| Јануар 2010. |
|
Имао сам тројицу учитеља: Природу, Веласкеза и Рембранта. Франсиско Гоја (1746—1828), шпански сликар |
|
Литература People on People, The Oxford Dictionary of Biographical Quatations, Oxford 2001, стр. 156. |
| Фебруар 2010. |
|
Не тврдим да сам контролисао догађаје, већ отворено признајем да су догађаји контролисали мене. Абрахам Линколн (1809—1865), амерички председник, у писму у априлу 1864. године. |
|
Литература People on People, The Oxford Dictionary of Biographical Quatations, Oxford 2001, стр. 218. |
| Март 2010. |
|
Волтер се обраћао маленој групи људи, Молијер друштву у целини, а Шекспир читавом човечанству. Виктор Иго (1802—1885), француски књижевник |
|
Литература People on People, The Oxford Dictionary of Biographical Quatations, Oxford 2001, стр. 246. |
| Април 2010. |
|
Ако се моја теорија релативитета покаже исправном, Немачка ће одмах тврдити да сам Немац, а Француска ће ме прогласити за грађанина света. Ако се моја теорија покаже нетачном, Француска ће рећи да сам Немац, а Немачка ће ме јавно прогласити за Јеврејина. Алберт Ајнштајн (1879—1955), у обраћању на Сорбони у децембру 1929. године |
|
Литература People on People, The Oxford Dictionary of Biographical Quatations, Oxford 2001, стр. 118. |
| Мај 2010. |
|
Никада није показивао ни бес ни осорност којима би открио осећање према људима који су га увредили, него је благог израза лица, спуштених обрва и мирним гласом дао наређење за смрт миријаде невиних људи, за разарање градова и за одузимање свих њихових имања и новца. Прокопије из Цезареје (умро после 565), византијски историчар, о свом савременику, цару Јустинијану I (527—565). |
|
Литература Прокопије из Цезареје, Тајна историја, XIII, превод А. Вилхар, Београд 2004, стр. 77. |
| Јун 2010. |
|
[Посета Франца Фердинанда Сарајеву 1914.] намерно је била планирана за српски национални празник, годишњицу Косовског боја. Уколико би члан британске краљевске породице посетио Даблин на Дан св. Патрика на врхунцу кризе, и он би могао да очекује да се на њега запуца. Алан Џ. П. Тејлор (1906—1990), британски историчар. |
|
Литература A. J. P. Taylor, The Struggle for Mastery in Europe 1848—1918, Oxford 1954, стр. 520, нап. 2. |
| Јул 2010. |
|
Моји зуби звецкају као дирке каквог музичког инструмента. Лице ми је као у страшила. У једном уху паук ми плете своју мрежу, а у другом зрикавац ми свира целу ноћ. Назеб ме гребе у грлу и не да ми да спавам. То је крај до кога ме је моја уметност, која ми је донела славу, довела. Микеланђело Буoнaроти (1475—1564), италијански сликар и вајар |
|
Литература I. Earls, Artists of the Renaissance, London 2004, стр. 169. |
| Август 2010. |
|
Штета што морам да умрем — толико књига има које још нисам прочитао! Марселино Менендез Пелајо (1856—1912), шпански историчар, филолог, политичар и књижевни критичар, изговорио је ове речи на самртничкој постељи |
|
Литература Francisco Arias Solis. Marcelino Menéndez y Pelayo (извор) |
| Септембар 2010. |
|
Нигде на свету не говори се о нама тако ружно као код нас. Што је горе, нигде на свету не дозвољава се тако олако другоме да то чини као код нас. Милош Црњански (1893—1977), српски књижевник |
|
Литература М. Црњански, Свитање Београда, Најлепши путописи Милоша Црњанског, избор и предговор Мирослав Јосић Вишњић, Просвета, Београд 2003, стр. 92. |
| Октобар 2010. |
|
Победа има стотину очева, док је пораз увек сироче. Џон Ф. Кенеди (1917—1963), 35. председник САД (1961—1963), након пропасти америчке инвазије на Залив свиња 1961. године |
|
Литература Arthur M. Schlesinger Jr. A Thousand Days, [1965], p.289. (извор) |
| Новембар 2010. |
|
Бурна времена новије српске прошлости била су тесно скопчана са мојим животом; и као што су она била промењива тако је и мој живот био промењив. Ја сам служио и господарио, поповао и војводовао, путовао сам по народном послу далеке путеве и код куће мирно седео и у мојој башти воће калемио. Прота Матија Ненадовић (1777—1854), један од српских првака из Првог српског устанка |
|
Литература Јован Деретић, Историја српске књижевности, Београд 2002, стр. 584. |
| Децембар 2010. |
|
Право освајање, једино због ког се не треба кајати, јесте покоравање незнања. Нешто највредније и најзначајније што државе могу урадити јесте да прошире границе људског знања. Наполеон Бонапарта (1777—1854), француски војсковођа и цар |
|
Литература Марина Белозерска, Медичијева жирафа, Београд 2007, стр. 248. |