Дневник Историјске библиотеке/Архива 2012

Феномен Сулејман

03 Dec 2012 10:48

Дуго нисмо прегледали статистике ни посећеност сајта. Стисле нас обавезе, нема се времена, видите да и сваки месец све касније мењамо насловницу… Породица, школа, посао, обавезе, светска економска криза која није заобишла ни наше просторе… Нема се времена као некад. Поготову не за често гледање статистика, што смо данас учинили, и… остали запањени.

nuevo-3.jpg

Од 1. јануара до 30. новембра ове године, на нашем сајту било је прегледано укупно 806.672 страница, од чега је САМО чланак о Сулејману Величанственом посећен укупно 254.908 пута. Дакле, одокативно, више од четвртине посета које смо имали у 2012, било је упућено великом турском султану. Поређења ради, други најпосећенији чланак јесте чланак о Светом Сави, али је он далеко, далеко иза Сулејмана по броју посета: има само 60.449 за исти временски период. Питамо се зашто…

Наравно, питање је била само мала шала, знамо ми врло добро разлоге овог необичног феномена, а преглед посета појединачних месеци само то потврђује. На пример, свих ових пет година, јануар је био традиционалан месец Светог Саве. Пошто све школе славе свог светитеља, логично је да је и наш чланак о Светом Сави био увек најпосећенији у јануару. Међутим, ранијих година Свети Сава није губио своје прво, евентуално друго, место међу најчитанијим чланцима у току једног месеца, што је наравно зависило од нових чланака који су пристизали. А кад је и падао на листи најчитанијих, разлике у броју посета нису биле претерано велике. Али, фебруар 2012. године донео је нешто што ће тотално променити уобичајене статистике нашег сајта. Донео је турску теленовелу о Сулејману Величанственом.

Освајање Београда 1521, Волфганг Реш, Музеј града Београда. Приказ освајања Београда 1521. године у турској теленовели произвео је највише негодовања српских историчара као и српске јавности.
Освајање Београда 1521, Волфганг Реш, Музеј града Београда. Приказ освајања Београда 1521. године у турској теленовели произвео је највише негодовања српских историчара као и српске јавности.

Фебруар је био право изненађење, мада разумљиво: Сулејман је добио 26.873 посета, а анегдота о његовој великој љубави према Хурем султанији, Љубав закон мења, 6.045, дакле, заједно, безмало па 33.000 посета. Следећи најпосећенији текст, Свети Сава, имао је тек 3250 посета.

Март је био више него бруталан: 85.848 посета за Сулејмана, 13.641 за Љубав закон мења, а следећи најпосећенији чланак, опет Свети Сава, добио је само 2.942 посета.

Тенденција се наставља и следећих месеци: април: Сулејман, 47.596, Љубав закон мења 5098, а следећи најпрегледанији чланак, 1.232. Пре њега су Рокселанина слика (1831), и насловна страница (2904). Мај: Сулејман, 31.953, Љубав закон мења 2.945, следећи најпрегледанији 1.224. Јуни: Сулејман 16.194, Љубар 1912, следећи најпрегледанији, 807.

Јули и август, традиционално лоши месеци уа посете, дали су Сулејману сваки понаособ, нешто више од 2000 посета, да би у септембру број почео да се пење (нешто више од 5000), у октобру се попео на 10.271, и у новменбру на 24.702. Свети Сава, као други најпосећенији чланак, у новембру је имао 2.583 посета.

С обзиром на сумњив квалитет и још сумњивију историчност ове популарне турске серије о којима су у медијима већ писали или говорили у више наврата многи наши познати и признати историчари, надамо се да смо барем мало допринели томе да широка српска јавност ипак сазна и понешто истинито о овом великом и како за светску, тако и за нашу историју значајном султану чији је живот та серија тривијализовала до досад невиђених граница…

Историјска библиотека на телевизији

13 Oct 2012 18:29

Сасвим случајно, данас сазнадосмо да смо се појавили на нишкој телевизији Belle Amie, у рубрици Сајт дана. Погледајте снимак који је та телевизија окачила на Јутјуб.

Историјска библиотека у уџбеницима

13 Oct 2012 17:57

istorija-7-razred.jpg

Ово је мало бајата вест, али никако да стигнемо да напишемо белешку.

Негде почетком ове године сазнали смо да се Историјска библиотека нашла међу сајтовима које аутори уџбеника за историју за 7. разред препоручују оним ученицима који желе да прошире своја знања о одређеним историјским темама, у рубрици За оне који желе да знају више.

Ради се о уџбенику аутора Чедомира Антића и Мирјане Бонџић, издатом ове године у издању Логоса из Београда. Препорука се понавља на крају три наставне теме које се баве националном историјом, и то: II) Српски народ од 16. до 18. века; IV) Србија и Балкан у 19. веку; и V) Српске земље, народ и суседи.

Захваљујемо се ауторима уџбеника на указаном поверењу.

ИБ у Годишњаку за друштвену историју

13 May 2012 15:48

У последњем броју Годишњака друштвене историје које издаје Историјски архив из Београда, у одељку Прикази сајтова који уређује Слободан Мандић, дата је врло повољна рецензија Историјске библиотеке. Пошто је овај број Годишњака посвећен Византији, специјална пажња била је поклоњена садржајима Библиотеке са византијском тематиком. Преносимо у целости текст рецензије:

У оквиру Историјске библиотеке, интернет енциклопедије на српском језику, поред других и веома квалитетних текстова из области политичке, војне и историје књижевности, могу се пронаћи и чланци посвећени историји Византије и византологији. Поред одредница везаних за политичку историју, који су нанизани у рубрици Византијско царство, претражујући сајт путем тагова наилазимо и на текстове посвећене византијским историчарима, византолозима и изворима за историју Византије. Занимљиво је да се на сајту налази и Речник византијских титула, али је нерегистрованим корисницима онемогућен приступ. Требало би скренути пажњу да је ту обимну библиотеку могуће претраживати према неколико критеријума: задате речи, садржаја, азбучног реда, категорије, тагова. Важно је напоменути и да је ова библиотека иако у неким деловима обогаћена популарним рубрикама (Занимљивост дана, Да ли сте знали, Из штампе…), веома озбиљно и научно утемељена, а то се види у великом броју извора и научне литературе који су коришћени у њеном креирању, што је ретка појава у нашем сајбер простору. Због свега тога уредницима Историјске библиотеке (Урош Миливојевић, Милош Милојевић, Наташа Пешић) треба честитати на добро замишљеној и реализованој идеји.

Линк (страна 104)

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported