Зли дани је назив којим се означавају преводи и прераде кратких чланака у гаталачким зборницима а који су предвиђали зле дане у сваком месецу. После увода навођени су зли дани у месецу. За филолошка истраживања значајно је што у овим чланцима преовлађују елементи народног говора, некарактеристичног за највећи део текстова старе српске књижевности. Поједине примере чланака којима су означавани зли дани издао је још Стојан Новаковић у делу Примери књижевности и језика старога и српско-словенскога. Слично громовницима и луновницима и зли дани су слућили да укажу на неповољно обављање појединих радњи у неким деловима месеца:
Указ и наука како је заповедио Господ Бог сије да имат сказивати људем, поњеже васаки месец имат ва себе по два дни зла, којино требује да васаки чловек разумејет та два дни злаја, поњеже бо у та два дни кто се родит, не имат живота, и кто разболит се не имат вастанути, и кто свадбу чинит, не имат веселити се, и кто на војску поидет, не имат вазвратити се, и кто на суд поидет, не хоштет му суда бити, и кто слугу најмљује, не хоштет му от њега фаjде бити, и што годе у та два дни за почетак учинит, дато да знајет, да не имет фајде ни помошти. Месеца марта 4. 22. месеца априлија 6. и 23. Месеца маија 3. и 22. Месеца јунија 4. и 11. Месеца ијулија 3. и 22. Месеца августа 3. и 16. Месеца сектемврија 11. и 24. месеца октомврија 13. и 21. месеца нојемврија 9. и 26. Месеца декемврија 6. и 21 месеца јануарија 2. и 17. Месеца фебруарија 7. и 19.
Литература
- Ђорђе Трифуновић, Зли дани, Азбучник српских средњовековних књижевних појмова, Београда 1990, 99—100.