 Аутор: Стеван К. Павловић Када је при крају Титове владавине Комунистичка партија почела да губи монопол над јавним мњењем и контролу над прошлошћу, људи су желели да знају шта се доиста дешавало почетком четрдесетих година XX века и дотадашња неприкосновена догма постепено је довођена у питање. Након распада Југославије, ревизионизам је ту догму уништио и довео до неконтролисане рехабилитације и стављања десничарских, антикомунистичких и фашистичких покрета у исту врећу,представљајући их све као жртве „антисрпског“ или „антихрватског“ комунизма. Као реакција на тај ревизионистички талас поново се рађа вера у идеализовани титоизам, заједно с вером у његове идеализоване почетке у Другом светском рату. Многи преживели учесници су дали своју верзију тог рата; већина архивских података сада је расположива. Стеван Павловић користи те податке, као и истраживања историчара објављена на другим језицима, да би дошао до сазнања шта се на том простору стварно догађало. Он поставља више питања него што даје одговора, настојећи да дâ прегледну и хронолошку анализу сложених али међусобно повезаних ратних дешавања у периоду 1941–1945, за време кратког али трагичног периода Хитлеровог пропалог „новог поретка“, на територији која више није била Краљевина Југославија а још није постала Федеративна Народна Република Југославија, али која је свакако била „бивша Југославија“. |
Хитлеров нови антипоредак