ИСБИ:Занимљивости/Архива 2014.

Архива: 2008 ~ 2009 ~ 2010 ~ 2011 ~ 2012 ~ 2013 ~ 2014 ~ 2015 ~ 2019

Јануар 2014.

Јован Ристић, намесник малолетног кнеза Милана Обреновића, је 1871. толико нападан у угарској штампи да је у страху за сопствену безбедност своју децу оставио у аманет руском амбасадору у Цариграду¹.

Италијански песник и политичар Габријеле Д'Анунцио (1863—1938) је 1913. сматрао за баксузну годину. Једном пријатељу је поклонио своје дело "Мучеништво Св. Себастијана" при чему је у посвети годину у датуму написао као: 1912 плус 1.².

Најстарији сачувани рукопис "Географије" Клаудија Птолемеја из 2. века нове ере потиче из позног 13. века³.

Бугарски краљ Борис III (1918-1943) био је велики заљубљеник у природне науке. Почасни докторат доделили су му универзитети у Софији, Берлину, Риму и Варшави⁴.

Драга Машин је као удовица радила као преводилац са француског и немачког језика и као новинарка у либералском листу "Застава". Повремено је писала и приче које је потписивала под псеудонимом "Руднинчанка"⁵.

У 15. веку дужина зидина византијских градова мерена је у "мушким корацима". Дужина цариградских зидина била је 18 000, а бедема Солуна 6000, Верије 2150 и Једрена 1600⁶.

Стаљин и Троцки су се први пут срели у Бечу у фебруару 1913. одине. Истог месеца је у далекој Барселони рођен Хаиме Рамон Меркадер дел Рио Хернандез који је 1940. у Мексику убио Троцког по Стаљиновом налогу⁷.

Главни кушач на османском двору носио је титулу чешнегир-баша. Његови људи су служили обеде члановима Високе порте и страним посланицима који су присуствовали гозбама у дворани Царског дивана (Порте)⁸.

Фебруар 2014.

Јован Ристић, намесник малолетног кнеза Милана Обреновића, је 1871. толико нападан у угарској штампи да је у страху за сопствену безбедност своју децу оставио у аманет руском амбасадору у Цариграду⁹.

Италијански песник и политичар Габријеле Д'Анунцио (1863—1938) је 1913. сматрао за баксузну годину. Једном пријатељу је поклонио своје дело "Мучеништво Св. Себастијана" при чему је у посвети годину у датуму написао као: 1912 плус 1.¹⁰.

Најстарији сачувани рукопис "Географије" Клаудија Птолемеја из 2. века нове ере потиче из позног 13. века¹¹.

Бугарски краљ Борис III (1918-1943) био је велики заљубљеник у природне науке. Почасни докторат доделили су му универзитети у Софији, Берлину, Риму и Варшави¹².

Драга Машин је као удовица радила као преводилац са француског и немачког језика и као новинарка у либералском листу "Застава". Повремено је писала и приче које је потписивала под псеудонимом "Руднинчанка"¹³.

У 15. веку дужина зидина византијских градова мерена је у "мушким корацима". Дужина цариградских зидина била је 18 000, а бедема Солуна 6000, Верије 2150 и Једрена 1600¹⁴.

Стаљин и Троцки су се први пут срели у Бечу у фебруару 1913. одине. Истог месеца је у далекој Барселони рођен Хаиме Рамон Меркадер дел Рио Хернандез који је 1940. у Мексику убио Троцког по Стаљиновом налогу¹⁵.

Главни кушач на османском двору носио је титулу чешнегир-баша. Његови људи су служили обеде члановима Високе порте и страним посланицима који су присуствовали гозбама у дворани Царског дивана (Порте)¹⁶.

Март 2014.

Никола Пашић, председник Владе Србије, је 28. јула 1914. примио аустроугарску објаву рата у нишкој кафани "Европа" где је управо ручао са руским послаником Василијем Штрандманом.¹⁷

У келтским утврђењима (опидумима) из периода латенске културе (5-1. век пре н. е.) археолози су пронашли преко седамдесет врста ковачких алатки¹⁸.

У биткама код Маренга (1800), Улма (1805), Аустерлица (1806), Јене (1806), Фридланда (1807) и Ваграма (1809) губици Наполеонове војске били су три пута мањи од противничких.¹⁹

Сачувано је укупно десет повеља браће Драгаша (Дејановића) из периода од 1371. до 1395, док из истог раздобља није сачувана ниједна повеља краља Марка Мрњавчевића и његове браће²⁰.

У Руском царству је 1652. уведен државни монопол на трговину вотком²¹

Cafe Marghiloman, црна кафа са коњаком, добила је име по румуском конзервативном политичару и државнику Александру Маргиломану (1854-1925). Он је, наводно, једном приликом у лову затражио да му се припреми кафа. Пошто није било воде на располагању, Маргиломану је припремљена кафа са коњаком²².

У средњем веку арапски, турски и персијски учењаци су Ромејско (Византијско) царство називали Рум. У исламској историографији термин Рум је означавао и Стару Грчку и Римско царство²³.

Хунски краљ Атила је 452. заузео Медиолан (данашњи Милан), једну од некадашњих римских царских резиденција. У царској палати Атила је наредио да се преправи слика која је представљала мртве варваре под ногама римских царева. Нова верзија је представљала Атилу на престолу како му римски цареви покорно приносе дарове у злату²⁴.

Април 2014.

Никола Пашић, председник Владе Србије, је 28. јула 1914. примио аустроугарску објаву рата у нишкој кафани "Европа" где је управо ручао са руским послаником Василијем Штрандманом.²⁵

У келтским утврђењима (опидумима) из периода латенске културе (5-1. век пре н. е.) археолози су пронашли преко седамдесет врста ковачких алатки²⁶.

У биткама код Маренга (1800), Улма (1805), Аустерлица (1806), Јене (1806), Фридланда (1807) и Ваграма (1809) губици Наполеонове војске били су три пута мањи од противничких.²⁷

Сачувано је укупно десет повеља браће Драгаша (Дејановића) из периода од 1371. до 1395, док из истог раздобља није сачувана ниједна повеља краља Марка Мрњавчевића и његове браће²⁸.

У Руском царству је 1652. уведен државни монопол на трговину вотком²⁹

Cafe Marghiloman, црна кафа са коњаком, добила је име по румуском конзервативном политичару и државнику Александру Маргиломану (1854-1925). Он је, наводно, једном приликом у лову затражио да му се припреми кафа. Пошто није било воде на располагању, Маргиломану је припремљена кафа са коњаком³⁰.

У средњем веку арапски, турски и персијски учењаци су Ромејско (Византијско) царство називали Рум. У исламској историографији термин Рум је означавао и Стару Грчку и Римско царство³¹.

Хунски краљ Атила је 452. заузео Медиолан (данашњи Милан), једну од некадашњих римских царских резиденција. У царској палати Атила је наредио да се преправи слика која је представљала мртве варваре под ногама римских царева. Нова верзија је представљала Атилу на престолу како му римски цареви покорно приносе дарове у злату³².

Мај 2014.

Први српски аутор који је писао за Енциклопедију Британику био је Чедомиљ Мијатовић (1842-1832) чији су чланци објављени у десетом (1902-1903) и једанаестом издању енциклопедије из 1910-1911. године. Мијатовић је 1911. био бивши амбасадор Краљевине Србије у Великој Британији где је трајно живео од Мајског преврата 1903. године³³.

Парламент Шкотске је 1467. забранио фудбал и голф³⁴

Карло V Хабзбуршки, цар Св. римског царства и краљ Шпаније, проговорио је шпански у јавности први пут Риму 17. априла 1537. када се пред папом обратио француском амбасадору. Цар се француским и фламанским користио као матерњим језиком, а на шпанском је почео разговор са амбасадором Француске у знак протеста због савеза француског краља Франсоа I са османским султаном Сулејманом I Величанственим³⁵.

Прво конзуларно дипломатско представништво у Београду отворила је Аустрија 1836. године у, тада, аутономној Кнежевини Србији. Затим су конзуле у Београд послале и Велика Британија (1837), Русија (1838) и Француска (1839)³⁶.

Најранији ирски текст о пчеларству је Закон о пчелама (Bechbretha) који је састављен у 7. веку након што је краљ Конгал Клаен (Разроки или Полуслепи) практично ослепљен у нападу пчела. Према Закону за штету које почине пчеле био је одговоран њихов власник³⁷.

У историји дипломатије Првог светског рата, лето 1915. остало је запамћено као "Бугарско лето" јер су Силе Антанте и Централне силе покушавале да привуку Бугарску у свој табор³⁸.

Први универзитет у Европи који је био основан по наређењу једног световног владара основао је Фридрих II Хоенштауфен, цар Св. римског царства, у Напуљу 1224. године.³⁹

Физичар и хемичар Мајкл Фарадеј (1791-1867) је био веома религиозан и готово сву зараду од својих истраживања и проналазака је разделио у добротворне сврхе. Фарадеј је на крају живео од скромне државне пензије, пошто ништа од животне уштеђевине није сачувао.⁴⁰.

Децембар 2014.

Тома Вучић Перишић је непосредно пред Први српски устанак научио да чита у сеоској школи у Чумићу. Никада није научио да пише, али је знао да чита штампана слова и био је претплаћен на разне листове и књиге, али је, као познати народни трибун, у јавности упорно крио да је зна да чита⁴¹.

У средњoвековним скандинавским изворима Русија је била позната под називом Гардарики ("Земља градова")⁴².

У фашистичкој Италији Мусолинијев лик је красио и женске купаће костиме⁴³.

Шпански путник Педро Тафур се 1437. или 1438. појавио глатко избријан на пријему код византијског цара Јована VIII Палеолога (1425-1448). Том приликом га је василевс благо укорио јер је за Ромеје брада била највеће достојанство и част за мушкарца⁴⁴.

Римски војници носили су сагум или сагус, груби вунени огртач. Израз "бити у сагуму" значио је бити под пуном ратном опремом⁴⁵.

Ђуро Данићић је забележио изреку: "Цар да, али Бућа неда." Пословица се односи на Которанина Николу Бућу, протовестијара ("министра финансија") цара Стефана Душана⁴⁶.

Османско царство је око 1610. било подељено на тридесет и два ејалета или беглербеглука⁴⁷.

Апулијски гроф Вилијам (умро 1046) из нормандијске породице Отвила је током опсаде Сиракузе стекао надимак Гвоздена рука (il Bracchio di Ferro) након што је, према једном од биографа, успео да избаци из седла и прободе копљем градског емира⁴⁸.

Напомене

1. С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, Књига прва, Београд 2005, стр. 206.

2. F. Illies, 1913: The Year Before the Storm, Brooklyn-London 2013, p. 4.

3. http://www-history.mcs.st-and.ac.uk/HistTopics/Ptolemy_mss.html

4. Г. Готје, Орлови и лавови, Историја балканских монархија (1817—1974), Paidea, Београд 2002, стр. 212

5. В. Казимировић, Црна рука, Личности и догађаји у Србији од преврата 1903. до солунског процеса 1917. године, Крагујевац 1997, стр. 43

6. Љ. Максимовић, Верија у политици Стефана Душана, ЗРВИ 41 (2004), стр. 341.

7. F. Illies, 1913: The Year Before the Storm, Brooklyn-London 2013, p. 36.

8. Х. Иналџик, Османско царство, Класично доба 1300-1600, Београд 1974, стр. 116

9. С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, Књига прва, Београд 2005, стр. 206.

10. F. Illies, 1913: The Year Before the Storm, Brooklyn-London 2013, p. 4.

11. http://www-history.mcs.st-and.ac.uk/HistTopics/Ptolemy_mss.html

12. Г. Готје, Орлови и лавови, Историја балканских монархија (1817—1974), Paidea, Београд 2002, стр. 212

13. В. Казимировић, Црна рука, Личности и догађаји у Србији од преврата 1903. до солунског процеса 1917. године, Крагујевац 1997, стр. 43

14. Љ. Максимовић, Верија у политици Стефана Душана, ЗРВИ 41 (2004), стр. 341.

15. F. Illies, 1913: The Year Before the Storm, Brooklyn-London 2013, p. 36.

16. Х. Иналџик, Османско царство, Класично доба 1300-1600, Београд 1974, стр. 116

17. M. Hastings, Catastrophe, Europe Goes to War 1914, William Collins, London 2013, str. 68

18. V. V. Sedov, Sloveni u dalekoj prošlosti, Akademska knjiga, Novi Sad 2012, str. 224

19. D. M. G. Sutherland, The French Revolution and Empire, Blackwell Publishing 2003, p. 356.

20. Р. Михаљчић, Крај Српског царства, Београд 1989, стр. 192

21. Група аутора, Кратка историја Русије, од најстаријих времена до краја 20. века, Логос, Београд 2009, стр. 63.

22. С. Павловић, Историја Балкана, Clio, Београд 2001, стр. 319.

23. The Oxford Dictionary of Byzantium, I-III, ed. A.P. Kazdhan, New York-Oxford 1991, str. 1816.

24. P. Heather, The Fall of the Roman Empire, A New History, Pan Macmillan 2006, str. 340

25. M. Hastings, Catastrophe, Europe Goes to War 1914, William Collins, London 2013, str. 68

26. V. V. Sedov, Sloveni u dalekoj prošlosti, Akademska knjiga, Novi Sad 2012, str. 224

27. D. M. G. Sutherland, The French Revolution and Empire, Blackwell Publishing 2003, p. 356.

28. Р. Михаљчић, Крај Српског царства, Београд 1989, стр. 192

29. Група аутора, Кратка историја Русије, од најстаријих времена до краја 20. века, Логос, Београд 2009, стр. 63.

30. С. Павловић, Историја Балкана, Clio, Београд 2001, стр. 319.

31. The Oxford Dictionary of Byzantium, I-III, ed. A.P. Kazdhan, New York-Oxford 1991, str. 1816.

32. P. Heather, The Fall of the Roman Empire, A New History, Pan Macmillan 2006, str. 340

33. С.Г. Марковић, Чедомиљ Мијатовић, Викторијанац међу Србима, Београд 2006, стр. 349.

34. Н. Самарџић, Карло V, ЈП Службени лист СРЈ, Београд 2001, стр. 460.

35. Н. Самарџић, Карло V, ЈП Службени лист СРЈ, Београд 2001, стр. 162.

36. Р. Љушић, Историја српске државности, Књига II, Србија и Црна Гора - нововековне српске државе, Нови Сад 2001, стр. 193.

37. Оксфордска историја средњовековне Европе, пр. Џ. Холмс, Clio — Глас српске, Београд 1998, стр. 89-91.

38. Историја Бугарске, пр. С. Пириватрић Clio, Београд 2008, стр. 295.

39. С. Пеинтер, Историја средњег века, Clio-Глас српске, Београд 1997, стр. 539.

40. L. Cohn-Sherbok, Who's Who in Christianity, Routledge, London and New York 2002, str. 88

41. Р.Ј. Поповић, Тома Вучић Перишић, Београд 2003, стр. 18.

42. Г.Вернадски, Кијевска Русија, Утопија, Београд 2013, стр. 192

43. А. Митровић, Време нетрпељивих, Завод за уџбенике, Београд 2012, стр. 790.

44. Р. Радић, Страх у позној Византији 1180-1453, I, Београд 2000, стр. 35

45. Царска повест, Предговор и коментари: Ж. Петковић, Превод с латинског: М. Мајхер, Ж. Петковић, Српска књижевна задруга, Коло CI, књига 677, Београд 2009, стр. 168, нап. 213

46. К. Јиречек, Историја Срба, Прва књига до 1537 (Политичка историја), Друго исправљено и допуњено издање, Научна књига, Београд 1952, стр. 293.

47. Х. Иналџик, Османско царство, Класично доба 1300-1600, СКЗ, Београд 1974, стр. 149.

48. R. Easton, Fat, Bald and Worthless, The Curious Stories Behind Noble Nicknames, Penguin Books, London 2006, p. 222.