Жупан

Жупан је титула најранијих представника власти код Срба а почев од јачања Србије и једна од властлинских титула. Титула потиче још из времана досељавања на Балканско полуострво.

Етимологија и распрострањеност

Постоје два тумачења о пореклу ове речи. По првом, реч жупан потиче из аварског (алтајског језика и одатле су је преузели сви Словени са подручја Аварског каганата. Друго тумачење је да потиче од индоевропског корена од кога потиче и реч жупа. Титула жупан појављује се на широком словенском простору код Западних и Јужних Словена, Бугара, Угара и Румуна са различитм значајем. Само код Срба се особа са жупанском титулом уздигла до положаја владара.

Употреба

Према наводима Константина Порфирогенита у спису О управљању царством (De administrando imperio), Срби, Хрвати и други Словени у залеђу Далмације (византијске теме) немају архонте већ само старце жупане. У првим српским државама средином 9. века жупани су били господари већих области. Захваљујући везама са главном владарском кућом жупани су постали самостални управитељи у својим областима. На пример, као важни представници народа, жупани су 920. годие били позвани да из бугарског заточеништва преузму српског владара. Од средине 12. века српски владар носи титулу великог жупана све до крунисања Стефана Првовенчаног за краља 1217. године. Титулу жупана су од тада носили бројни чланови властелинских породица, сродници владајуће династије, локална властела и моћни обласни господари.

Као и владари, и жупани су били ктитори значајних манастира и цркава у којима су сачуване њихове ликовне представе. Тако је сачувана породична поворка жупана Петра Брајана, ктитора Беле цркве Каранске (1340—1342) где је локални велможа приказан у раскошном, помодном руху, и ктиторска композиција у манастиру Добруну из 1343. године где су приказани жупан Прибил, зет протовестијара Стана и његови синови жупан Стефан и велики жупан Петар. Алтоман, син војводе Војина носио је титулу великог жупана, а његов син Никола Алтомановић, који је управљао великом облашћу, носио је жупанску титулу. Жупани у залеђу Дубровника који су често наносили штету дубровачким трговцима, обављали су локалне управне и судске функције. У грчким земљама које су прикључене српској држави за време цара Душана међу жупанима се издвајају они који су вршили управну службу у градски насељима. То су жупани у служби кефалија које спомиње хрисовуља цара Стефана Душана манастиру Ватопеду из 1346. године. У овом случају се примећује сједињавање грчких и српских управних традиција.

Титула жупана одржала се код Срба све до друге половине 15. века. Турски попис Херцеговине из 1476. године бележи појединце као жупане који су били одговорни за убирање пореза у ситној стоци у већем броју села, а подручје њихове управе називало се жупанлук.

Литература

Погледајте и…

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported