Војислав Кораћ (6. јуни 1924, Дебело Брдо, Кореница — 29. октобар 2010, Београд) је био српски историчар уметности, који се претежно бавио историјом византијске и српске средњовековне архитектуре.
Биографија
Основну школу завршио је у Петровом селу а гимназију је учио у Суботици, Кореници и Сремским Карловцима а матурирао је у Београду. Студирао је архитектуру у Прагу 1946. године и Београду где је и дипломирао 1952. године. Након завршетка студија постао је асистент у Археолошком институту у Београду. Ту је остао све до преласка на Филозофски факултет Универзитета у Београду. Био је на студијском боравку у француској школи у Атини током 1957/58. године. Докторирао је на Филозофском факултету у Београду 1959. а затим је наставио усавршавање у Паризу. Код А. Грабара слушао је предавања из историје уметности и учествовао у стручним разговорима које је овај организовао. Доцент на Филозофском факултету у Београду постао је 1960. године, ванредни професор 1972. и редовни професор 1977. године. Предавао је све до одласка у пензију 1989. године. Радио је на организацији научног и стручног рада у Институту за историју уметности. У том Институту обављао је и дужност уредника. Током његове управе у Институту је формирана богата стручна библиотека и отпочео рад на издавању стручног часописа. Такође је објављен и читав низ монографија, студија и грађе. Успостављена је и плодна научна сарадња са становама сличног типа у иностранству. Кораћ је изабран за дописног члана САНУ 1981. а за редовног члана 1991. године. Био је уредник Хиландарског збирника и председник Хиландарског одбора почев од 1997. године. Био је стални члан и сарадник Матице српске, Друштва конзерватора Србије и Хришћанског археолошког друштва у Атини. У оквирима САНУ био је члан бројних одбора: Одбора за историју уметности на чијем челу се налазио од 1983, године, Одбора за мултидисциплинарно проучавање споменика средњовековне архитектуре (председник од 1990), Одбора за проучавање Косова и Метохије, Одбора за проучавање Срба у Хрватској, Одбора за питање Копаоника и Одбора за речник појмова из области ликовних уметности. За свој научни и педагошки рад био је добитник низа награда и друштвених признања између осталих и Октобарске награде града Београда за 1977. и 1987. годину, Годишње награде Друштва конзерваора Србије за 1986. годуну и Ордена рада са црвеном заставом 1988. године.
Научни рад
Од најранијих радова истраживачка интересовања Војислава Кораћа била су усмерена према српској средњовековној архитектури. У контексту српске средњовековне архитектуре и размене културних утицаја Кораћ се бавио и појединим темама из историје византијске архитектуре и архитектуром суседних западноевропских подручја. У време када је био асистент у Археолошком институту учествовао је у низу археолошких истраживања на територији данашње Црне Горе. У тим истраживањима вршена су ископавања на локалитетима античке и средњовековне Дукље, а касније искључиво остаци средњовековне архитектуре. У својој докторској дисертацији бавио се романско-готском архитектуром на територијама источног јадранског приморја. У Историји Црне Горе објавио је синтетички преглед развоја архитектуре у овој области током средњег века. Објавио је монографију о Студеници Хвостанској а био је коаутор монографија о Студеници и Пећкој патријаршији. Учествовао је у низу научних скупова у земљи и иностранству. Као једно од издања Института за историју уметности објављена је збирка његових студија Између Византије и Запада. У оквирима научних пројеката САНУ и даље је радио на изучавању српске средњовековне архитектуре.
Библиографије његових радова објављиване су у Годишњаку САНУ 88 (1982), Зборнику Матице српске за ликовне уметности 20 (1984), Годишњаку САНУ 97 (1991) и 105 (1999).
Важнији радови
- Градитељска школа Поморја (докторска дисертација објављена 1965. године),
- Студеница (са Миланом Кашанином и Душаном Тасићем 1968. године),
- Студеница Хвостанска (1976 године),
- Студеница (са Горданом Бабић и Симом Ћирковићем 1986. године),
- Између Византије и Запада. Одабране студије о архитектури (1987. године),
- L' architectura dei Nemanidi (1988. године),
- Опеке српских средњовековних манастира (са Момчилом M. Ристићем и Симом Ћирковићем, 1989. године),
- Пећка патријаршија (са Војиславом Ј. Ђурићем и Симом Ћирковићем, 1990. године),
- Архитектура византијског света (са Марицом Шупут, 1998. године), '
- Bisancio el splendor del arte monumental (са Марицом Шупут и Тањом Велманс, 1999. године),
- Мартинићи остаци средњовековног града (2001. године),
- Споменици монументалне српске архитектуре XIV века у Повардарју (2003. године),
- Манастир Хиландар (са Мирком Ковачевићем, 2004. године).
Литература
- Кораћ, Војислав (Р, 445—446), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
- Биографија на сајту САНУ (извор)
- Преминуо академик Војислав Кораћ, Близ за 29. октобар 2010. (извор)