Вјекослав Клаић (28. јул 1848, Гарчин—1. јул 1929, Загребу) је био хрватски историчар.
Средњу школу похађао је у Вараждину и Загребу. Похађао је сјемениште али га је 1867. напустио и затим је радио као учитељ. У Бечу је студирао историју и географију између 1869. и 1873. године. Предавао је као суплент у загребачкој гимназији од 1873. године и тада почиње да објављује научне радове. Између 1878. и 1882. био је суплент за хрватску историју на Филозофском факултету у Загребу, затим је поново предавао у гимназији све док 1893. није изабран за професора опште историје на Филозофском факултету. На факултету је радио све до пензионисања 1922. године. Његов интерес пре свега је био окренут изучавању хрватске историје коју је схватао веома широко обухватајући под овим појмом и Босну, Срем, Црну Гору. Полемисао је о хрватским правима на Срем и Босну и уопште се у свом научном раду поводио за тренутном правашком политиком. Ипак, пажљиво изучавање извора и тематска разноврсност убрајају га међу значајне изучаваоце хрватске историје.
У првом периоду свог рада претежно се интересовао за историју Босне. Поред низа мањих расправа написао је и дело синтетичког карактера Poviest Bosne do propasti kraljevstva које је издато у Загребу 1882. на хрватском а издато је и на немачком језику у Лајпцигу 1885. и на мађарском у Великом Бечкереку 1890. године. Све до пред Други светски рат ово дело је коришћено као значајан преглед босанке прошлости. Њена вредност састоји се пре свега у документацији коју је корисио (до тада објављене повеље, новац) а коју се занемаривали дотадашњи изучаваоци босанске прошлости који су се пре свега ослањали на дело Мавра Орбина.
Значајан је и његов преглед хрватске историје Повjест од најстаријих времена до свршетка XIX столећа, а који није стигао да заврши (стигао је до 1608. године).
Литература
- P. Karlić, Život i djelovanje Vjekoslava Klaića, Zagreb 1928.