Вернер Вос

Вернер Вос

Вернер Вос (немачки језик Werner Voß; рођен 13. априла 1897. погинуо 23. септембра 1917. године) је био један од најбољих пилота њемачког ратног ваздухопловства у Првом свјетском рату. Иако веома млад показао се као изврстан пилот и тактичар. У току своје кратке каријере остварио је 48 побједа. Погинуо је 23. септембра 1917.

Живот

Вернер Вос је рођен 13. априла 1897. године у Крефелду као трећи син пруског индустријалца. По избијању рата придружио се 2. вестфалском хусарском коњичком одреду (нем. 2. Westfälische Husaren Regiment), са којим је отишао на Источни фронт. Незадовољан својим напредовањем у коњици, Вос је одлучио да се опроба у авијацији. У августу 1915. његов захтјев је био одобрен, а већ почетком септембра отпочео је обуку у пилотској школи, гдје се одмах показао као веома способан ученик. Ускоро је и сам постао инструктор у истој школи.

Међутим, прави Восов успон почео је 21. новембра 1916. када му је додјељен војни авион Јаста 2. Већ 19. децембра исте године Вос је добио Гвоздени крст прве класе, као заслугу за обарање два непријатељска авиона. У сљедећих неколико недеља, Вос је низао побједу за побједом, да би 8. априла 1917. достигао 20 побједа. Као заслугу за 20. побједу, Вос је добио Орден за заслуге познатији под именом Плави Макс (фр. Pour le Mérite), највише пруско одликовање које се додјељивало до краја Првог свјетског рата. Како му је ускоро сљедио рођендан, а уједно и жеља да посјети породицу, Вос је искористио допуст и већи дио априла провео код куће. Иако Вос није летио већи дио априла, април је остао упамћен за савезнике као Крвави aприл, пошто су савезнички авиони у том периоду претрпјели огромне губитке. Током маја Вос је наставио са својим сјајним летењем. До 20. маја постигао је већ 28 побједа. Истог месеца је прешао и на нови тип авиона — Јаста 5.

У току августа 1917. Ентони Фокер је конструисао нови тип авиона, познат као Фокеров трокрилац. Вос је одмах добио прилику да га испроба. Поред Воса, још један чувени пилот је летио Фокеровим трокрилцем — Манфред фон Рихтхофен (Manfred von Richthofen), познатији као Црвени барон. Дана 23. септембра ујутро Вос је остварио своју 48. побједу.

Смрт

Сада се њемачки трокрилац налазио у средини наше формације, његово маневрисање је било дивно за гледање. Изгледало је као да пилот пуца на све нас у исто вријеме, иако сам успио да дођем иза њега по други пут, једва да сам успио остати пар секунди. Његове кретње су биле тако брзе да нико од нас није могао да зада одлучујући ударац.

Из Макуденових мемоара

Истог дана када је остварио своју 48. побједу, Вос је полетио у нову битку. Иако је био веома добар пријатељ са Мафредом фон Рихтхофеном, њих двојица су се уједно и надметали. Како је Манфред био у предности, Вос је опет полетио у битку у нади да ће остварити до вечери 50. побједу. Тог дана Вос је у посљеподневним часовима наишао на седам савезничких пилота. Иако је Восов трокрилац био бржи и стога способан да се повуче из битке, Вос је одлучио да прихвати борбу са бројчано јачим противником.

Восови противници од тог дана такође су се убрајали међу најбоље пилоте Краљевске авијације (РАФ). Међу њима су били Џејмс Макуден (57 побједа¹), Артур Рис Дејвидс (25), Ричард Мејбери (21), Џефри Хилтон Боуман (35), Реџиналд Т. Хоџ (28), Кит Маспрат (8).

На кратко, један њемачки пилот је прискочио Восу у помоћ, али убрзо је био оборен. Вос је успио да избаци једног савезничког пилота из битке (али не и да га обори), тако да је остао сам против шест врсних британских пилота. Силовито је нападао своје противнике, али, иако их је више пута погодио пуцајући из митраљеза, ни једном од њих није успјевао да зада озбиљнију штету. Битка је трајала пуних 10 минута. У једном тренутку Вос је престао да маневрише својим авионом², то је искористио Дејвидс, који је успио да испали рафал по Восовм Фокеру и да га обори³.

Восов Фокер је пао иза савезничких линија, на једну фарму шљива у Белгији. Британски војници предвођени поручником Киганом (Lt Kiegan), сахранили су га гдје је пао. Савезнички пилоти, иако су њихове летjелице биле оштећене, успјели су да их врате у базу.

Личност

Фокеров модел Fokker F.I авиона познат као Восов трокрилац

Са 19 година Вернер Вос је постао врхунски пилот познат у цијелој Њемачкој. Вос је био запамћен као човjек бурног темперамента. Историчари га често описују као храброг, живахног и бунтовног младића. За то постоји више разлога.

Као примјер Восове храбрости, одважности, а такође и немирног духа и авантуризма, спада догађај од 18. марта 1917. године. Том приликом је Вос оборио један савезнички авион и упркос томе што се њемачка коњица повлачила преко тог подручја испред британске пјешадије, Вос је слетио у близини савезничког авиона (ризикујући свој авион и себе), ишчупао са авиона два митраљеза (која је требало да буду његов трофеј), запалио авион и винуо се опет у ваздух. Једном приликом у току борбе, је напао већ оборен савезнички авион, ранивши два члана посаде, што је свакако било супротно правилима и обичајима ратовања. Касније се оправдавао да је хтио зауставити посаду да уништи авион који се налазио заробљен на њемачкој земљи.

Вос се није са много поштовања односио ни према надређеним официрима и често је долазио у сукоб са њима. Често је био у прљавој јакни без ознака у којој је радио око авиона, тjерајући инат официрима. Једном приликом је дошао у сукоб са искусним 31-годишњим официром Францом Валцом (нем. Franz Walz), и том приликом га оптужио да је неспособан да командује другом ваздухопловном армијом. Франц је касније тражио премјештај који је и добио, а Вос је добио усмене пријекоре.

У тренутку погибије Вос је имао само 20 година, и са својих 48 побједа био је други ас по успјешности иза Манфреда фон Рихтхофена, са којим је уједно био и велики пријатељ. Послије Восове погибије Манфред је остао и даље у контакту са Восовом породицом.

Напомене

1. Број побједа у загради је онај који је објављен на крају рата. У тренутку битке, тај број је био далеко мањи.

2. Макуден се касније у својим мемоарима чудио што је Вос нагло престао да се креће. Претпостављао је да му је био прекинут довод горива, или чак да је био смртно рањен.

3. Касније су Восова два старија брата (Ото и Макс) која су се тог дана сусрели са њим изјављивали да је Вос био сит рата и да је једва чекао да му се заврши дужност.

Литература

• Norman Franks, Greg VanWyngarden, Fokker Dr I Aces od World War I, Osprey 2001.
• Norman Franks, Albatros Aces of World War I, Osprey 2000.
• Norman Franks, Frank Bailey, Russel Guest, Above the Lines (The Aces and Fighter units of the German Air Service and Flandres Marine Corps), London 1993.