Вук Винавер (13. јули 1927. године, Берн, Швајцарска — 24. август 1986, Београд, СФРЈ) је био српски историчар.
Биографија
Вук је био син познатог српског књижевника јеврејске народности Станислава Винавера. Школовао се у Београду где је студирао на Групи за историју Филозофског факултета у Београду. Дипломирао је 1949. године. Асистент на Историјском институту САН постао је 1951. и ту је започео своја историографска истраживања. Докторирао је на Филозофском факултету у Београду са дисертацијом Дубровник и Турска у XVIII веку која је објављена као књига 1960. године у издању Српске академије наука. Као научни сарадник радио је у Историјском институту до 1962. године. Од 1962. до 1969. радио је на Институту друштвених наука, а затим на Институту за савремену историју где је стекао звање научног саветника.
Научни рад
Винавер је био историчар широких истраживачких интересовања, која су између сталог обухватала теме од српске средњовеквне историје, преко историје Дубровачке републике, до дипломатске историје Краљевине Југославије. Попут многих других истраживача његове генерације Винавер је свој истраживачки рад отпочео у Хисторијском архиву у Дубровнику. Иако га је тема дисертације усмерила на истраживање извора из 18. века Винавер се бавио и ранијим раздобљима. Истраживао је трговину робљем у Дубровачкој републици у више радова: Трговина робљем из Босне у Дубровнику у 14. веку, Ропство у старом Дубровнику (1250—1650), Црно робље у старом Дубровнику (1400—1600). Све ове радове објавио је у првој половини 50-их година 20. века у часописима Анали и Историјском часопису. Пре објављивања првих радова са тематиком из 18. века бавио се личностима у вези са борбом против Османлија (Тома Пелеш, Догађаји у Лици 1609—1610, Похара Пераста 1624, Турска и Дубровник 1617—1619, Сењски ускоци и Венецијe до Кипарског рата). Рад на дисертацији пратила је група радова посвећена трговачкој и уопште економској историји Дубровника у 17. и 18. веку: Дубровачко-албански економски односи крајем 16. века, Једна дубровачка трговачка ликвидација у Будиму, Трговина Бара, Бијелог Поља и Подгорице са Дубровником (1720—1760), Сарајевски трговци у Дубровнику средином 18. века, Херцеговачка трговина са Дубровником почетком 18. века, Дубровачка нова економска политика почетком 18. века, Црна Гора, Скадар и Дубровник крајем 18. века, Крај дубровачке трговине на Балкану. Дубровачка копнена трговина средином 18. века.
Већ у првим научним радовима а нарочито од половине 50-их година Вук Винавер се показао као историчар склон да отвара готово потпуно нетакнута питања у српској историографији и да у својим студијама понуди решења чврсто заснована на архивским истраживањима. Тема историјских традиција у Српској револуцији била је готово потпуно занемарена до Винавера а он јој је посветио неколико значајних радова: Историјска традиција у Првом српском устанку и Стефан Првовенчани у традицији Првог српског устанка. У његовом историографском опусу значајно место заузимају радови који се односе на различита питања из економске историје. Истраживао је теме племенитих метала на Балканском полуострву од средњег века до Првог српског устанка. Ово своје истраживачко интересовање заокружио је синтезом Преглед историје новца у јужнословенским земљама XVI—XVII века (Београд, 1970). Поред синтезе написао је и већи број радова мањег обима али који су такође доносили значајне историографске новине: Прилози историји племенитих метала, цена и надница (Средњовековни Дубровник), Прилози историји новца у аншим земљама. Монете у Црној Гори (1500—1800), Монетарна криза у Турској (1575—1650), Монете у Србији првог устанка, Курсеви монета у Дубровнику 18. века и други. Пре него што се определио за изучавање дипломатске историје у 20. веку Винавер је написао још неколико радова који су били посвећени историји 18. века: Поморство Улциња у 18. веку, Дубровачка трговина у Србији и Бугарској крајем 17. века, Извештаји млетачких амбасадора из Цариграда о општој кризи на Балканском полуострву крајем 16. и почетком 17. века и Прилог историји кафе у југословенским земљама.
Своје бављење дипломатском историјом Краљевине Југославије Винавер је започео објављивањем низа приказа публикација које су се бавиле положајем Југославије у европској и светској политици између два светска рата. Бављење дипломатском историјом крунисано са неколико обимних моографија Винавер је заснивао на темељним изучавањима дипломатске грађе па је нова тематика подразумевала и промену методолошког приступа у односу на његов ранији рад. Написао је више мањих студија о дипломатским односима Краљевине Југославије: Југословенско—совјетски односи 1919—1929, Прилог историји југословенско—совјетских односа 1929—1934, Војнополитичка организација фашистичке Италије против Југославије у јесен 1939. године, О спољнополитичкој оријентацији Југославије 1920—1925, Политика Југославије према Италији 1939—1941, О неуспелом југословенско-мађарском зближењу 1924—1926. Свој рад на дипломатској историји заокружио је са три обимне монографије: Југославија и Мађарска 1918—1933 (1971), Југославија и Мађарска 1933—1941 (1976) и Југославија и Француска између два светска рата. Да ли је Југославија била француски сателит? (1985). Ван токова главних Винаверових истраживачких интересовања Винавера стоји његова књига Писци сведоци епохе (1914—1945). Према речима Симе Ћирковића обимни научни опус Вука Винавера захтева темељна и свестрана проучавања. Делимична библиографија његових радова објављена је у часопису Историја 20. века за 1984. годину.
Литература
- Винавер, Вук (С. Ћирковић, стр. 305—306), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.