Вамба
Скулптура краља Вамбе на тргу Оријенте у Мадриду
Скулптура краља Вамбе на тргу Оријенте у Мадриду

Вамба је био визиготски краљ у Хиспанији између 672. и 680. године1. Живот и дело краља Вамбе је детаљно описано у делу бискупа Јулијана Толедског, Историја о краљу Вамби (лат. Historia Wambae regís).

Проглашење

Јулијан Толедски у Вамбиној биографији детаљено описује дан када је Вамба изгласан за краља.

Рекесвинт је умро 1. септембра 672. у селу Гертики, седамдесет километара од Толеда. Истог дана угледни људи и званичници који су се нашли у Гертики, почели су у глас да вичу да желе само Вамбу за новог краља. Вамба је у првом моменту одбио понуђену част, а као разлоге навео своје подмакле године које му нису дозвољавале да се суочи како треба са свим опасностима којa су претилa краљевству. Међутим, на крају је морао пристати зато што му је један гроф запретио да ће га убити ако не прихвати круну.

Иако је било сасвим легално да се нови краљ крунише у месту у ком је умро његов претходник, Вамба је ипак захтевао да се церемонија обави у Толеду и да на тај начин избегне било какву сумњу да је до престола дошао узурпацијом. Церемонију крунисања је извео бискуп из Толеда, Кирик, 19. септембра 672. године. у цркви Свети апостоли у Толеду.

Грађански рат

Извори

О Пауловом устанку који је убрзо прерастао у прави грађански рат имамо четири главна извора и сва четири су написана непосредно након догађаја које описују. Најобимнији и најдетаљнији извор је Историја о краљу Вамби (лат. Historia Wambae regís) Јулијана Толедског који је у оно доба био ђакон.

Друга би била додатак на крају Историје под називом Insultatio, који садржи доста информација о самом односу између Визигота и Гала.

Трећи извор је спис под насловом Iudicium in tytannorum perfidia promulgatum који садржи кратак сажетак догађаја као и имена великог броја Паулових присталица. Овај документ је веома битан јер захваљујући сазнању да су сва имена побуњеника била углавном готска, говори да је то био пре свега унутрашњи сукоб између Визигота, а не између Визигота и Хиспаноримљана.

Четврти извор је писмо упућено Вамби које је написао сам Паул у коме побуњеник позива краља да се спусти са Пиринеја и да дође да се бори.

Устанак

Прва војна акција коју је Вамба предузео након свог крунисања био је поход против Баска. У пролеће 673. године кренуо је ка Кантабрији, али је на пола пута добио вест да је избио устанак у Септиманији. Устанак је предводио извесни Хилдерих, управник (лат. comes) града Нима. Хилдериха су подржали бискуп из Магелона и опат Ранимир кога су устаници прогласили бискупом Нима након што су са тог положаја уклонили Арегија, дотадашњег бискупа који је одбио да им се придружи и предали га окованог Францима. Устаници су контролисали источни део Септиманије, од Нима до реке Еро (фр. Hérault) и околину. Главни град провинције, Нарбон, није се придружио устаницима.

Кад су до Вамбе стигле вести о устанку, он је поверио (lat. dux) Паулу, свом војсковођи, задатак да оде у Септиманију и угуши устанак. Паул је кренуо на север, али кад је стигао тамо, одметнуо се од Вамбе и освојио је Нарбон где се прогласио краљем истока2. Био је помазан и крунисан златном круном коју је Рекаред даровао светилишту добронамерног Феликса (шп. Santuario del Bienaventurado Félix) у Ђирони.

Вамба се налазио у Кантабрији у припремама за напад на Баске кад је до њега стигла вест о новом устанку и Пауловом издајству. Вамба ипак није одустао од првобитног плана и прво је кренуо у жестоку офанзиву на Баске. Након предаје Баска, Вамба се окренуо устанку у Септиманији.

Затим је Вамба кренуо у Барселону где је заробио неке од устаничких вођа, а потом се упутио у Ђирону чији је бискуп, Аматор, одбио да се придружи устаницима, и ослободио град. Затим је прешао Пиринеје и отпочео припреме за напад на Нарбон.

Паул је на вест о Вамбиној близини побегао у Ним. У Нарбону је оставио војску под командом Витимира који је одбацио предлог за предају и први напад Вамбине војске, међутим, град је убрзо пао, а краљеви људи су заробили многе побуњенике.

Након заузимања Нарбона, Вамба је заузео Безје, Агд и Магелон. Пред зидинама Нима Вамба се појавио 31. августа 673. Након два дана жестоких борби, Паул је послао бискупа Нарбоне, Аргебада, да преговара са Вамбом и да га замоли да заустави крвопролиће и спаси животе устаника. Краљ је на то пристао, али је одбио да не казни побуњенике. Град је брзо заузет, покољ је био заустављен и заробљен је велики број Гала и Франака. Након 18 дана, Вамба је све франачке заробљенике — како племиће, тако и обичне војнике међу којима је било и Саксонаца — вратио њиховом краљу, уз поклоне.

Пре него што је напустио Ним, Вамба је поправио капије које су биле спаљене и зидове који су били срушени у нападу, као и сву осталу штету насталу у борби. Сахранио је све мртве и вратио грађанима и црквама Нима драгоцености које су им Паул и његове присталице отели.

Дана 4. септембра Паул је, прерушен у краља и заједно са осталим побуњеницима био изведен пред краља и читаву дворску пратњу и војску. Затим је Паул, са лажном круном на глави и у друштву својих обријаних и босоногих присталица био уведен у Нарбон и изложен ругању и подсмеху светине. Вамба, иако је могао да Паула и остале побуњенике осуди на смрт, опростио им је живот. Није их чак ни ослепео, на шта је имао право по цивилном и црквеном закону. Постригао их је и у складу са 75. каноном, конфисковао им је сву имовину, и бацио их у тамницу.

Испрва је Вамба мислио да казни Франке због тога што су пружили помоћ устаницима, али је на крају одустао зарад мира на граници. један франачки дукс, Лупус, напао је околину Безјеа, али је већ 6. септембра одустао од своје намере кад је чуо да се Вамба приближава.

Вамба је у Нарбон ушао на миран начин и тамо оставио један гарнизон и избацио све Јевреје.

Вамба и црква

Вамба је у току своје владавине сазвао два провинцијска сабора, али ни један општи. Било је то 675. године, у трећој години своје владавине — Девети сабор у Толеду који је био сабор провинције Картагинијенсис, и Трећи сабор у Браги, који је био сабор провинције Галеција. Бискупи су инсистирали на једногодишњем одржавању провинцијских сабора, међутим, извори не бележе ни један други провинцијски сабор у току Вамбине владавине.

Вамба је 23. децембра 675. године био приморан да објави један закон који се односио на бесправно присвајање црквене имовине које је било доста уобичајено међу свештеним лицима. Закон је налагао да бискуп, кад би именовао новог свештеника у некој цркви, био обавезан да преда сав црквени инвентар дотичне цркве, укључујући и она добра која је сам бискуп однео у циљу да их сачува.

Уопште, Вамба није био омиљен међу бискупима. По његовој одлуци, именовани су бискупи у сваком селу у краљевству, без обзира да ли су та места била бискупије или не. Такође је именовао бискупа у Цркви светих апостола Петра и Павла у Толеду и тиме прекршио правило Никејског сабора да у једном граду не смеју постојати два бискупа.

Што се тиче политике према Јеврејима, осим протеривања Јевреја из Нарбона након угушења устанка, извори не наводе више ни једну антијеврејску меру или закон у току Вамбине владавине. Такође се не зна ни каква је била реакција бискупа на изостанак опресивних мера према Јеврејима.

Крај владавине и смрт

Акта Дванаестог сабора у Толеду који је отворен 9. јануара 681. године детаљно описују како је Вамба сишао с престола и како је умро. Овим сабором је председавао Јулијан Толедски кога је Вамба прогласио бискупом Толеда годину дана раније, 30. јануара 680. У актима Дванаестог сабора стоји да је Вамба, тешко болестан, 14. октобра 680. године узео причест и заредио се у присуству дворских великаша. То није било ништа необично — тада је било сасвим уобичајено да се људи пред смрт зареде. Међутим, на крају је ипак оздравио, али пошто се био заредио, није више могао да буде краљ према 17. канону Четвртог сабора у Толеду. Зато је потписао документ којим проглашава грофа Ервига за свог наследника, што је било у потпуној супротноти са црквеним канонима. Вамба је такође написао и потписао други документ којим се налаже бискупима да што је пре могуће помажу Ервига. Зна се, додуше да је Вамба касније протестовао против тога, али му изгледа није ништа вредело. Закон је био недвосмислен, а веродостојност докумената су потврдили дворски великаши који су били присутни кад их је Вамба потписао.

Током следећих 200 година друга верзија догађаја се не појављује у изворима. Ервиг је сигурно знао да ће се сумњати у њега па је зато и тражио од бискупа да на Дванаестом сабору у Толеду потврде званичну верзију догађаја.

Крајем 9. века појавила се верзија према којој је Ервиг дао Вамби неки напитак од кога се овај тешко разболео што је проузроковало његов пад. Такође постоји и верзија да је Ервиг омамио Вамбу и док је овај био у несвести, остригао га је чиме га је лишио престола. Е. А. Томпсон сматра да је та верзија највероватније тачна, јер сама чињеница да је Ервиг тражио од бискупа да на сабору потврде његову верзију догађаја сугерише да је ипак постојало нешто што је било неопходно оправдати.

Вамба је умро нешто пре почетка Тринаестог сабора у Толеду, 4. новембра 683.

Претходник: Визиготски краљ Наследник:
Рекесвинт (672—680) Ервиг

Напомене

Литература

  • Cebrián, J.A. La aventura de los godos. La Esfera, Madrid, 2006 (ISBN: 84-9734-559-2)
  • E. A. Thompson. Los godos en España. Alianza Editorial, Madrid, 2007 (ISBN: 978-84-206-6169-8), стр. 259-273
  • Herwig Wolfram. History of the Goths. University of California Press, Berkeley, 1988, стр. 463 нап. 326
Визиготски краљеви
Рани краљеви Аларих I ~ Атаулф ~ Сигерих
Аријанохришћански тулуски краљеви Валија ~ Теодорих I ~ Торисмунд ~ Теодорих II ~ Еурих ~ Аларих II
Аријанохришћански хиспански краљеви Гесалеих ~ Амаларих ~ Теудис ~ Теудигисил ~ Агила I ~ Атанагилд ~ Лијува I ~ Леовигилд
Никејскохришћански хиспански краљеви Рекаред I ~ Лијува II ~ Витерих ~ Гундемар ~ Сисебут ~ Рекаред II ~ Свинтила ~ Сисенанд ~ Хинтила ~ Тулга ~ Хиндасвинт ~ Рекесвинт ~ Вамба ~ Ервиг ~ Егика ~ Витица ~ Родерих
Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported