографији свакако да може да послужи и као темељ за даља истраживања ове важне теме.


даље
18

Нови век

1914-2014: Зашто ревизија?
Миле Бјелајац

Аутор је разјашњавајући старе и нове контроверзе о узроцима Првог светског рата делом одговорио на велико интересовање јавности које је подстакао његов фељтон на тему ревизије оцена о улози Србије 1914. године, објављиван у "Политици" током децембра 2013. године. Аутор средиште своје анализе поставио управо на она спорна тумачења и њихово преплитање са ваннаучним факторима који су утицали и утичу на замагљивање и често пренебрегавање историјске научне објективности".


даље
32

Велики век Дубровника
Радован Самарџић

Круна рада Радован Самарџић у области проучавања историје Дубровника. У Великом веку Дубровника (1962) је на основу грађе из дубровачког и венецијанског архива обрадио збивања из живота ове медитеранске државице, везана за XВИИ век и обележена земљотресом 1667, али истовремено и босанскохерцеговачко залеђе као и атмосферу на простору Леванта.


даље
36

Дизраели и источно питање
Милош Ковић

Британски државник Бенџамин Дизраели је, као двоструки премијер, идеолог модерног конзервативизма и популарни романописац, у историји своје земље оставио дубок траг. На врхунцу моћи он се, међутим, на одлучујући начин, умешао и у историју Балканског полуострва. У овој књизи истражени су кључни утицаји који су, у свести будућег британског премијера, од времена његове ране младости, уобличили схватања која ће га водити у тим судбоносним данима, између 1875. и 1878. године. Биографски приступ укрштен је с историјом идеја, да би се, затим, у анализи Дизраелијеве улоге у Великој источној кризи, биографија проширила историјом дипломатије и међународних односа.


даље
2

Европа у доба револуција
Френклин Л. Форд

Од Француске до јулске револуције Европу су потресали преврати и промене. У том периоду постављени су темељи савременог друштва, настале покретачке идеје и идеолошке основе „дугог XIX века". Европа у доба револуција свеобухватан је преглед историје европског континента од 1780. до 1830. године који укључује друштвена, економска, административно-управна и интелектуална питања европске прошлости, сагледана кроз призму политичких догађаја. У појединим поглављима видљив је утицај водећих историографских праваца нашег доба – од историје менталитета до широко утемељених женских студија. Најновије издање чувене Фордове књиге, сада и на нашем језику, представља стандардни уџбеник на водећим светским универзитетима, и незаобилазно штиво за све који желе да открију ту епоху из непристрасног и научно меродавног угла. Употпуњено прегледом најновије литературе и препорукама за даље читање, ово издање представља поуздану основу и јасан путоказ заинтересованом читаоцу.


даље
56

Италија у петнаестом веку
Алберто Тененти

Обимом невелика, али зналачки написана књига Италија у петнаестом веку подељена је на три дела. Први је посвећен развоју градова. Италија је била најурбанија земља средњовековне Европе, а у XВ веку градови су се више градили и ширили него раније. Други део књиге посвећен је економским активностима. Посебну пажњу аутор је посветио развоју система осигурања који се у то време нагло развио. Свакодневни живот обрађен је у трећем делу књиге, уз констатацију да се он умногоме разликовао од данашњег и да је највише био условљен религиозним елементима. У свом проучавању историје аутор се осврнуо на претходно и потоње време, као и на земље суседе. Анализирао је и историју Балкана, истичући значај који је имала трговина између ове две области.


даље
64

Ликови романтизма
Франсоа Фире

У девет томова посвећених различитим епохама људског друштва (стари Египат, античка Грчка, Римско царство, средњи век, Византија, ренесанса, барок, доба просвећености, романтизам) најеминентнија пера савремене историографије пишу о типовима људи карактеристичним за одређено доба. У инвентару епохе романтизма ова књига иде од општег до посебног и представља личности помоћу којих можемо да спознамо дух времена: учитељ – апостол образовања, лекар – научна фигура, свештеник уз помоћ кога религија наставља да се бори за истину откровења против налета модерног итд. Аутори се баве и положајем жена, радника, интелектуалаца у епохи романтизма.


даље
67

Мехмед Соколовић
Радован Самарџић

Историја Мехмеда Соколовића није окончана његовим последњим путовањем, нити је почела тек рођењем. Успомена, култ и предање тек су сведене појединости појаве која превазилази себе саму. Није случајно Соколовић и његова заоставштина смештена у фокус најзначајнијих романа југословенске књижевности и његовог, у смислу достојног одраза у овдашњој култури памћења, у његовој историјској биографији.


даље
37

Мрачни конинент. Европа у 20. веку
Марк Мазовер

Књига Основи лексикологије и сродних дисциплина представља модеран и врло прегледан лексиколошки приручник, писан с одличним познавањем лексиколошке и општелингвистичке литературе, и наше и стране, и најновије и старије. Намењен је првенствено лингвистима, али ће и сви остали који с лексикологијом имају додира, на било који начин, у њему лако и брзо пронаћи основне информације о мноштву лексиколошких појмова и термина.

Циљ је овог приручника, како истиче аутор, „да се изгради кохерентан и једноставан модел општег и српскохрватског лексикона, понуде нова рјешења појединих лексиколошких проблема и на једном мјесту пружи увид у основне проблеме и приступе оних лингвистичких дисциплина у чијем је центру проучавања лексичка јединица односно лексикон” (7).

Књига садржи следеће главе: 0. Приступ (7–8), 1. Темељни појмови и одређене лексикологије (9–21), 2. Лексичка јединица (22–39), 3. Структура општег лексикона (40–62), 4. Употребне карактеристике лексичке масе (63–80), 5. Лексикон српскохрватског језика (81–91), 6. Ментални лексикон (92–100), 7. Лексиколошке дисциплине са високим степеном аутономије (101–132), 8. Лексикографија (133–147), 9. Рјечници српскохрватског језика (148–163).


даље
13

Сулејман и Рокселана
Радован Самарџић

Једног дана, пролазећи равнодушно између Черкескиња и Ђурђијанки, девојака чија је лепота у Цариграду сматрана класичном, султан се изненада зауставио пред једним тананим и љупким ликом. Спустио је поглед на лице које се према њему дизало, лице без истинске лепоте, али осмехнуто заводљивом живахношћу. Два модра ока, осенчена дугим трепавицама, одговорила су му не само враголасто него и готово дрско. И он, који је видео толико погледа испуњених страшћу, патњом и понизношћу, подлегао је, одједном, ономе што се смејало у очима девојке коју су у харему назвали Хурем („весела“). Султан се за тренутак колебао. Покушао је да задржи поглед на рујном злату коса једне Млечанке, али је то било узалуд. Марамицу, лаку као паучина, оставио је на нежном рамену оне коју ће цео свет ускоро звати Рокселаном…


даље
38

Хабзбуршка монархија
А. Џ. П. Тејлор

Књига А. Џ. П. Тејлора Хабзбуршка монархија обухвата период од 1806. до распада монархије 1918. године. Извесно је да ниједна друга породица није оставила тако дубок траг у историји Европе као Хабзбурзи, који су били најдуговечнија династија у новијој историји. Због тога се историја Централне Европе плела око њих а не они око ње. Писана за стручњаке, али и за ширу публику, ова књига омогућава разумевање проблема садржаних у покушају да се хетерогеном становништву једне државе донесе мир, стабилност и оданост заједничкој ствари.


даље
57

Рим

Диоклецијан
Мирослава Мирковић

Монографија посвећена владавини једног од најзначајнијих римских владара (284-305. године) из времена када се Римска држава суочила са тешкоћама на границама и у унутрашњој политици. Премда војник по професији, Диоклецијан се као цар није прославио у великим биткама нити је био освајач. Своје напоре усмерио је на управљање огромним царством. У време његове владавине оживела је државна управа после више од пола века опадања изазваног, поред осталог и хаотичним отимањем за царску власт. Владавина Диоклецијанова је пример колико разумна власт једног способног владара има одјека у друштву које и у економској и у моралној кризи може да успори разорно деловање непрестане борбе за власт.


даље
24

Европа после Рима
Џулија М. Х. Смит

Раздобље од пет стотина година после распада Римског царства и даље називамо „мрачним добом“ Европе, уз образложење да је то доба варварских најезди, празноверја и борбе за опстанак. Џулија Смит одбацује такво тумачење и открива нам доба велике виталности и културне разноликости. Регионалне разлике, природа моћи и наслеђе Римског царства средишње су теме анализе која обухвата територију западне Европе – од Ирске до Мађарске и од Шкотске и Скандинавије до Шпаније и Италије. Ауторка користи нову методологију која обједињује културну историју, регионалне студије и историју односа полова. Захваљујући великом броју изворних докумената, у књизи се могу наћи примери из свих слојева друштва, од робова до царева, у којима нам се појединци обраћају сопственим речима.


даље
55

Живот и преписка светог Хијеронима
Мирослава Мирковић

У књизи је дат животни пут једног од првих и најчувенијих хришћанских монаха (доцније проглашеног за свеца), хришћанског мислиоца, савременика знаменитих црквених писаца Августина, Амброзија, Јована Златоустог, Паулина из Ноле и других значајних личности ондашњег црквеног, државног и политичког живота. Преписка са некима од тих личности испуњена је питањима теоријске и практичне теолошке природе и зато је значајна као илустрација интелектуалног живота у ондашњем Римском царству и у црквеним круговима времена у којем је хришћанство признато за државну религију.


даље
27

Историја позног римског царства
Стивен Мичел

Књи­га ну­ди исто­риј­ски пре­глед Рим­ског цар­ства у до­ба по­зне ан­ти­ке, од 284. до 641. го­ди­не. Упра­во се у овом пе­ри­о­ду, то­ком ко­га је Рим­ско цар­ство пре­жи­ве­ло ве­ли­ка по­ли­тич­ка и вер­ска пре­ви­ра­ња, мо­гу на­ћи исто­риј­ски ко­ре­ни сред­ње­ве­ков­не и мо­дер­не Евро­пе као и ислам­ског све­та.

Де­ло са­др­жи обим­ну на­ра­ци­ју о по­ли­тич­ким и вој­ним до­га­ђа­ји­ма и ра­све­тља­ва ва­жне епи­зо­де као што су Кон­стан­ти­но­во пре­о­бра­ће­ње, ства­ра­ње по­бо­жне хри­шћан­ске др­жа­ве од Ис­точ­но­рим­ског цар­ства и об­но­ва рим­ских уни­вер­за­ли­стич­ких ам­би­ци­ја у вре­ме вла­да­ви­не ца­ра Ју­сти­ни­ја­на. Кроз те­мат­ска по­гла­вља аутор раз­ма­тра при­ро­ду по­зно­рим­ске др­жа­ве, на­ста­нак и ка­рак­тер за­пад­них вар­вар­ских кра­ље­ви­на, епо­хал­не вер­ске про­ме­не и глав­не аспек­те при­вре­де и дру­штва. По­след­ња по­гла­вља ба­ве се сла­бље­њем цар­ства, ну­де­ћи при­каз пе­ри­о­да из­ме­ђу из­би­ја­ња Ве­ли­ке ку­ге 542. и за­ла­ска рим­ске пре­вла­сти на Бли­ском ис­то­ку у 7. ве­ку.

Књи­га је опре­мље­на хро­но­ло­шким та­бе­ла­ма, исто­риј­ским кар­та­ма и гра­фи­ко­ни­ма са ко­ри­сним ин­фор­ма­ци­ја­ма, као и би­бли­о­гра­фи­јом ко­ја чи­та­о­ца под­сти­че на да­ље про­у­ча­ва­ње и ис­тра­жи­ва­ње.


даље
10

Историја римске државе
Мирослава Мирковић

''Текст овог издања у основи је преузет из моје три књиге: Римска држава под краљевима и у доба Републике (2002), Римска држава у доба принципата и домината (2003) и Диоклецијан (2014). Допуњен је и измењен тамо где је било неопходно. Додати су портрети главних личности и историјско-географске карте које прате збивања у Римској држави, приказују стање у појединим епохама, државне границе и административну поделу. Библиографија је допуњена. Књига је намењена првенствено студентима историје и археологије који су принуђени да користе данас застарели уџбеник из педесетих година прошлог века, али и лаицима које интересује историја Римске државе.


даље
25

Константин (306-337)
Снежана Ферјанчић

Гај Флавије Валерије Константин (306-337. године) један је од најзначајнијих владара позног Римског царства. Његова владавина почела је 306. године у западним провинцијама којима је управљао његов отац Констанције. Временом се, како је Константинов положај јачао, проширила на читаво царство. Пут ка самосталној и апсолутној власти почео је сукбом са Максенцијем (312. годне), а завршио је победом над Лицинијем (324. године). Читаво Римско царство нашло се у Константиновим рукама. Он је постао једини господар ове велике и моћне државе. Константинову владавину карактерисале су опсежне реформе и нова верска политика.


даље
23

Реа Силвија и седам римских краљева
Мирослава Мирковић

Ова библиотека има за циљ и да попуни празнину која се последњих деценија појавила у нашем издаваштву када је у питању античка правна, политичка и културна историја. Библиотека намерава да окупи најистакнутије српске и иностране ауторе и да кроз њихове радове оживи упознавање шире читалачке публике са античким вредностима, поспеши перцепцију значаја античке цивилизације за савремено доба и омогући боље разумевање његових корена. Књига Мирославе Мирковић бави се сложеним проблемима из ране историје римске државе о којој на српском језику нема много дела што књизи прибавља и дозу ексклузивности.


даље
26

Стари век

Античко позориште
Гвидо Падауно

Књига представља увод у античку драму, од Есхилових Персијанаца до Псеудо-Сенекине Октавије. Осамдесетпет сачуваних дела античког грчког и римског позоришта приказано је у исцрпној реконструкцији заплета, идеја-водиља и извора проблема, које свака драма пружа унутар целокупног опуса сваког од аутора.Књига је написана у убеђењу да је античко позориште живи део наше садашњице. Аутор у први план истиче велики допринос који су, посредством свог театра, Грци и Римљани дали обликовању људске самосвести, тражећи одговор на питање: Шта је живот? Је ли то деловање или трпљење, празнина или вредност, самоћа или дијалог? Гвидо Падуано је за сваку драму припремио по један медаљон који ће њену тематску структуру приказати преко развоја радње, главних проблема и значајних мотива које она садржи што је од помоћи, пре свега, онима који нису добри познаваоци античког театра. Аутор сматра да су трагедија и комедија ближе него што се икада мислило. На пример, Софокла, Аристофана и Плаута повезује готово идентично поимање улоге протагонисте.


даље
50

Библиотеке старог века
Лајонел Касон

Студија Лајонела Касона Библиотеке старог света приповеда историју античких библиотека од самих почетака, када су „књиге" биле глинене таблице, а писање сасвим нова и необична активност. Овај угледни класичар води нас у живописни обилазак почев од краљевских библиотека древног Блиског истока, преко приватних и јавних библиотека Грчке и Рима, све до првих хришћанских манастирских библиотека. Аутор нас упознаје када, где и како су претече данашњих савремених библиотека биле стваране и организоване, образлажући питања као што су начини набавке књига, типови каталогизације и још многа друга. Поред тога, Карсон је читаоцима понудио концизан историјски преглед технологије писања где је обухватио теме попут сврхе писања, материјала који су најчешће коришћени, ко се писањем бавио итд. Ову иначе незанимљиву и често досадну тему аутор је илустровао забавним анегдотама и духовитим опаскама и претворио је у штиво које се чита као авантуристички роман.


даље
51

Буђење Европе
Дарко Гавриловић

Странице ове књиге испуњава уверљив и заводљив текст о историји Европе од њене најраније историје до краја средњег века. Водећи нас широком авенијом историјске интерпретације, којом пролазимо поред чудесног Вавилона, египатских пирамида, библијских казивања о народу Израиљевом, велелепне Атине, вечитог Рима, европског цвета – Фиренце, недокучиве лепоте Константинопоља, далеких пространстава Русије, аутор нас усмерава ка темељном испитивању светске историје. А оно нам говори о томе како се Европа сусретала и мешала са спољним светом, али и о томе како носи трагове тих сусрета и у којој мери су јој они омогућили да буде оно што је данас.


даље
6

Ликови старог Египта
приредио Серђо Донадони

Покушај да се кроз засебне студије осликају ликови тако удаљене историјске епохе као што је стари Египат прерастао је у свеобухватно истраживање из којег су произашли истанчани портрети појединаца, исцртани на друштвено-историјском фону, као на платнима великих мајстора. Они дају целовит увид у различите друштвене слојеве, професије или погледе на свет. Историјске тековине – од монументалних пирамида до записа на папирусу: приватних рачуна, краљевских регистара, књижевних текстова – показале су се као основа за вешто и прецизно оцртавање профила људи који су стварали египатску цивилизацију. Сусрет митског и рационалног произвео је посебности египатског друштва и учинио га древним и модерним у исти мах.


даље
68

Оксфордска историја Грчке и хеленистичког света
Приредили Џорџ Бордман, Џаспер Грифин

Оксфордска историја Грчке и хеленистичког света вредан је допринос англосаксонским класичним студијама, заснован на методолошки новом осмишљавању старих тема. Књига је замишљена тако да буде приступачна читаоцима који се пре свега занимају за феномене историје културе и устројства античког друштва. Свака од шеснаест целина има уводни део у којем је дат приказ општих историјских обележја раздобља, а на крају књиге налази се детаљан хронолошки преглед који дело ослобађа превеликог броја чињеница. Традиционално англосаксонско комбиновање археологије и социјалне историје у овој целини представља освежавајуће нов и на најновијим научним резултатима заснован приступ. Стил којим је књига писана је учен, али непретенциозан, те је разумљиво што је ово дело доживело више издања у свету и постало један од обавезних приручника на више универзитета.


даље
69

Стара Грчка

Историја хеленизма
Фанула Папазоглу

Академик Фанула Папазоглу (1917-2001) била је упамћен и изузетан професор Београдског универзитета, са међународном репутацијом. Њена предавања остала су пример највишег научног приступа и методологије. "Као да данас ова књига има већу вредност него у времену у којем је настајала" - драгоцено сведочанство о српској историографији. Књига је незамењив приручник студентима и драгоцено штиво за оне који се интересују за овај важан период античке историје.


даље
33

Први светски рат

Катастрофа:Европа иде у рат
Макс Хејстингс

Књига године у избору листова Индепендент, Фајненшел Тимес, Обзервер, Тајмс Литерари Сумплемент… Године 1914. Европа се упустила у први чин самоспаљивања у двадесетом веку – у сукоб који се тада називао Велики рат. Уочи стогодишњице тог догађаја сер Макс Хејстингс покушао је да објасни и како је рат избио и шта је све задесило милионе људи током првих месеци борби. По његовом мишљењу обилни докази потврђују да Аустрија и Немачка морају понети највећи део одговорности за сукоб. Иако је уследила неизмерна трагедија, он страствено побија „песнички“ став да победа није била вредна жртава. Суштински важна за слободу Европе, тврди Хејстинс, била је победа над кајзеровом Немачком.


даље
39

Месечари
Кристофер Кларк

Поводом сто година од почетка Првог светског рата, издавачка кућа Хеликс објавила је књигу историчара Кристофера Кларка Месечари: како је Европа кренула у рат 1914. Кларк је професор модерне европске историје на Кембриџу и аутор награђиваних књига у којима се бави историјом Пруске и Немачке. Његова најновија књига, Месечари, о узроцима избијања Првог светског рата, и пре објављивања у Србији је изазвала пажњу медија и историчара, јер Кларк износи тезу која одступа од донедавно општеприхваћеног мишљења да је Немачка главни кривац за избијање до тада највећег сукоба у историји човечанства. Предочавајући историјску грађу попут врсног приповедача, Кларк разлоге за почетак рата види пре свега у геополитичким интеракцијама и малих и великих земаља на европској сцени почетком XX века. Знатан део књиге посвећен је Србији, ситуацији на Балкану под утицајем Отоманске империје и Аустроугарског царства, интересима великих сила у том делу Европе, као и остваривању тежње јужнословенских народа да се нађу у границама сопствених националних држава.


даље
41

Сарајево 1914.
Владимир Дедијер

Историја Краљевине Србије је нераскидиво повезана са почецима Првог светског рата и ова чињеница нарочито долази до изражаја приликом јубиларних годишњица рата. Управо због тога се чини погрешним пасивно посматрати расправе са стране. Књига Владимира Дедијера САРАЈЕВО 1914, представља редак пример продора домаће науке у глобалну дебату о почетку Првог светског рата. Ова књига се већ готово пола века помиње и цитира у свим редовима који се баве 1914. годином, а појава репринта, издања које је пред читаоцима такође је својеврсно признање аутору. Књига је издржала критику времена и изборила место као класик у светским библиотекама…

Књигу САРАЈЕВО 1914 Дедијер је сматрао за своје најуспелије дело. Наиме, књигу је написао добрим делом у изгнанству, лишен многих илузија. У раду се осећа зрелост аутора и његов одговоран однос према једној јако сложеној теми. САРАЈЕВО 1914 није написано да би се Принцип прогласио за претечу социјализма нити да би се започела некаква свађа са ауторима који су другачије тумачили домете Сарајевског атентата. Како сам аутор каже, питање атентата га је мучило од најраније младости. Заиста, ова искрена жеља да се чин и позадина атентата расветле доминира као мотив кроз читав рукопис. Ширина којом је Дедијер приступио суштинским проблемима акције младобосанаца не огледа се само у обимној литератури и грађи која је консултована, већ и у свести о важности теоријског промишљања чина политичког убиства. У том смислу, Дедијерова књига сеже чак до 1792. године настојећи да створи својеврсну типологију политичких убиства.


даље
40

Други светски рат

Време нетрпељивих
Андреј Митровић

Наслов књиге — Време нетрпељивих — треба да укаже на то да је ауторитарни покрет (појава коју су оличавали Хитлер и Мусолини) као историјска појава две и по деценије био централни у политичком животу Старог континента. Међутим, то не значи ни да је био једини, ни да је дугорочно био важна историјска појава. Једноставно, „нетрпељиви” су се између 1919. и 1939. највише и најбучније исказивали.

Књига Андреја Митровића Време нетрпељивих даје преглед европске политичке историје између два светска рата са посебним нагласком на сукобу идеологија, који је, према Митровићевом мишљењу, обележио овај историјски период.


даље
5

Хитлеров нови антипоредак
Стеван К. Павловић

Када је при крају Титове владавине Комунистичка партија почела да губи монопол над јавним мњењем и контролу над прошлошћу, људи су желели да знају шта се доиста дешавало почетком четрдесетих година XX века и дотадашња неприкосновена догма постепено је довођена у питање. Након распада Југославије, ревизионизам је ту догму уништио и довео до неконтролисане рехабилитације и стављања десничарских, антикомунистичких и фашистичких покрета у исту врећу,представљајући их све као жртве „антисрпског“ или „антихрватског“ комунизма. Као реакција на тај ревизионистички талас поново се рађа вера у идеализовани титоизам, заједно с вером у његове идеализоване почетке у Другом светском рату.

Многи преживели учесници су дали своју верзију тог рата; већина архивских података сада је расположива. Стеван Павловић користи те податке, као и истраживања историчара објављена на другим језицима, да би дошао до сазнања шта се на том простору стварно догађало. Он поставља више питања него што даје одговора, настојећи да дâ прегледну и хронолошку анализу сложених али међусобно повезаних ратних дешавања у периоду 1941–1945, за време кратког али трагичног периода Хитлеровог пропалог „новог поретка“, на територији која више није била Краљевина Југославија а још није постала Федеративна Народна Република Југославија, али која је свакако била „бивша Југославија“.


даље
58
Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported