ИСБИ:Препоручени чланци/Архива 2011.

Архива: 2008 ~ 2009 ~ 2010 ~ 2011 ~ 2012 ~ 2013 ~ 2014 ~ 2015 ~ 2019

Петар Текелија	Јануар 2011.

Петар Текелија (27. јануар 1720, Арад, Војна граница — почетак 1792, Новомиргород, Руско царство) је био руски официр српског порекла који je достигао највиши војни чин међу Србима који су се током 18. века из Хабзбуршке монархије одселили у Руско царство. Своју завидну војну каријеру остварио је учествујући као официр у многобројним ратовима и војним интервенцијама које је Русија водила у другој половини 18. века као што су Седмогодишњи рат, тзв. Пољска кампања (1764—1768), Руско-турски ратови (1768—1774. и 1787—1791) и ликвидација аутономије Запорошке Сечи (1775). У руској историографији остао је запамћен најпре као ликвидатор Запорошке Сечи. Постоји неколико теорија о пореклу породице Текелија. >>>

Муслиманско освајање визиготске Хиспаније	Јануар 2011.

Муслиманско освајање Иберијског полуострва, које је отпочело 711. године, представља изузетно важан догађај како у историји Шпаније и Португала, земаља које се данас налазе на Иберијском полуострву, тако и Европе уопште. Освајање се одиграло муњевито — у року од само 7 година (711—718), у неколико међусобно неповезаних похода, са не више од 25.000 војника и релативно малим бројем отворених битки, муслимани су успели да овладају готово целим полуострвом осим планинских крајева на северозападу који, по свој прилици, захваљујући својој неприступачности и оскудности, нису били довољно привлачни за освајање. >>>

Жофроа де Вилардуен	Фебруар 2011.

Жофроа де Вилардуен је био француски велможа, маршал Шампање и учесник у Трећем, а затим и Четвртом крсташком рату (1202—1204). После успостављања Латинског царства Вилардуен је именован за маршала Романије. На старофранцуском је после 1209. саставио историју Четвртог крсташког похода под називом О освајању Константинопоља (De la Conquête de Constantinople) у којој је описао догађаје од првог окупљања крсташа 1198. до погибије солунског краља Бонифација Монфератског 1207. године. Жофроа Вилардуен је рођен негде између 1150. и 1154. године. Његов отац Вилен је био племић из Шампање чији су се поседи налазили у јужном делу те покрајине, делимично у околини града Троа. Жофроа је био другорођени Виленов син, али је ипак успео да 1185. постане маршал Шампање. >>>

Српско војно племство у Војној граници 18. века	Фебруар 2011.

Српско војно племство у Војној граници 18. века је било српско племство у Хабзбуршкој монархији чији су преци биле граничарске официрске породице којима је Хабзбуршка монархија додељивала племићке титуле због заслуга њихових појединих чланова у ратовима. Племство српске средњовековне државе је у појединим случајевима напуштало своје области пред турским нападима али оно углавном није представљало зачетак српског племства у Хабзбуршкој монархији. Зачетак српског племства у Хабзбуршкој монархији може се везати за другу половину 16. века, мада су то били појединачни случајеви. Период од Великог Бечког рата до Револуције 1848. године, сматра се почетком стварања српског грађанског друштва у Монархији. Српско племство је јачало и преузимало водећу културну, а нешто касније и политичку улогу. >>>

Визиготи	Март 2011.

Визиготи су били једна од две главне гране источногерманског народа, Гота, пореклом из Скандинавије. У 4. веку постали су савезници Римског царства и обавезали се да ће бранити границе царства на Дунаву. Тада су примили и аријанско хришћанство. Године 375. најезда Хуна их је натерала да траже уточиште код цара Валенса који им је допустио да се населе у Тракији. Међутим, лоше поступање царских намесника довело је више пута до сукоба између Визигота и римске војске. Године 378. у бици код Хадријанопоља Визиготи су однели убедљиву победу а погинуо је и сам цар Валенс. Године 410. године Визиготи су под вођством Алариха I напали и сам Рим и опљачкали га. >>>

Милован Видаковић	Март 2011.

Милован Видаковић (рођен 1780. године у селу Неменикуће код Космаја, умро 28. октобра 1841. у Пешти, Хабзбуршка монархија) је био српски књижевник који се сматра утемељивачем романа у српској књижевности. Рођен у селу Неменикуће, подно Космаја, Видаковић је први књижевник нове српске књижевности који је потекао из области данашње централне Србије. Још у детињству пребегао је у Угарску, где се првобитно настанио у Иригу и где је отпочело његово школовање, које је потом наставио у Новом Саду, Сегедину и Кежмарку где је добио уобичајно хуманистичко образовање. У Кежмарку се спријатељио са Димитријем Давидовићем који га је сматрао за свог ментора. Убрзо је почео да ради и као приватни учитељ и ментор а још током школовања отпочео је и са књижевним радом. >>>

Одевање Срба у Хабзбуршкој монархији	Април 2011.

Одевање Срба у Хабзбуршкој монархији у 18. веку било је одређено различитим факторима, од наслеђа пренетог из постојбине која се налазила под османском влашћу до савремених трендова у ондашњој западноевропској моди. Пошто су живели на широком подручју хабзбуршких земаља, Срби су ступали у контакт са различитим народима, посебно Мађарима, који су остваривали знатан утицај на одевање међу Србима. Развој ношње Срба у Хабзбуршкој монархији био је у великој мери сличан развоју мађарске ношње. Специфичности културе 18. века под снажним барокним утицајима условиле су бројне китњасте елементе у ношњи и снажан симболични и статусни значај одела, који је превазилазио одевну и естетску функцију. Статусни значај одеће био је двојак: скупоцена одећа била је доступна само високим друштвеним слојевима, а различите ношње биле су заступљене код цивилног становништва, официра и војника и свештенства. >>>

Аларих I	Април 2011.

Аларих I или Аларик I је био први визиготски краљ који је предводио велику групу Визигота између 395. и 410. године у њиховoм лутању између Балкана односно Источноримског царства, и Италије и Западноримског царства. Био је готски поглавар који је око 395. успео да се издигне изнад осталих готских вођа који су се међусобно борили за превласт. Током целе своје владавине настојао је да добије звање врховног војсковође (magister militum) у римској војсци, чиме би добио легитимно признање од римских власти и тиме променио римско-готске односе формиране још 382. године федератским споразумом који су Готи склопили са царем Теодосијем I након битке код Хадријанопоља, као и да добије део земље на којем би се Визиготи могли трајно населити. >>>

Алмогавери	Мај 2011.

Алмогавери, aлмогавари или aлмугавери су били плаћеници у служби арагонско-каталонских краљева, Ђаумеа Освајача и Переа III Великог који су се борили у пограничним пределима против муслимана у XIII веку у доба Реконкисте. Били су познати као изузетно вешти и надасве храбри, али и веома агресивни и сурови ратници. На непријатељској територији су живели од пљачке, а у доба мира су обично проузроковали проблеме пљачкањем сељака и честим тучама. Након завршетка Реконкисте и борби на југу Италије, борили су се на Истоку, углавном у Византији у 14. веку где су били познати Каталонска дружина (компанија) са Истока. >>>

Георгије Магарашевић	Мај 2011.

Георгије Магарашевић је био српски културни радник, историчар, књижевник, књижевни критичар, професор Гимназије у Новом Саду, покретач и први уредник часописа Сербска летопис који је касније назван Летопис сербски и који је временом постао часопис са најдужим континуитетом излажења у српској култури. Похађао је Карловачку гимназију коју је завршио 1811. године, а затим је мање од годину дана студирао филозофију у Пешти. За професора Карловачке гимназије постављен је 1813. године. После скандала изазваног једном Магарашевићевом љубавном афером, а заузимањем епикопа бачког Гедеона Петровића, наставио је наставнички рад у Новосадској гимназији. На том месту остао је све до своје смрти 1830. године. Похађао је Карловачку гимназију коју је завршио 1811. године, а затим је мање од годину дана студирао филозофију у Пешти. За професора Карловачке гимназије постављен је 1813. године. >>>

Бан Борић	Јун 2011.

Бан Борић је био босански бан приближно између 1150. и 1164. године. Рођен је вероватно почетком 12. века, око 1110. године, а умро је вероватно убрзо после 1163. године, можда већ 1164. Борић је вероватно на место босанског бана устоличен уз помоћ Угарске, можда уз подршку угарског палатина Белоша. Овакав долазак на власт чини несигурним утврђивање Борићевог порекла. У историографији постоје два става која су утемељена у изворима — један да је бан Борић био пореклом из Славоније (околина Пожеге или Брода), а други да је потицао из Захумља. Без обзира на то, он је браком са Лавицом, која је била потомак босанског бана Стефана, обезбедио себи политички легитимитет. >>>

Хиспанија	Јун 2011.

Хиспанија је била римска провинција која је обухватала територију Иберијског полуострва, то јест територију данашње Шпаније и Португалије. У 9. веку пре н. е. феничански трговци из Тира основали су колонију на северу Африке и назвали је Картагина која је ускоро преузела примат на западном Медитерану. У току 4. века пре н. е. Картагина је дошла у директан сукоб Римском републиком, дотада регионалном силом на Апенинском полуострву. >>>

Јован Владимир	Јул 2011.

Јован Владимир је био владар Дукље који је владао од око 1000. до 1016. године. Такође се сматра првим владарем-свецем у српској средњовековној историји. Владимирова владавина изузетно је слабо позната. Свега неколико помена у делу византијског хроничара Јована Скилице и један опширнији одељак у Летопису попа Дукљанина скромна су изворна грађа која онемогућава детаљнију реконструкцију Владимирове владарске делатности. И док Јован Скилица спомиње Владимира у контексту византијско-бугарских сукоба, Дукљаниново казивање подређено је прослављању владара у хагиографском стилу. >>>

Марија Медичи	Јул 2011.

Марија Медичи је била француска краљица, друга жена Анрија IV, зета прве француске краљице из породице Медичи, Катарине Медичи. Након убиства Анрија IV 1610. регентовала је Француском седам година у име свог малолетног сина, Луја XIII, који је 1617. извршио државни удар и преузео власт од своје мајке. Године 1630. дошла је у директни сукоб са кардиналом Ришељеом, краљевим првим министром и својим некадашњим штићеником. У том сукобу, Луј XIII је подржао свог министра, и Марија Медичи је морала да напусти Француску. Остатак живота провела је у изгнанству. У Низоземској је сакупила војску на чије чело се ставио њен други син, Гастон, војвода од Анжуа с циљем да збаце Ришељеа. >>>

Бајазит I	Август 2011.

Бајазит I (рођен 1354, умро 8. марта 1403) био је османски султан од 1389. до 1402. године. Бајазит, рођен 1354, био је син Мурата I (1362—1389), трећег владара из османске династије, и Ђулчичек (ружин цвет) Хатун, за коју су поједини извори тврдили да је била грчког (византијског) порекла. Пошто је преузео власт после погибије оца Мурата I у Косовској бици 1389, Бајазит је у току наредних година наставио са успешним ратним походима против хришћанских владара на Балкану и против других турских емира у Малој Азији. Натерао је на вазалну послушност српске великашке породице Лазаревића, Бранковића и Балшића, потукао крсташе 1396. код Никопоља и након тога довршио освајање Бугарске. Био је први османски владар који је опсео византијски Цариград, додуше неуспешно. Владавина му је окончана у бици код Ангоре 1402. када је поражен и заробљен у борби са татарским емиром Тамерланом. Умро је у заробљеништву 1403, а након његове смрти уследио је деценијски грађански рат између његових синова. >>>

Манастир Моштаница	Август 2011.

Манастир Моштаница је српски православни манастир који се сматра једним од најзначајнијих православних манастира у Босни и Херцеговини. Смјештен је у долини истоимене рјечице на сјеверним падинама Козаре, 12 километара јужно од Козарске Дубице и припада Бањалучкој епархији. Кроз историју, овај манастир је заузимао важно мјесто у животу Срба на овом подручју. Претпоставља се да је саграђен у 16. вијеку. >>>

Виријатов устанак	Септембар 2011.

Виријатов устанак је био оружани сукоб између староседелаца Лузитаније и Римске републике који се одиграо између 147. и 139. године пре н. е. Лузитанце је у овом сукобу предводио Виријат, по коме се догађај обично именује. Непосредни повод за овај сукоб био је покољ староседелаца које је на превару окупио и разоружао римски претор провинције Хиспаније Ултериор, Сервије Сулпиције Галба. >>>

Иларион Руварац	Септембар 2011.

Иларион Руварац (1. септембар 1832, Сремска Митровица — 8. август 1905, манастир Гргетег) је био српски историчар, свештеник, архимандрит фрушкогорског манастира Гргетег, ректор Карловачке богословија и академик. Сматра се једним од оснивача критичког правца у српској историографији. Према избору САНУ убројан је међу 100 најзнаменитијих Срба. >>>

Андроник I Комнин	Октобар 2011.

Андроник I Комнин (грч. Ανδρόνικος Α’ Κομνηνός, рођен око 1120, убијен после 12. септембра 1185) био је последњи византијски цар из породице Комнина. Остао је упамћен по бурном начину живота пре доласка на престо, док је као владар од 1183. до 1185. био сурови противник племства што га је на крају и коштало животa. Андроник је рођен око 1120. године као друго од укупно шесторо деце севастократора Исака, сина цара Алексија I Комнина, и извесне Ирине која је можда била кнегиња родом из владарске породице Кијевске Русије. >>>

Брунхилда од Аустразије	Октобар 2011.

Брунхилда је била визиготска принцеза, кћерка визиготског краља Атанагилда и његове жене Госвинте. Према Фредегару, њено право име било је Бруна, које је касније промењено у Брунихилдис (Brunichildis). Удала се за франачког краља Аустразије, Зигоберта I, сина франачког краља, Хлотара I, и тако постала краљица Аустразије. Када је њену старију сестру, Галсвинту, усмртио њен муж, Хилперих I од Неустрије, отпочела је огорчено и доживотно ривалство са Хилпериховом другом женом, Фредегундом. >>>

Ђауме I од Арагона	Новембар 2011.

Ђауме I од Арагона је био краљ Арагона, Валенсије и Мајорке, гроф Барселоне и каталонски принц, као и господар Монпељеа и других феуда у Окситанији. Због својих успешних похода на маварске територије, у историји је познат још и као Ђауме Освајач. Хронике и анали га описују као неустрашивог и неукротивог ратника, краља и војника. Ђауме I је био и један од најдуговечнијих владара у историји — умро је у 68. години живота. Такође је био и владар са најдужим стажом у читавој историји Шпаније — владао је Круном Арагона пуне 63 године. Сахрањен је у манастиру Поблет, у Тарагони (Каталонија, Шпанија). За Ђаумеово рођење везана је једна необична анегдота… >>>

Битка на Јармуку	Новембар 2011.

Битка на Јармуку је била оружани сукоб између византијске и арапске војске који се одиграо 20. августа 636. године и у коме је византијска војска претрпела тежак пораз, који је за Византију значио дуготрајан губитак Сирије. Битка на Јармуку је била највећа отворена битка између Византинаца и нове силе, муслиманских Арапа, и означила је почетак муслиманске доминације на Блиском истоку и Северној Африци… >>>

Мировна нота Бенедикта XV (1917)	Децембар 2011.

Мировна нота Бенедикта XV из августа 1917. године представљала је врхунац његових миротворачких делатности, чији се зачеци могу пратити од почетка његовог понтификата у септембру 1914. године. Приликом избора новог папе 1914. године увидело се да ће питања која је отворио Први светски рат представљати кључни изазов за новог папу. Већ у првим изјавама које су потекле из Ватикана у позно лето и јесен 1914. године рат се осуђивао као нехуман и бесмислен и инсистирало се на политичким решењима. Ипак, почетне идеје да је потребно деловати у правцу постизања мира прошле су кроз бројне модификације до заокружене и осмишљене дипломатске иницијативе из лета 1917. године. У почетној фази свог деловања папа се ограничио на апеле зараћеним државама и на тражење заједничке посредничке улоге са још неком неутралном државом, пре свега мислећи на САД. >>>

Западно римско царство	Децембар 2011.

Западно римско царство је назив за западну половину Римског царства након административне поделе коју је увео цар Диоклецијан 286. године. У ужем, али и ширем смислу речи, овај термин се односи на западну половину царства у периоду између смрти цара Теодосија I 395. и свргавања последњег западноримског цара Ромула Августула 476. године које је извео вођа варварских најамника у Италији Одоакар. У теорији, Римско царство је и после 286. односно 395. било једно, јединствено и недељиво. У пракси, након 286. царством је управљало по неколико владара, најчешће један на Истоку, други на Западу. >>>