Закон светог Симеона и светога Саве
Закони у средњовековној Србији
3nvykb
Законик у средњовековној Србији
Закон у средњовековној Србији ~ Номоканон светог Саве ~ Закон влахом ~ Закон градски ~ Закон св. Симеона и св. Саве ~ Закон Србљем ~ Закон стари Србљем ~ Законодавство Стефана Душана ~ Душанов законик ~ Војнички закон ~ Закон о рудницима деспота Стефана

Закон светога Симеона и светога Саве је назив за скуп одредаба којима су се регулисала права становника властелинстава манастира Студенице и Милешеве. Име закона изведено је из имена ових манастира. Наиме, након преношења моштију светог Симеона у Студеницу 1208. она је названа лавром светог Симеона док је Милешева названа лавром светог Саве након преношења Савиних моштију из Бугарске 1237. године.

Приликом оснивања Студенице Стефан Немања је издао повељу којом је даровао манастиру имања и у њој су истовремено одређена права и обавезе становништва на манастирском властелинству. Вероватно је слично било и са Милешевом. Овим закоником били су обухваћени законици Закон Србљем и Закон Влахом. Фрагментарно су у њега унете и одредбе из Војничког закона које се односе на војнике потчињене манастирским властелинствима. Временом одредбе које су одређивале права и обавеза становника властелинства ова два манастира примењиване су и на другим манастирским властелинствима.

Литература

  • С. Ћирковић, Студеничка повеља и студеничко властелинство, Зборник ФФ у београду 12, 1 (1974) 311—319.
  • М. Благојевић, Закон светог Симеона и светога Саве, Сава Немањић—Свети Сава, историја и предање, Београд 1979, 129—166.
Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported