ИСБИ:Анегдоте/Архива 2012.
| Луј IX Свети у крсташком походу | Јануар 2012. |
 |
Француски краљ Луј IX Свети (1226—1270) преузео је на себе обавезу да освоји Јерусалим. Током овог похода који ће касније постати познат под називом Седми крсташки рат сам краљ Луј IX доживео је бројне неугодности… >>> |
| Словенски тројански коњ | Јануар 2012. |
 |
Лукавство Словена приликом њихових упада на византијску територију било је познато и византијским писцима. Један од градова који је пао у словенске њихове руке био је и Топер (Топир)… >>> |
| Урбан и Василевс | Јануар 2012. |
 |
Пад Цариграда 1453. године, који означава крај постојања византијске државе, и у војном погледу је представљао догађај без преседана. Наиме, иако је примењивана слична тактика као и у другим средњовековним опсадама нека решења, посебно интензивна и успешна употреба артиљерије представљали су новост у историји војевања. Међу бројним актерима опсаде истицали су се један топ и један тополивац. >>> |
| Пехар од лобање | Јануар 2012. |
 |
Током историје постојао је један поприлично морбидан обичај а то је да се од непријатељеве лобање направи пехар или посуда за јело и да се из њега пије или једе. Порекло овог обичаја није савим познато, али и археолошки налази и историјски извори нуде обиље података који потврђују овај обичај. Овај обичај је, међу осталима, историјски посведочен код Лангобарда, Бугара и у једној традицији која за основу има догађаје из средњовековне Србије… >>> |
| Заборављени Обилићи | Јануар 2012. |
 |
Након предаје Новог Брда 1. јуна 1455. године, османски султан Мехмед II Освајач је, противно првобитном споразуму са грађанима највећег рударског центра средњовековне Србије, наредио да се дечаци и девојчице разделе његовим војницима, угледни грађани посеку, а град опљачка. Због погажене речи, осам младића који су били изабрани за султанове коморнике, заклели су се да ће убити Мехмеда II на спавању. Сећање на њихов неуспели подвиг сачувао је њихов земљак и сапатник, Константин Михаиловић из Островице у својим „Јаничаревим успоменама“. >>> |
| Коњи на Цркви светог Марка | Фебруар 2012. |
 |
Четири позлаћена коња од бакра, која се данас налазе у унутрашњости Цркве светог Марка у Венецији, су од 1204. до почетка 80тих година 20. века красили кров цркви због чега се обично називају Коњи светог Марка. >>> |
| Немањићи и црква Светог Николе у Барију | Фебруар 2012. |
 |
Међу многобројним ктиторима базилике Светог Николе у Барију, у којој од 9. маја 1087. почивају мошти овог светитеља, било је и неколико владара из династије Немањића, међу њима и родоначелник ове династије Стефан Немања, а потом и његови потомци, Стефан Урош II Милутин и Стефан Урош III. По узору на владаре ктиторску делатност је неговала и властела. >>> |
| Хало Москва, овде Вашингтон | Фебруар 2012. |
 |
Нуклеарна катастрофа и међусобно уништење СССР-а и САД било је редован сценарио бројних филмова, књига и новинских написа током Хладног рата, али могућност нуклеарне катаклизме није била само део популарне културе већ и страховање државника и становништва ових држава. Како би предупредили овај сценарио званичници две суперсиле су покушавали да изграде међусобно поверење… >>> |
| Потемкинова села митрополита Василија | Фебруар 2012. |
 |
Василије Петровић (1709—1766), који је политички деловао између 1740. и 1766. године, био је носилац међу Црногорцима оне спољнополитичке оријентације која се залагала за најчвршћи могући ослонац на Русију, за разлику од његовог савременика владике Саве Петровића (владика од 1735. до 1782), који је још увек у ослабљеној Венецији видео главног савезника. Василије се од Саве разликовао не само по политичком опредељењу већ и по изузетној енергичности и спремности да комбинује најразличитије методе како би постигао своје политичке циљеве. Преувеличавање, обмањивање и полуистине налазили су се у арсеналу Василијевих политичких трикова. Иако су га овакви методи неретко доводили у неприлике он је на тај начин успео да у великој мери заинтересује Русију за Црну Гору… >>> |
| Убити доброг краља | Фебруар 2012. |
 |
Француски краљ, Анри IV Бурбонски, у народу је остао запамћен као „Добри краљ“ зато што је привео крају верски рат између католика и протестаната који је готово тридесет година раздирао Француску и вратио јој углед и снагу коју је раније имала у Европи. Међутим, 14. маја 1610. из заседе га је напао и смртно ранио католички фанатик, Жан-Франсоа Равајак, који је био убеђен да је на тај начин испунио мисију коју је добио од самог Бога. >>> |
| Херојски гест бератлијског кнеза | Март 2012. |
 |
Након слома српске средњовековне државе кнезови Рашковићи остали су у својим кнежинама са својим народом и задржали су своје поседе, и прихватвши сарадњу са Османлијама издејствовали су велику аутономију Старог Влаха. Током целокупне османске владавине, предводили су Србе у Старом Влаху, штитили народ од турског зулума и одржавали православље. Због многобројних устанака и буна у којима је народ учествовао, Рашковићи су почесто морали да издејствују амнестију код турских чиновника. >>> |
| Вулкан Лаки | Март 2012. |
 |
Једна од најснажнијих вулканских ерупција у Европи десила се 1783. године када је еруптирао исландски вулкан Лаки и изазвао незапамћене посљедице на становнике Европе. >>> |
| Веласкез:Предаја Бреде | Март 2012. |
 |
Предаја Бреде или Копља, слика Дијега Веласкеза (1599—1660) настала је између 1634. и 1635. године и представља предају холандског града Бреде шпанским снагама 2. јуна 1625. Предаја кључева града одиграла се три дана касније, 5. јуна 1625. док ће крај фландријској независности доћи 1639. године. Данас се ово уље на платну величине 3,07 х 3,67 метара налази у музеју Прадо, у Мадриду, и представља једну од највећих и свакако најкомплекснијих Веласкезових слика, осим евентуално Менина. >>> |
| Подељени град: за и против Победника | Март 2012. |
 |
Поводом постављања Мештровићевог дела, кипа Победника, развила се у београдској јавности 1927. године читава полемика, вођена неретко на врло ниском нивоу. Овом полемиком исказана су конзервативна схватања једног дела београдске јавности. Критичарима је сметао наг споменик и недостатак српских националних обележја. Након Првог светског рата у београдском културном животу у готово свим гранама уметности тињао је сукоб између модерних и традиционалних схватања. У случају Победника традиционална схватања уметности и конзервативни назори однели су краткотрајну победу. >>> |
| Коперникове биографије као поље полемика | Март 2012. |
 |
Писци дела о Николи Копернику користили су своја биографска излагања за промоцију својих космолошких и националних идеја. Иако су се први биографи уздржавали од просуђивања вредности Коперникове космографије, потоњи писци се нису устручавали да позитивно или негативно валоризују његово дело. Са развојем астрономије и физике Коперников хелиоцентрични модел је стицао све више присталица и све чвршћу, научну верификацију, тако да није било потребе да се дела о њему користе за промоцију његових идеја. Национална размимоилажења су тек касније постала актуелна и у битном су обележила написе о Копернику у Пољској и Немачкој током 19. и у првој половини 20. века >>> |
| Одјек Везува на Балкану | Април 2012. |
 |
Три записа у српским рукописима из 17. века који говоре о црном праху који је пао на земљу могу се довести у непосредну везу са ерупцијом вулкана Везува код Напуља која се одиграла 16. децембра 1631. године. Такође и на источној обали Јадрана ерупција је изазвала велику збуњеност и несигурност становништва што је такође оставило трага у ондашњој преписци. Колико су овај и слични догађаји утицали на климатске промене и уопште на живот становништва, представља широко, ново поље историографских истраживања, поред осталих дисциплина које се баве изучавањем климе. >>> |
| Константин Филозоф о бици код Никопоља | Април 2012. |
 |
Житије деспота Стефана Лазаревића које је изашло из пера Константина Филозофа представља специфичан текст старе српске књижевности. Иако је несумњиво стварао у складу са основним поетичким начелима хагиографије, Констнантин Филозоф велику пажњу посвећује политичкој и војној делатности деспота Стефана Лазаревића. Ипак, о значајном догађају, о бици код Никопоља из 1396. године, Константин Филозоф пише, како примећује Марко Шуица, са „летописачком сведеношћу“. >>> |
| Ја продајем амреле! | Април 2012. |
 |
Знате ли шта је то Мацина фабрика? У првој половини 20. века, Јевреји су дали значајан допринос развитку српске индустрије и трговине у европском смислу речи. Један од њих, Моша Аврам звани Маца, основао је прву радионицу кишобрана и сунцобрана која је убрзо прерасла у Прву краљевску српску повлашћену фабрику сунцобрана и кишобрана, а од Моше направила угледног и богатог човека предратног Београда. Главни Мошин мото био је: човек може да иде без доњег веша, јер то се не види, али не без амрела, јер се то види! >>> |
| Француски краљ Пољске | Април 2012. |
 |
Анри од Анжуа, омиљени син француске краљице Катарине Медичи, постао је краљ Пољске 11. маја 1573. године. У ту част, као и у част високих пољских званичника који су дошли у Париз да поздраве свог новог краља, краљица мајка је одржала величанствен бал у својој новој палати Тиљерије. Тај догађај је остао забележен на једној од таписерија из серије таписерија познатих као „Валоа таписерије“ на којима су приказане сцене са различитих прослава и балова које је организовала краљевска породица Валоа, и која се данас налази у палати Уфици, у Фиренци. На самој таписерији врло лако се може уочити Катаринин лик у црнини, одећи коју је носила од смрти свог мужа, па све до своје смрти. >>> |
| Љубавна писма у делима Јакова Игњатовића | Мај 2012. |
 |
У многим романима српског књижевника реалистичког правца Јакова Игњатовића (1822—1889) има уметнутих писама, углавном љубавних (липсбриф) које размењују љубавници или удварачи. Има их у Милану Наранџићу, Старим и новим мајсторима а понајвише у роману Трпен-спасен (1874—75), која је готово дословно пренео у шаљиву игру Адам и берберин—први људи (1879, 1881). Ова писма, како Драгиша Живковић наглашава у свом истраживању, нису само показатељ манира српског грађанства, чији живот описује Јаков Игњатовић, већ су и израз књижевних конвенција које је Игњатовић преузимао а што омогућава да се расветле његови књижевни узори и типологија његових романа… >>> |
| Павле Поповић и југословенска књижевност | Мај 2012. |
 |
Истакнути српски историчар књижевности Павле Поповић (1868—1939) развијао је концепт југословенске књижевности у више својих дела током неколико деценија. Овај концепт код Поповића је првобитно био део југословенске пропаганде у Првом светском рату, која је требало да послужи за оправдање тежње ка стварању југословенске државе. Занемарујући често научне скрупуле, Поповић је у каснијем периоду свог стваралаштва истакао овај концепт као своју кључну књижевноисторијску парадигму… >>> |
| Српска епика у Хегеловој Естетици | Мај 2012. |
 |
У знаменитој Естетици, једном од најзначајнијих дела из области естетике и књижевне теорије насталих у 19. веку, Хегел користи неколико примера из српске народне епике како би илустровао своје, изразито неповољне, ставове о народном песништву. Иако нигде изричито не наводи да је реч о српским епским песмама, приказ њихове садржине омогућава недвосмислену идентификацију… >>> |
| Политичко у Доситејевим Баснама | Мај 2012. |
 |
Доситејеве Басне објављене у Лајпцигу 1789. године пре свега су морално-поучно дело које ипак садржи и бројне примере Доситејевих политичких идеја, његово схватање актуелних политичких дешавања а српској јуности (младости) он се обраћа као будућим припадницима једне велике политичке заједнице дајући им својеврсни приручник грађанских дужности. Како Алојз Шмаус запажа Басне су дело са најбројнијим политичким моментима од свих Доситејевих дела па су за саврмеенике представљале право политички актуелно дело… >>> |
| Бајрон и Лаза Костић | Јун 2012. |
 |
Готово је устаљено у историји европске књижевности мишљење како је Бајрон (1788—1824) имао кључан утицај на целокупно романтичарско песничко стваралаштво. Ипак у појединим националним књижевностима, међу којима су и многе словенске књижевности (међу њима и српска) постојао је снажан отпор бајроновским утицајима. Дух бајроновске поезије у српској књижевности имао је достојног песничког носиоца тек крајем 19. и почетком 20. века, у стваралаштву Лазе Костића, кога историчар књижевности Драгиша Живковић означава за најеминентнијег ствараоца бајроновског типа код Срба. >>> |
| Повлачење Француске: војска у дефанзиви | Јун 2012. |
 |
Након победе у Првом светском рату, извојеване уз огромне губитке, Француска се нашла у положају најмоћније силе на европском континенту. Низом савеза и споразума са новоформираним државама она је настојала да оформи систем који би јој омогућио да осигура свој положај. Ипак, слабљење француске војске после Првог светског рата, до чега јe довео већи број различитих узрока, водило је Француску ка дефанзивној, пасивној, спољној политици уз све већу спремност да се нагоди са немачким ревизионизмом. Оваква политика отварала је пут ка новом сукобу који се у првој половини 1940. године показао погубан по Француску… >>> |
| Милован Ђилас и српска политичка емиграција | Јун 2012. |
 |
После разлаза Милована Ђиласа са врхом југословенске државе и комунистичке партије, отворен је пут његове пре свега публицистичке сарадње са продемократски оријентисаном српском емиграцијом, окупљеном око савеза Ослобођење и гласила Наша реч. Испреплетани, али увек супростављени политички путеви идеолошких противника започели су још пре Другог светског рата, када се омладина на београдском универзитету политички поларизовала, затим су се оштро раздвојили у периоду Грађанског рата (1941—1945) и успостављања власти Комунистичке партије у Југославији, у којој је Милован Ђилас био једна од најистакнутијих личности, али су се потом, ненадано укрстили после Ђиласовог пада када су чланови савеза Ослобођење, а нарочито Десимир Тошић, постали заговарачи Ђиласовог лика и дела. >>> |
| Тежак пут плодне сарадње | Јун 2012. |
 |
Исидора Секулић је била једина жена у Управном одбору Српског књижевног гласника (скраћено СКГ), ''часописа који је у историји српске периодике заузео место легенде''. Током дугогодишње сарадње долазило је до честих трзавица у сарадњи између књижевнице и часописа које су одсликавале кризе кроз које је Српски књижевни гласник пролазио, али и тренутног расположења Исидоре Секулић, њене понекад тешке нарави и високих стандарда које је књижевница постављала пред своје сараднике. Односи између Исидоре и других сарадника часописа чине посебно поглавље у историји српске културе и књижевности… >>> |
| Марко Краљевић у љубавном троуглу | Јул 2012. |
 |
Творци записа, разуђеног жанра старе српске књижевности, оставили су белешке о најразличитијим догађајима, личним душевним стањима и природним појавама. За разлику од химнографских и хагиографских дела где теме из брачног живота, неверства и других породичних дешавања нису могле бити укључене хроничари који су бележили догађаје из средњовековља често су могли да пренесу импресију у виду кратке белешке о најразноврснијим догађајима, од смена на престолу и ратова до брачних ломова, пљачки и заточеништва неког не нарочито истакнутог појединца. Дијак Добре је тако забележио у једном запису вест о љубавној авантури краља Марка… >>> |
| Жил Мишле и Револуција 1848. | Јул 2012. |
 |
Жил Мишле (1798—1874), један од најзначајнијих француских историчара 19. века био је својим савременицима, без обзира да ли су га оспоравали или подржавали, познат као револуционаран дух и човек изузетне осетљивости за актуелна друштвена и политичка питања. Из те спремности да артикулише друштвене проблеме проистекла је његова улога у Револуцији 1848. године. Како Жак Годшо, историчар ових револуционарних збивања наводи, Мишле није био међу знатнијим политичким делатницима али су превирања на његовом семинару у Паризу говорила о улози интелектуалца у овом покрету и уопште о менталитету једног доба… >>> |
| Турски царски харем | Јул 2012. |
 |
Царски харем турских султана налазио се у Топкапи сарају, палати која је изграђена по наређењу великог Мехмеда Освајача, султана који је освојио Цариград 1453. Харем је био дом свих жена које су окруживале султана, и у њему су владала посебна правила… >>> |
| Јустинијан лажни Словен | Јул 2012. |
 |
Теза о наводном словенском пореклу визнатијског цара Јустинијана (527—565) продрла је преко једног фалсификата, наводног Јустинијановог житија, из 17. века у европску историографију и историјско мишљење. У жељи да што потпуније сагледају живот знаменитог цара, нарочито рани и мало познат период његовог живота, историчари су недовољно критички прихватили један овакав податак. Ипак историографија с краја 19. и почетка 20. века недвосмислено је доказала да је у питању фалсификат Ивана Томка Марнавића који је не само измишљао овакве тврдње већ је у својој неумерености и своје породично порекло везао за цара Константина Великог… >>> |
| Злато се враћа у Европу | Август 2012. |
 |
У западној Европи златни новац готово да није био у оптицају током највећег дела средњег века. Додире са златном монетом Европа је остваривала у оним областима који су били у контакту са исламским светом, на Иберијском полуострву и у јужној Италији, као и у крсташким државама. Све до 13. века златни новац се среће као књижевна метафора али не и као платежно средство. Ипак на рубовима хришћанског света, у сусрету са муслиманским краљевствима, обновиће се ковање златног новца. Ово злато потицало је из ванекономских извора (пљачка) и биће само благи наговештај обнове златних монета у Италији у другој половини 13. века… >>> |
| Доњи веш из замка Ленгберг | Август 2012. |
 |
Да ли сте се икад запитали какав доњи веш је носио средњовековни човек? Шта су средњовековне даме носиле испод тешких и богато украшених хаљина? Да ли су уопште било шта носиле? Како су жене решавале неке типично женске проблеме, које свака жена има сваких 28 дана? Археолошка открића до којих се дошло 2008. године при реконструкцији аустријског замка Ленгберг у источном Тиролу као и анализа Беатрикс Нуц, истраживача Археолошког института Универзитета у Инсбруку бацају сасвим нову светлост на досадашња сазнања о хигијени, интимној женској одећи и њеној друштвеној прихватљивости у средњем веку… >>> |
| Француски научници и стварање Југославије | Август 2012. |
 |
За разлику од француских политичких званичника, неки од најистакнутијих француских научника врло брзо су прихватили југословенски програм, тј. стварање јединствене државе од Краљевине Србије и Јужних Словена у Аустро-Угарској, чије су остварење промовисали у својим делима. Када је и француска влада прихватила стварање Југославије као један од ратних циљева Антанте, радови научника постали су важно врело информација о томе како разрешити бројна питања која је формирање нове државе поставило… >>> |
| Сат Смаил-аге Ченгића | Август 2012. |
 |
Погибија Смаил-аге Ченгића 1840. године послужила је као инспирација хрватском књижевнику Ивану Мажуранићу за стварање знаменитог дела Смрт Смаил-аге Ченгића (1846). Један предмет који је Смаил-ага имао при себи у самртном часу био је повод за везу између потомака једног од извршилаца његовог смакнућа и творца књижевног дела… >>> |
| Рани спомени презимена Мрњавчевић | Септембар 2012. |
 |
У савременим изворима презиме династије краља Вукашина и краља Марка уопште се не спомиње, док се у историографији порекло овог презимена углавном везује за дело Мавра Орбина, иако ни он не наводи експлицитно презиме Мрњавчевић, већ само име Вукашиновог оца, Мрњаве (Margnava). Сима Ћирковић је сматрао да је овај навод основа за сва каснија извођења презимена Мрњавчевић. Ипак и неки ранији списи, од којих су неки били и Орбинови извори, спомињу ово презиме. >>> |
| Неостварене амбиције Јована Анђела | Септембар 2012. |
 |
Неријетки су случајеви да су физичке мане, посебно у средњем вијеку, онемогућиле остваривање политичких амбиција. Тако је Јована Анђела, који је био страшно амбициозан и жељан царске круне, а поред тога и способан и предузимљив, цариградско становништво ипак спријечило да се попне на византијски пријесто, зато што је био стар и ћелав, а такође их је подсјећао на претходног „цара-тиранина“, Андроника Комнина. Његов изглед постао је предмет исмијавања и то не у само једној прилици… >>> |
| Никола Коперник у делима раних биографа | Септембар 2012. |
 |
Рани биографи Николе Коперника (1473—1543) имали су на располагању релативно мало изворног материјала а највећи његов део нестао је током неколико догађаја који су се одиграли сто година након Коперникове смрти. Поред проблема са изворима са којима су се суочавали и најранији биографи, Коперникове биографије су оптерећене и двема посебним групама проблема: оне су коришћене као полигон у коме су пропагиране нове космолошке и касније националне идеје. >>> |
| Британски спортисти су рекли НЕ | Септембар 2012. |
 |
Олимпијске игре су највећи спортски догађај на свету специфичном симболиком — у старој Грчкој, сва непријатељства би престајала док су трајала спортска такмичења. Међутим, у модерном добу, Олимпијске игре су више пута биле употребљене у политичке сврхе, од којих су можда најекстремнији примери Олимпијске игре у Берлину 1936. када је Хитлер одбио да пружи руку Џесију Овенсу, или трагичан покољ израелских спортиста у Минхену 1972. године. Међутим, у том мору примера политичких злоупотреба, постоје и светли примери када су спортисти били изнад политике и одлучно су одбили да се ставе у њену службу. Један од таквих примера били су и британски спортисти на московским Олимпијским играма 1980. >>> |
| Пророчанство и сумрак Цариграда | Октобар 2012. |
 |
Прорицања будућности у средњем вијеку била су популарна и народ се живо интересовао за њих. Као и данас, народ их је радо слушао, а они сујевјерни су вјеровали у сваку њихову ријеч. Тако је било и 1453. приликом турске опсаде Цариграда над којим се надвила коб старих пророчанстава… >>> |
| Богумили у Београду у 15. веку | Октобар 2012. |
 |
У спису „Сказаније о писменех“, односно у преводу Миодрага Петровића, „Казивање о писменима“, првом спису који је написао на територији средњовековне Србије, Константин Филозоф користи термин „бабуни“ који се у средњовековној српској књижевности обично користио да означи припаднике средњовековне хришћанске секте са дуалистичким схватањима света, познате такође и под именима „патарени“ или „богумили“… >>> |
| Времеплов за Сервантеса | Октобар 2012. |
 |
Приликом реновирања трга Кортес у Мадриду, 5. децембра 2009. године испод споменика Сервантесу испред зграде Посланичког конгреса, нађен је ковчег са документима старим скоро два века. Ковчег од олова, који је 17. децембра 2009. отворен у Регионалном археолошком музеју у Алкали де Енарес, садржао је четири тома Дон Кихота из 1819. године, биографију Сервантеса, примерак Краљевског статута за Краљевске Кортесе из 1834. године, као и ордење и новчиће из тог времена… >>> |
| У противничкој војној опреми | Октобар 2012. |
 |
Када војна снага и тактика нису доносиле много успјеха, многе војске прибјегавале су лукавству. Поред разних замки и обмањивања, облачење војне униформе противника знало је да донесе многе користи. Ево два примјера из средњовјековне историје, која приказује довитљивост једне, а наивност друге стране… >>> |
| Викинзи, први криминолози | Новембар 2012. |
 |
Кад се помену Викинзи, обично помислимо на грубе и немилосрдне црвенобраде ратнике са рогатим кацигама који су у лаким бродовима муњевито нападали, пљачкали и палили британске и уопште, европске обале у средњем веку. Међутим, најновији налази др Тарина Вилса, предавача и истраживача са универзитета у Абердину, откривају нам једну сасвим нову црту викиншког друштва: Викинге су, заправо, веома много бринули агресивност и насилничко понашање, и то у толикој мери да су у својим сагама израђивали профиле насилника на начин који је веома сличан данашњем криминолошком профилирању. >>> |
| Јан Вермер:Алeгорија сликарства | Новембар 2012. |
 |
Слика славног холандског сликара Јана Вермера (1632—1675) се традиционално назива Алегорија сликарства или Атеље. Међутим, слика је пребогата иконографским представама и данас се сматра да је њена иконографија упућује не на уметност, већ на алузију на актуелне политичке догађаје Вермеровог времена. >>> |
| Круна Иштвана Бочкаија | Новембар 2012. |
 |
Иштван Бочкаи је био кнез Ердеља (Трансилваније) од 1605. до 1606. године, током последње године Дугог рата (1591—1606) између Хабзбурга и Османлија. Услед страховладе хабзбуршког генерала Басте над протестантским племством у Ердељу, Бочкаj се 1605. подигао на устанак и убрзо под својом влашћу ујединио Ердељ и територију северозападне Угарске… >>> |
| Црњански и Геца Кон | Новембар 2012. |
 |
Великог српског књижевника Милоша Црњанског (1893—1977) и истакнутог књижара Гецу Кона (1873—1941) повезивало је више веза — обојица су потицали из Чонграда, а такође, Геца је издао многа дела Црњањског. Такође, сачуване су поједине анегдоте које илуструју на интересантан начин однос између издавача и писаца у међуратном Београду. >>> |
| Колмар фон Голц и српска војска | Децембар 2012. |
 |
Колмар фон дер Голц (немачки Colmar Freiherr von der Goltz, 1843—1916) био је пруски официр и један од најзначајнијих војних писаца свог времена. После војне каријере у Пруској и Немачкој фон Голц је био послат да помогне реформу војске Османског царства. Ту је дошао у додир и са Владаном Ђорђевићем, српским послаником и потоњим председником владе, који је касније планирао да укључи фон Голца у српску војску што му није пошло за руком… >>> |
| Верокио:Христово крштење | Децембар 2012. |
 |
На слици ренесансног сликара Андреје дел Верокија приказан је један од најзначајних новозаветних догађаја, крштење Исуса Христа у реци Јордан из руку Јована Крститеља. >>> |
| Деспот Стефан и Змајев ред | Децембар 2012. |
 |
Витешки ред Змаја или Ordo Dragonis основан је 12. децембра 1408. године, а међу оснивачима поред угарског краља Жигмунда Луксембрушког и његове супруге Барбаре налазила су се и двадесет два најугледнија властелина из Угарске и њој суседних земаља. Ред је наводно створен с циљем да се поведе борба против шизматика и јеретика. Како су присталице Џона Виклифа биле сувише малобројне, а Јан Хус још није отпочео ширење свог учења, једини шизматици против којих је борба била могућа били су… >>> |
| Како су султани постајали султани... | Децембар 2012. |
 |
Гледајући кроз историју, ступање на престо није било свугдје исто. У неким земљама је поштован принцип сениоритета, у другим примогенитуре, док је пак у неким, владар дијелио власт између својих синова. Па чак и тада, борбе за престо биле су честе, углавном праћене крвавим обрачунима у владарској породици, што свакако није погодовало просперитету државе у датом тренутку. Османско царство, међутим, није имало апсолутно никакво правило, те су га у почетку обавезно по смрти султана потресали прави грађански ратови што је било веома опасно, штавише, погубно за Царство. Овакво стање покушао је да поправи Мехмед II Освајач, мада његово решење тешко да је било мање крваво од борби за престо које је требало да спречи… >>> |