| Јун 2008. |
|
Јао, чини ми се да постајем Бог! Веспазијан (69—79), римски цар. Веспазијан је овим речима, које су наводно биле задње што је изговорио, исмевао ласкавце знајући да ће га након смрти прогласити божанством |
|
Литература Светоније. 12 римсих цезара. Божански Веспазијан. Поглавље 24 |
| Јул 2008. |
|
Не користим шибу када ми је реч довољна, нити мој мач кад ми бич служи. Муавија I (661—680), оснивач династије Омејада |
|
Литература Филип К. Хити, Творци арапске историје, прев. Јелена Бумбуловић & Дејан Ристић, Утопија, Београд 2004, стр. 47. |
| Август 2008. |
|
Ко тиранину иде, његов је роб, ма се и чинило да је слободан. Софокле (око 496—406 пре н. е.), атински писац трагедија. |
|
Литература Милош Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд 1982 (више издања), стр. 287. |
| Септембар 2008. |
|
Кад би цео свет био једна држава, Истамбул би био његова престоница. Наполеон Бонапарта (1804—1814, 1815), француски цар, државник и војсковођа |
|
Литература 5th World Congress of the International Economic Association извор |
| Октобар 2008. |
|
У вријеме Ахила и Милоша Обилића он би заиста њиов друг био, а у његово вријеме Бог зна би ли се они могли с њим испоредити. Вук Стефановић Караџић (1787—1864), реформатор српског књижевног језика, филолог, књижевник и историчар о Хајдук Вељку Петровићу, једном од вођа Првог српског устанка. |
|
Литература Вук Караџић, Житије Ајдук — Вељка Петровића, Даница, Забавник за годину 1826, Даница, Дела Вука Караџића, Просвета — Нолит, Београд 1985, стр. 49. |
| Новембар 2008. |
|
Победих те, Соломоне ! Јустинијан I (527—565), византијски цар, изговорио је ове речи 25. децембра 537. приликом свечаног отварања цркве Света Софија, чиме је хтео да истакне сву лепоту и величанственост храма који је подигао и који је по његовом мишљењу, надмашивао велелепни библијски Соломонов храм у Јерусалиму |
|
Литература Влада Станковић, Цариградски патријарси и цареви Македонске династије, Византолошки институт САНУ, Посебна издања, Књига 28, Београд 2003, стр. 267. |
| Децембар 2008. |
|
Неутралци никада не могу господарити догађајима (…) Шкрипећи точкови историје морају бити подмазани крвљу. Бенито Мусолини (1883—1945) је, као главни уредник часописа социјалистичке партије Италије, Аванти, заступао политику интервенције у Првом светском рату, за разлику од својих сабораца из италијанске социјалистичке партије, који су заступали политику немешања. Његова про-ратна агитација је била толико снажна и утицајна да је италијанска влада на крају одлучила да објави рат Аустрији |
|
Литература Богдан Секендек. О неким историјским личностима. Бенито Мусолини. Део колекције Приче о људима и догађајима који су мењали свет. Заслон, Шабац, 2003, стр. 94-5 |