Закон о рудницима деспота Стефана

Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића први пут је издао Никола Радојчић 1962. године у Београду. Према речима Симе Ћирковића откриће текста овог Законика представљало је изузетан добитак за историогафију о средњовековној Србији. Српска академија наука и уметности је издавање овог правног споменика поверила Николи Радојчићу као врсном познаваоцу српске средњовековне историје који се већ у више наврата афирмисао издавајући различиту грађу о средњовековној Србији.

Иако се на основу других извора и на основу рударске праксе средњовековне Србије наслућивало постојање рударског законодавства, Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића дуго је био непознат модерној историографији. Српска академија наука добила је од амбасадора Франца Хочевара 1959. рукопис који је садржао Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића. У питању је рукопис из друге половине 16. века који је купљен на једној лицитацији старина у Бечу након Другог светског рата. Ускоро је откривен и латинични препис ћириличног текста. Њега је у градској библиотеци у Сплиту открио Петар Колендић. Латинични рукопис преписан је 1638. године у Ћипровцу, рударском месту у западној Бугарској. Рударски законик деспота Стефана Лазаревића састоји се из четири целине: уводне речи деспота Стефана, правних одредаба о рударству (52 члана), извода из Законика Новог Брда који се састоји из 23 члана (сматра се да је у питању Статут Новог Брда) и завршне деспотове речи.

Пре основног текста Никола Радојчић је написао обиман увод који се састоји из три целине: Ново Брдо као рударски град, Рударско законодавство у средњовековној Србији и Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића. Радојчић је такоће расправљао о рукописима законика у Још два рукописа о закона о рудницима деспота Стефана Лазаревића. У издање је такође укључен и речник стручних рударских термина карактеристичних за Сасе у средњовековној Србији, а као прилог дат је и снимак рукописа у 26 табли.

Законик о рудницима превела је Биљана Марковић, а њен превод са опсежном правно-историјском студијом Рударство и рударско право по Закону о рудницима деспота Стефана Лазаревића издала је САНУ 1985. године. Како је на европским територијама Османског царства у 16. веку дошло до оживљавања рударске производње Законик о рудницима је превођен и на турски језик. Турски превод Саског законика (како је називан) који је регулисао рударску производњу у Новом Брду, Кратову и у другим рудницима у европском делу Османског царства превео је и издао на српскохрватском језику Фехим Спахо 1913. године.

Литература

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported