26. децембар 2011.
Изложба о Титанику — Поводом стогодишњице потонућа Титаника, једне од највећих мирнодобских поморских катастрофа, која се обележава наредне године у интерактивном Музеју науке у Гранади биће отворена изложба од 28. априла. (Политика)
25. децембар 2011.
Пронађен култни јеврејски печат — У Јерусалиму је пронађен мали глинени печат са натписом ''чисто за Бога'', који је једно од ретких сведочанстава о верској пракси у Јерусалимском храму пре око 2.000 година. Печат је вероватно коришћен да се одобри употреба уља или неке животиње за жртвовање. (РТС)
23. децембар 2011.
Поверљиво о Петру Великом — Спис Саве Владиславића, руског дипломате и обавештајца, једног од најзнаменитијих срба 18. века, Тајна информација о снази и стању кинеске државе, објављен је у издању РТС-а. (Политика)
27. новембар 2011.
Андрић на београдском аеродрому — Министар за културу Владе Србије Предраг Марковић отворио је на Аеродрому Никола Тесла у Београду изложбу посвећену српском књижевнику и Нобеловцу Иву Андрићу. Изложба је једна од манифестација којима се обележава стота годишњица од првог Андрићевог објављеног књижевног дела и педесетогодишњица доделивања Нобелове награде за књижевност Иву Андрићу. (Политика)
27. новембар 2011.
Преминуо академик Михаило Ђурић — Михаило Ђурић, један од најистакнутијих српских филозофа и социолога преминуо је у Београду у 86. години. Ђурић је био један од водећих познавалаца грчке филозофске мисли, Ничеа, социолошког метода а био је и редовни члан САНУ. Ђурић је предавао на Правном факултету у Београду али је због критичких написа о уставним амандманима из 1972. кажњен са девет месеци затвора па је остао без професуре. Од 1974. до 1990. радио је на Институту за друштвене науке у Београду, 1990. се враћа на Правни факултет да би наредне 1991. био пензионисан. (Политика)
20. новембар 2011.
Милански дани Леонарда да Винчија — У Националној галерији у Лондону 9. новембра је отворена изложба Леонардо да Винчи – сликар на миланском двору. Изложба ће бити отворена до 5. фебруара а већ сада је привукла огромно интересовање јавности. Она обухвата слике које је Леонардо насликао у периоду од 1482. до 1499. током кога га је ангажовао милански владар Лудовико Сфорца. Слике за изложбу позајмљене су из неких од највећих музеја и галерија широм света. (Политика)
13. октобар 2011.
Научни скуп посвећен делу Доситеја Обрадовића — У Народној банци Србије од 13. до 15. октобра одржан је научни скуп Доситеј Обрадовић у српској историји и култури на коме је дело овог ствараоца промишљено са становишта историје књижевности, културе, филозофије, образовања и других области којима је Доситеј допринео. (Danas)
11. октобар 2011.
Андрић у дипломатији — У Архиву Југославије отворена је изложба посвећена дипломатској каријери Иве Андрића. Обухвата 152 документа подељених у 15 тематских целина. (РТС)
6—8. октобар 2011.
Живот и дело Богумила Храбака — У организацији Филозофског факултета у Косовској Митровици биће организован научни скуп посвећен Богумилу Храбаку, једном од најплоднијих истраживача у српској историографији. Између осталих на скупу ће учествовати и историчари Радош Љушић, Радивој Радић и Десанка Ковачевић-Којић. (Филозофски факулет у Косовској Митровици)
4. октобар 2011.
Откривена спомен плоча Васку Попи — на згради у Булевару краља Александра где је живео, откривена је спомен плоча песнику Васку Попи. (Политика)
29. септембар 2011.
Уноформе од Карађорђа до Тита — до 14. октобра 2011. у Историјском музеју Србије у Београду биће отворена изложба Службена одела Србије у 19. и 20. веку. Различита службена одела, од Карађорђеве доламе из 1810. године до војних униформи из доба социјалистичке Југославије чине поставку ове изложбе. (Политика)
6. јул 2011.
Пронађена непозната Да Винчијева слика — експерти Метрополитен музеја у Њујорку проценили су да је слика Салватор Мунди, која приказује Христа како једном руком благосиља док другом држи шар, дело Леонарда да Винчија а не неког од његових ученика како се раније претпостављало. У случају да се ово откриће потврди реч је о једном од најзначајнијих проналазака у историји уметности у последњих сто година. (РТС)
6. јул 2011.
Србија земља фресака — Промоција српског средњовековног наслеђа наставља се изложбом репродукција фресака у базилици Светих Апостола у Ватикану. (РТС)
24. јун 2011.
Пећ стара шест векова — На локалитету Ђеране код села Милошева, недалеко од Јагодине, откривена је пећ за печење цигала из 15. века. Радован Петровић, кустос Завичајног музеја у Јагодини, изјавио је тим поводом да пећ дуга шест а широка два метра представља јединствено откриће у Србији. (РТС)
21. април - 19. мај 2011.
Икона-српска духовна и историјска слика — У Галерији САНУ у Београду отворена је изложба чија је тема икона и која посебно тежиште ставља на историјат српске иконе. (САНУ)
31. март — 14. април 2011.
Кад ће Београд, Загреб и Сарајево да напишу заједнички уџбеник историје — Кроз серију текстова у београдској Политици више аутора је изнело своја гледишта у вези са писањем јединствених уџбеника из историје у Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини. Meђу ауторима су Дубравка Стојановић, Милош Ковић, Чедомир Антић, Горан С. Јовановић, Радмила Накарада и други (Политика)
5. април 2011.
Ловачка авијација у одбрани Београда — У Гелeрији науке и технике САНУ у Београду отворена је изложба посвећена је ловачкој авијацији у одбрани Беграда 6. априла 1941. године. (САНУ)
29. март 2011.
Срби у немачким карикатурама почетком 20. века — Историчар Милан Ристовић испитивао је како су немачки карикатуристи видели Србе и Србију почетком 20. века. У овој слици, формиранoj под утицајем лоших међународних односа преовлађивали су изразито негативни стереотипи. (Blic)
17. март 2011.
О великом интересовању за књиге о нацистичкој Немачкој — Аутор разматра порекло и значење великог интересовања за књиге о нацистичкој Немачкој међу британским читаоцима. (BBC)
21. фебруар 2011.
Откривена фреска из 13. века — Фреска која приказује Христово распеће откривена је у фрањевачком самостану у Бачу. Откривени фрагмент приказује Христа и Богородицу а до открића је дошло када су стручњаци на зид враћали рестаурирану икону Богородице из 1685. године. Ова фреска се већ сада означава као највеће откриће у 60 година дугој историји Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада. (Вечерње новости)
15. фебруар — 15. март 2011.
Портрети часника и добротвора Матице српске — У галерији САНУ у Београду одржава се изложба репрезентативних портрета личности које су имали одлучујући утицај у формирању и раду Матице српске. Портрети на изложби настали су у 18, 19. и 20. веку и представљају не само сведочанство из историје Матице српске већ и сведочанство из историје српског сликарства. (САНУ)
6. фебруар 2011.
Пупин у служби свог народa — На основу низа студија објављених претходних деценија оформљена је књига Драгољуба Живојиновића У потрази за заштитником о улози САД у настанку Југославије и раним југословенско-америчким односима. Београдски лист Вечерње Новости објављује од 6. фебруара низ текстова овог истакнутог историчара о улози научника Михајла Пупина у стварању Југославије и његовом националном раду. (Вечерње новости)
28. јануар 2011.
Тицијаново ремек дело продато за рекордних 16,5 милиона долара — Слика Мадона са дететом стара 450 година продата је на аукцији у Њујорку где је постигнут рекордни износ за дела овог ренесансног мајстора. (BBC)
7. јануар 2011.
Победа хришћана након прогона — У новинама Данас објављен је интервју са византологом Радивојем Радићем, у вези са његовом последњом књигом посвећеном цару Константину. Проф. Радић говорио je сумарно и о историји хришћанства у Римском царству, као и о ширењу хришћанске вере кроз изузетно сложен мозаик религија у старом Риму. (Данас)
4. јануар 2011.
У служби краља Милана — Како наводи Политика претходних неколико месеци објављене су три књиге истакнутог српског историчара Василија Крестића. Међу њима су и приређени мемоари Тодора Стефановића Виловског, који је био у служби краља Милана и који је своје мемоаре заједно са другим хартијама од значаја за српску историју поверио на чување пријатељу и универзитетском професору Павлу Поповићу са напоменом да их употреби како нађе за сходно. Поповић се није позабавио овим списима па су поједини делови Стефановићевих мемоара тек сада објављени. (Политика).