 Аутор: Тоња Кјусопулу Византија у XV веку олако се схвата као анахрони заостатак античког екуменског царства, чија су једина достигнућа допринос хеленске књижевности развијању идеја хуманизма и ренесансе и очување православља од утицаја католицизма. У студији Цар или управитељ грчка историчарка Тоња Кјусопулу одбацује овакво становиште и настоји да покаже да је мала утврђена енклава у срцу Османске империје, која је преостала од некадашњег великог и моћног византијског царства, по узору на италијански модел прихватила социјалну структуру и политичку идеологију секуларне државе-града, у нади да ће тако осигурати свој опстанак. У складу с тим царство последњих Палеолога представљено је у потпуно другачијем светлу од онога на које смо навикли када је о овој теми реч. Тоња Кјусопулу је показала да прва половина 15. века није било време сведено једино на парализу пред мрачном есхатологијом, него да је и тај период византијске историје познавао одређену динамичност и живахне промене, истина не тако крупне и драстичне, али ипак довољне да казују о одређеном развоју и кретању друштва напред. |
Цар или управитељ