Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
opsada-beograda-1456-kapistran.jpg

Након пада Цариграда, главни противник Османлија на западу била је Угарска краљевина. Султан Мехмед II покренуо је велику војску са циљем да освоји Смедерево, престоницу српског деспота Ђурађа Бранковића, и Београд, најзначајније угарско упориште на јужној граници. Велику турску силу нису дочекале сједињене хришћанске снаге чему су се многи надали. Чак ни у самој Угарској није постигнут договор о јединственом деловању. Војску која је бранила београдско утврђење чинили су одреди које је окупио Јанош Хуњади, нешто трупа које је послао деспот Ђурађ… >>>

megakle-ostrakon.jpg

Остракизам (срп. осуда цреповим судом) је био политички процес којим је у Атини у 5. веку пре н. е. атински грађанин, под сумњом да тежи да се наметне за тиранина или на неки други начин подрије државу, могао бити протеран из полиса на десет година. Сваке године током шесте пританије пред народну скупштину (еклесију) изношено је питање грађанима да ли желе да се те године одржи остракизам. >>>

granicar-iz-pomorisja.jpg

Српско војно племство у Војној граници 18. века је било српско племство у Хабзбуршкој монархији чији су преци биле граничарске официрске породице којима је Хабзбуршка монархија додељивала племићке титуле због заслуга њихових појединих чланова у ратовима. Племство српске средњовековне државе је у појединим случајевима напуштало своје области пред турским нападима али оно углавном није представљало зачетак српског племства у Хабзбуршкој монархији. Зачетак српског племства у Хабзбуршкој монархији може се везати за другу половину 16. века, мада су то били појединачни случајеви. Период од Великог Бечког рата до Револуције 1848. године, сматра се почетком стварања српског грађанског друштва у Монархији. Српско племство је јачало и преузимало водећу културну, а нешто касније и политичку улогу. >>>

srpski-orao.jpg

Средњовековна српска држава и династија биле су организоване по угледу на западни феудализам као и на суседну Византију, међутим, такође су задржале неке особености словенског наслеђа из раног периода. Владар се сматрао "Богом дан" и као такав очекивао је апсолутну послушност својих поданика, међутим, такође је као такав имао и обавезу да се брине о добру својих поданика, државе и цркве. Српски владари су носили најразличитије титуле, почев од аутохтоних које су донели са собом — кнеза и жупана, до титула преузетих по угледу на западноевропске земље и Византију — краља, цара и деспота. >>>

iraklije-i-casni-krst.jpg

Ираклије је био византијски цар који је владао од 610. до 641. године. На власт је дошао тако што је збацио с престола свог претходника Фоку. Ираклијеву владавину карактеришу пре свега велике борбе које је Византија морала да издржи и на истоку, у азијским, и на западу, у европским провинцијама. Иако се Аварски каганат распао након неуспешне опсаде Цариграда 626. године, словенска племена су незадрживо населила Балканско полуострво које је на тај начин дефинитивно отргнуто од византијске врховне власти. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаСтефан МусићПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Тонзура Светог Саве

На свим средњовековним, нерестаурираним, портретима свети Сава је приказиван са тонзуром, између осталог и на чувеној фресци из Милешеве коју историчар уметности Светозар Радојчић означава као најлепши ликовни приказ светог Саве. Оваква пракса сликарства изазивала је недоумице код каснијих тумача ових уметничких дела пре свега због уверења да је тонзура превасходно одлика римокатоличког монаштва. У вези са овим појавила су се два тенденциозна тумачење: једно је истицало да се тонзура јавља као последица римокатоличког утицаја на Српску цркву Савиног времена док друга заговара тезу да је тонзура прихватана као манир сликања аутоматски, без истинског разумевања, из сликарских приручника и да је у том својству постала део српске средњовековне иконографије. >>>

sv-sava-milesevo.jpg

Скалпирање, за које се сматра да је обичај типичан за северноамеричке Индијанце, заправо је постојао много раније и био је веома распрострањен међу многим варварским племенима старога века, о чему сведоче многи антички извори Роберт Макги Извођач: Жељко Грковић. ... >>>

Колико год то звучало невероватно, у многим земљама жене гласају ни непуних педесет до сто година, док у другима још увек се сматрају грађанима другог реда. Прва земља у којој су жене гласале била је Нови Зеланд (1893), у Кнежевини Албанији жене су добиле право гласа 1920, у Русији 1917, а у земљама... >>>

У многим романима српског књижевника реалистичког правца Јакова Игњатовића (1822—1889) има уметнутих писама, углавном љубавних (липсбриф) које размењују љубавници или удварачи. Има их у Милану Наранџићу, Старим и новим мајсторима а понајвише у роману Трпен-спасен (1874—75), која је готово дословно... >>>

Чувена породица Медичи, чији су чланови били мецене многих славних уметника ренесансе, има специфичан грб који данас има пет црвених рондели и шесту плаву у горњем средишњем делу грба са златним љиљанима на жутој површини. О пореклу овог грба готово ништа се не зна, али зато традиција не оскудева у... >>>

За разлику од нацистичке Немачке политика фашистичке Италије према Јеврејима била је знатно умеренија. У Италији није постојала дуга традиција антисемитизма па и поред доношења расних закона у Италији они се нису стриктно спроводили. Иако се ова политика током Другог светског рата мењала, највећи... >>>

Словеначки филолог Јернеј Копитар (1780—1844) осмислио је у својим делима пут којим би требало да течe културноисторијски развитак јужнословенских народа. Његове идеје биле су условљене како сложеном теоријском, филозофском и историјском позадином, тако и конкретним политичким и културним приликама... >>>

Након предаје Новог Брда 1. јуна 1455. године, османски султан Мехмед II Освајач је, противно првобитном споразуму са грађанима највећег рударског центра средњовековне Србије, наредио да се дечаци и девојчице разделе његовим војницима, угледни грађани посеку, а град опљачка. Због погажене речи, осам... >>>

Проституција је била део живота средњовековног Котора. О томе сведочи више судских спорова поведених у вези са овим занимањем, међутим, није познато да ли су у Kотору постојале јавне куће иако се и њихово постојање може наслутити. Бедеми старог Котора Извођач: Мирослав Шолти. ... >>>

На свим средњовековним нерестаурираним портретима Свети Сава је приказиван са тонзуром, између осталих и на чувеној фресци из Милешеве, коју историчар уметности Светозар Радојчић означава као најлепши ликовни приказ Светог Саве. Оваква пракса сликарства изазивала је недоумице код каснијих тумача... >>>

Убиством кнеза Михаила 1868. године гаси се главна линија Обреновића. Иако кнез Михаило није оставио законитог наслиједника, он је имао сина из једне љубавне авантуре! Велимир Теодоровић (1849—1898), син кнеза Михаила Обреновића. Извођач: Славица Прпа. Након неуспјешног... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Да је у 16. веку често организовано суђење животињама широм Европе? То је наиме сматрано за потпуно рационално јер су животиње оптуживане да крше природне законе који важе за све. Тако је у Швајцарској суђено кокошки која је носила чудна јаја док је у Француској суђено пацовима којима је додељен адвокат да их брани. Њихово непојављивање на суђењу оправдано је тиме што нису имали сигурну пратњу, па су се стога сасвим оправдано плашили локалних мачака.1

Владимир Вијановић, познат као „Влада Револуција“ због учешћа у студентској побуни у Београду 1968. године захваљујући глумцу Зорану Радмиловићу статирао је у телевизијској серији „Више од игре“ 1977. године. Када се сазнало о коме је реч, сцене где се он појављивао уклоњене су.1

Пре епохе Крсташких ратова, према сачуваним изворима, својеврсни рекордер по броју ходочашћа у Свету земљу био је Фулк Нера, гроф од Анжуа. Он је у Јерусалим ходочастио четири пута — 1003, 1008, 1035. и 1038. године.2

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

djaume-bista.jpg

Алмогавери, алмогавари или алмугавери, били су плаћеници у служби арагонско-каталонских краљева, Ђаумеа Освајача (на слици) и Переа III Великог који су се борили у пограничним пределима против муслимана у XIII веку у доба Реконкисте. Били су познати као изузетно вешти и надасве храбри, али и веома агресивни и сурови ратници. На непријатељској територији су живели од пљачке, а у доба мира су обично проузроковали проблеме пљачкањем сељака и честим тучама. >>>

huana-beltranka.jpg

Хуана де Трастамара, познатија као Хуана Белтранка (Juana la Beltraneja, Мадрид, 1462. — Лисабон, 1530) је била кћерка Енрикеа IV од Кастиље и Жоане од Португала. Хуана је била кастиљанска принцеза и несуђена краљица којој је одузет престо зато што велики део кастиљанског племства није веровао да је она била заиста краљева кћерка. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported