Трпимир
Трпимир
хрватски кнез
{$caption}
Фрагмент олтарске преграде из Рижиница крај Клиса с натписом у коме се помиње кнез Трпимир.
Лични подаци
Датум рођења око 845.
Датум смрти 864.
Династија
Трпимировића
Владавина
Претходник Мислав
Период владавине (око 845—864)
Наследник Домагоје
Породица
Деца Петар, Здеслав и Мутимир

Трпимир (око 845—864) је био хрватски кнез који је владао Далматинском Хрватском. Трпимир је оснивач династије Трпимировића, која је уз прекиде владала Хрватском све до пред крај 11. вијека.

Прилике у земљи уочи Трпимировог доласка на власт

За вријеме Карла Великог земље које су населили Хрвати нашле су се у саставу Франачке. Након његове смрти почиње опадање франачке моћи и распадање велике франачке државе. Самим тим и притисак на Хрвате је временом био све слабији. Карлов син Луј Побожни је царство подијелио на три дијела. Лотар је 817. године постао краљ Италије, а самим тим и територије које су насељавали Хрвати дошле су под његову непосредну власт. Тако су се хрватски кнежеви нашли у вазалном положају према краљу Италије који им није потпуно одговарао зато што млада Хрватска кнежевина није могла слободно да се прошири на периферне области. Док је сусједна Неретљанска кнежевина несметано ратовала и господарила средњим Јадраном, дотле је Хрватска кнежевина морала да мирује. То мировање су примјетили и средњовјековни писци, који су га приписивали некој заклетви Хрвата према папи. Константин Порфирогенит наводи да су Хрвати два пута обећали папи да никада неће провалити у туђу земљу, већ да ће радије живјети у миру са свима који то желе. Трпимир је под оваквим политичким околностима преузео власт над Далматинском Хрватском 845. године.

Владавина

Трпимир је наслиједио кнеза Мислава око 845. године. Он је признавао врховну власт краља Италије, Лотара, али се јавља, како пише Фердо Шишић, у пуном владалачком сјају по узору на франачки двор. У тренутку његовог доласка на власт Византија се налазила у незавидној ситуацији због рата са Арапима. Трпимир је, оцјенивши стање као повољно за свој подухват, напао далматинске градове који су били под византијском влашћу (846). Циљ овог подухвата је био излазак на море и стицање нових посједа. Наиме, градови као Сплит и Трогир, поред тога што су у питању били богати трговачки градови, такође су сметали младој Далматинској кнежевини и онемогућавали јој излазак на море. О овоме рату извјештава бенедиктинац Готшалк који је био Трпимиров савременик. Готшалк је био учени бенедиктинац и поборник доктрине о предестинацији, која је у то вријеме изазивала бројне теолошке расправе на хришћанском Западу.1 Готшалк је због свог учења морао да бјежи са франачких дворова, па је нашао уточиште на Трпимировом двору. Сама чињеница да се Готшалк осјећао сигурним на Трпимировом двору свједочи о Трпимировом самосталном деловању и све слабијем утицају Франака. Готшалк у своме спису обавјештава о Трпимировој побједи над далматинским градовима. Као потврду своје теорије о предестинацији, Готшалк наводи како су Трпимирови коњи прије битке били веома весели, што је унапријед значило Трпимирову побједу. Нада Клаић вјерује да је Готшалково извјештавање истинито:

За њега је то само била потврда његове теорије. У случају да Трпимир случајно није побиједио Готшалк би лако изабрао други примјер као доказ своје теорије.

Трпимирову владавину обиљежио је још један замашан војни поход. Наиме, како наводи Константин Порфирогенит у своме спису О управљању царством, архонт Бугарске, Борис, покренуо је рат против Хрвата, не могавши ништа да уради, он је закључио мир са њима, обдаривши Хрвате и примивши дарове од њих (855). Није познато зашто се архонт Бугарске одлучио за овакав подухват. Није тачно утврђено ни мјесто битке. Нада Клаић вјерује да је то било негдје на сјевероистоку Босне, па тиме претпоставља да се Трпимирова власт протезала све до Врбаса. Ипак, карактер и домашај Трпимирове власти није могуће прецизније одредити, мада се сматра да она није била чврста као у Далматинској Хрватској.

Трпимир је важио за веома побожног владара. Примио је бенедиктинце у своју кнежевину и изградио им самостан, а такође је учествовао и у ходочашћима. Тако је за вријеме своје владавине посјетио неки данас непознати самостан у аквилејској патријаршији. Ту га је опат који је уписивао његово име у Цивидалски еванђелистар2 навео као domno Tripimero.

Трпимир је имао три сина: Петра, Здеслава и Мутимира. Није тачно утврђено да ли га је наслиједио један од синова или је кнез Домагоје, члан неке друге породице, непосредно дошао на власт послије Трпимира. У сваком случају, већ 864. године кнез Домагоје је био на власти.

Трпимирова даровница

Трпимирова даровница је контроверзан документ и неки истраживачи оспоравају његову аутентичност. Наиме, у даровници Трпимир потврђује дарове свога претходника сплитској надбискупији. Међутим, док је старија историографија прихватала даровницу као неоспорив извор за Трпимиров период (Фердо Шишић, Рудолф Хорват), новија је много скептичнија и спремна је да даровницу одбаци као фалсификат (Нада Клаић). У даровници се Трпимир назива кнезом Хрвата dux Chroatorum. Уколико се прихвати теза да је даровница аутентична, то би био први спомен хрватског имена у сачуваним изворима. Своју земљу Трпимир назива regnum Chroatorum што би у прeводу значило краљевинa Хрватскa. Међутим, поуздано се зна да Трпимир није имао титулу краља, тако да у овом смислу то може значити да је Трпимир владао самостално својом државом, без спољних утицаја. Трпимир је у Клису имао дворац, на којем су се налазили жупани, коморници и дворски свештеници.

Како је по тврђењу Ф. Шишића, Трпимир био веома побожан, он је позвао чланове бенедиктинског реда из самостана Монтекасино (Италија) да дођу у његову земљу и саградио им је самостан са црквом у близини Клиса у данашњим Рижиницама. Како није имао довољно сребра за црквено посуђе он је од сплитског надбискупа Петра затражио извјесну количину сребра. Сплитски надбискуп му је изашао у сусрет али је заузврат тражио да му Трпимир потврди посједе које је добио или купио на хрватском земљишту, као и да му се преда Мислављева задужбина са десетином. Као свједоци овог правног чина на повељи је наведено пет жупана, кнежев управник двора, пет обичних свједока, два дворска свештеника и састављач повеље, који је могао бити Трпимиров секретар. Старија историографија на основу Трпимирове даровнице изводи слиједеће закључке: да је даровници био потребан пристанак жупана, да је у то вријеме већ увелико почело раслојавање родова, као и да хрватски кнез није имао велике приходе када је морао да позајмљује сребро (3,5—4,5 кг).

Док је старија историографија непобитно прихватала све што је писало у Трпимировој даровници, новија је одбацује као извор. Тако Нада Клаић вјерује да је непознати Сплићанин из 12. или 13. вијека уметнуо одређене дијелове повеље или чак фалсификовао цијелу повељу. Он је хтио да покаже како је Трпимир за вријеме своје владавине био овисан о сплитског надбискупа што Нада Клаић категорички одбацује. Она се не слаже са оним дијелом у којем сплитски надбискуп тражи да му се потврде посједи које је наводно купио. Клаићка поставља питање, да ли надбискупу треба потврда за посједе који су већ његови?, а исто тако спомиње да се владари нису мјешали у приватноправне односе у својој црквеној организацији, а овдје је чак у питању туђа. Међутим као највећу примједбу на повељу Нада Клаић наводи да се у изворима не може потврдити постојање сплитског надбискупа све до 879. године, из чега она изводи закључак да је и остатак повеље фалсификат и да је Трпимир Мислављеву задужбину предао нинском бискупу, чија је бискупија највјероватније и настала у доба Трпимирове владавине.

Оснивање Нинске бискупије

Оснивање Нинске бискупије изазива велики број недоумица међу историчарима. Док једни заступају тезу да је она основана почетком 9. вијека одмах након покрштавања Хрвата, други вјерују да је основана 864. године. Нада Клаић је нашла средину између ове двије теорије, смјестивши оснивање Нинске бискупије у Трпимирово вријеме. Та новооснована бискупија се налазила у мјесту Нину и била је потчињена Аквилејској патријаршији. Нин је био изабран као мјесто бискупије зато што је већ посједовао свештенство и народ, два важна фактора која су услов да би у неком мјесту постојала бискупија. Трпимир је јединог свог бискупа веома богато обдарио. Нинска бискупија је имала јурисдикцију на великом подручју које је обухватало цијелу Далматинску Хрватску. Нада Клаић указује да евентуално оснивање Нинске бискупије може да буде још један показатељ Трпимирове моћи:

Трпимир нам се попут свог сувременика бугарског владара Бориса, који је такођер основа своју цркву, приказује у правом свјетлу: он се бори за своју цркву и за свог бискупа јер је с правом увјерен да је то један од путева до политичке самосталности.

Напомене

Литература

  • Нада Клаић, Повијест Хрвата у раном средњем вијеку, Загреб 1975.
  • Рудолф Хорват, Повијест Хрватске, Загреб 1904.
  • Фердо Шишић, Повијест Хрвата (Преглед Повијести хрватског народа 600—1526), Сплит 2004.
  • Група аутора, Историја народа Југославије (прва књига), Београд 1953.
Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported