Војнички закон
Закони у средњовековној Србији
3nvykb
Законик у средњовековној Србији
Закон у средњовековној Србији ~ Номоканон светог Саве ~ Закон влахом ~ Закон градски ~ Закон св. Симеона и св. Саве ~ Закон Србљем ~ Закон стари Србљем ~ Законодавство Стефана Душана ~ Душанов законик ~ Војнички закон ~ Закон о рудницима деспота Стефана

Војнички закон је у средњовековној Србији представљао скуп законских одредаба које су одређивале положај и обавезе војника.

Закон потиче још из времена првих Немањића а први пут је забележен 1299/1300. године у повељи краља Милутина манастиру Светог Ђорђа крај Скопља. У овој повељи сачувана је једна кратка одредба из овог законика (да им се коњ не товари и товара да не воде). Овде је одређена једна привилегија војника али нису прописане њихове обавезе. Једина одредба која је сачувана о обавезама војника гласи да работа цркви у војнички закон (да врши службе цркви према одредбама војничког закона).

Потпуна садржина војничког закона није позната и такође није познато у ком облику је чуван. На основу сачуваних одредаба у другим документима може да се прати промена друштвеног положаја војника у Немањићкој Србији. Наиме, у доба Стефана Првовенчаног положај војника је сличнији убогим сиромасима него властели, док повеља краља Милутина показује приближавање њиховог положаја положају властеле. Војници су званично са властелом изједначени одредбом Бањске повеље (1313—1316).

Литература

  • Р Михаљчић, Војнички закон, Зборник ФФ у Београду 12, I (1974) 305-309.
Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported