| Јануар 2013. |
|
Нема тог ума који није бар некад био у заблуди и бар једном обманут. Кристина де Пизан (1364. — око 1430), француска књижевница у делу Livre du corps de pollicie |
|
Литература М. Нурдберг, Динамични средњи век, Еволута, Београд 2011, стр. 254 |
| Фебруар 2013. |
|
Једини здрав темељ велике државе јесте егоизам а не осетљивост; и то је оно што битно разликује једну велику државу од мале. Није на нивоу велике државе да се свађа око стране афере небитне њеном интересу. Ото фон Бизмарк (1815—1898), немачки политичар поводом споразума Аустрије и Пруске у вези са спором око Хесе Касела, једне од најважнијих немачких микро-држава (1850). |
|
Литература Жан-Пол Блед, Бизмарк, Интернационал, Београд 2011, стр. 49. |
| Март 2013. |
|
...Стаљинград више није град. Дању, он је велики ватрени облак заслепљујућег дима, огромна пећница упаљена одсјајем пламена. А кад падне ноћ, та страшна крвава ноћ, пси скачу у Волгу и очајнички пливају не би ли се докопали друге обале. Ноћ у Стаљинграду је за њих ужасна. Животиње беже главом без обзира из овог пакла. Најтврђе стене пуцају, само људи и даље истрајавају. Непознати немачки официр , у једном свом писму описује ужасе битке код Стаљинграда која се одиграла између 23. августа 1942. и 2. фебруара 1943. |
|
Литература History of War. War Online Encyclopedia. Battle of Stalingrad (линк) |
| Април 2013. |
|
Не, ниси. Ти ниси Стаљин, ни ја нисам Стаљин. Стаљин је совјетска моћ. Стаљин је онај из новина и с портрета, то ниси ти, то нисам чак ни ја. Јосиф Висарионович Стаљин (1878—1953), совјетски лидер, критикујући свог сина Василија што се користи његовим надимком |
|
Литература Сајмон Сибаг Монтефјоре, Стаљин. Двор црвеног цара. Први део, Лагуна, Београд 2007, стр. 5. |
| Мај 2013. |
|
О граде, граде, главо свих градова! О граде, граде, средишту четири стране света! О граде, граде, дико хришћана и пропасти варвара! О граде, граде, други рају, неговани на Западу и садржавајући у себи сваковрсна растиња, угибајући се под тежином духовних плодова. Дука (умро око 1462), византијски историчар, тужбалица за изгубљеним Константинопољем. |
|
Литература Р. Радић, Страх у позној Византији 1180-1453. II, Београд 2000, стр. 236. |
| Јун 2013. |
|
Амбасадор је поштен човек послат у иностранство да лаже за добро своје земље. Хенри Вотон (1586—1639), енглески песник, политичар и дипломата. |
|
Литература В. Голдсворти, Измишљање Руританије, Геопоетика, Београд 2005, стр. 172. |
| Јул 2013. |
|
Како се могао за мене одлучити? Ја сам тако безначајна! Елизабета (1837—1898) , војвоткиња од Баварске, када јој је 1853. саопштено да ће бити невеста аустријског цара Франца Јозефа. |
|
Литература Ж. П. Блед, Франц Јозеф, Clio — Глас српски, Београд — Бања Лука 1998, стр. 184. |
| Август 2013. |
|
Ја нећу популаритет, него аукторитет. Јован Ристић (1831—1899), српски државник, политичар и историчар |
|
Литература Љ. Деспотовић, Српска политичка модерна, Србија у процесима политичке модернизације 19. века, Stylos, Нови Сад 2008, стр. 93 |
| Септембар 2013. |
|
На крају, да видимо на чему смо. На нашој страни је знање, које је увек ограничено, а на страни нашег критичара незнање, које је по својој природи бескрајно. Иван Божић (1913—1977), српски историчар. Ово је био одговор на нападе др Драгоја Живковића који је ауторе Историје Црне Горе – Симу Ћирковића, Ивана Божића и Јована Ковачевића – оптужио да наступају са позиција „грађанске науке” и не уклапају се у „савремене научне методе”. |
|
Литература Сима Ћирковић, Јован Ковачевић, Иван Божић. О једном схватању и једној "критици" Историје Црне Горе. Југословенски историјски часопис 1-2 (1977), стр. 128 |
| Октобар 2013. |
|
Ах! Какав ли је то тек краљ на небу кад уклања краљеве тако моћне као што сам ја! Хлотар I (511—561), франачки краљ, последње речи које је изговорио пре него што је умро. |
|
Литература Оксфордска историја средњег века, пр. Џ. Холмс, Clio — Глас српски, Београд — Бања лука 1998, стр. 75. |
| Новембар 2013. |
|
Постоје само три човека које су приморали да бораве на неком острву у овако непријатним условима: Наполеон, Драјфус и ја. Ђорђе (1869—1957), грчки принц, у време када је био високи комесар аутономног Крита под врховном османском влашћу (1898—1906). |
|
Литература Г. Готје, Орлови и лавови, Историја балканских монархија (1817—1974), Paidea, Београд 2002, стр. 94. |
| Децембар 2013. |
|
Све стране се припремају за европски рат, и све га очекују, раније или касније. Хелмут фон Молтке Млађи (1848—1916), начелник немачког генералштаба (1906—1914), у меморандуму од 2. децембра 1912. упућеном немачком канцелару Теобалду фон Бетман Холвегу. |
|
Литература Д. Фромкин, Последње лето Европе, Ко је започео Велики рат 1914?, Београд 2006, стр. 37. |