Вид Вукасовић-Вулетић

Вид Вукасовић-Вулетић (16. децембар 1853, Брсечине код Дубровника—10. јули 1933, Дубровник) био је дубровачки етнограф, историчар и књижевник.

Биографија

Школовао се у семеништу у Дубровнику почев од 1866. године, а у истом месту је 1875. године завршио вишу гимназију. Године 1876. године завршио је препарандију у Арбанасима код Задра, након чега је две године радио као учитељ у основној и грађанској школи у Дубровнику, да би потом 19 година учитељевао у грађанској школи у граду Корчули. Од 1897. године предавао је у женској препарандији у Дубровнику где је предавао језик, историју и географију. Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 5. фебруара 1907. године. Био је члан многих учених друштава, вишеструко одликован домаћим и страним одликовањима и сарадник великог броја домаћих (југословенских) и неколицине страних часописа.

Научни рад

Вулетић-Вукасовић био је књижевник, истраживач старина и народних обичаја. Културне појаве тумачио је са становишта својих сазнања из области етнографије, књижевности, историје уметности, археологије и историје. Био је неуморан путник и на својим путовањима је описивао споменике културе, стара гробља, античке и средњовековне натписе, грбове појединих породица и градова и истраживао је и објављивао архивску грађу. Највећи део Вулетић-Вукасовићевог научног опуса односи се на епиграфске споменике. Објављивао је грчке, римске, старосрпске надгробне натписе и латинске средњовековне натписе настале током периода власти Млетачке републике. Један је од првих истраживача који је обилазио некрополе стећака у Далмацији, Босни и Херцеговини, почев од 1882. године. Истражујући годинама стотине старосрпских гробова по Херцеговини и Босни објавио је књигу Биљешке о култури јужнијех Славена, особито Србаља (Дубровник, 1897). Ту је научном свету представио типологију старобосанских споменика: плоча, стећак, ступац. Бавио се и истраживањем сцена и представа на стећцима настојећи да их типолошки одреди и протумачи њихово значење. Уoчавао је њихове везе са босанском црквом али ју је разликовао од богумилске. Део ових запажања презентовао је светском конгресу фолклора у Чикагу 1893. године.

Бавио се и хералдиком изучавајући грбове (Охмућевића, Овчаревића—Гучетића) и родослове ових породица, као и сигилографијом (у овој области изучавао је печате града Корчуле, Дубровника, српске печате из Босне, средњовековни печат Вида—Нароне, печат са Пељешца и друге). Његова истраживачка интересовања обухватала су и историју цркве. Писао је о фрањевцима на Корчули у 14. и 15. веку, грбу босанских фрањеваца из Краљеве Сутјеске, делатности редовника дубровачке бискупије, женским манастирима у Дубровнику у 13. веку. Дубровачка историја такође је била предмет његових истраживања а из богате историје Дубровачке републике бавио се историјом Јевреја у Дубровнику, златарском делатношћу у овом граду, енглеском влашћу на острву Корчули, документима о куги на Корчули. Посебно се позабавио историјом ћирилице код римокатолика до краја 18. века у Босни и Далмацији и односом Мурата I према хришћанству.

Литература

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported