Теудис

Теудис је био визиготски краљ у Хиспанији између 531. и 548. године. Био је Острогот и бивши војсковођа остроготског краља, Теодориха Великог.

Период регентства

Теодорих Велики, остроготски краљ, владао је Визиготима од 511. до 526. као регент у име свог унука Амалариха. Пред крај свог живота именовао је Теудиса за војног команданта Хиспаније. Теудис је био ожењен једном хиспаноримском племкињом која је била толико богата да је Теудис могао да издржава приватну војску од 2.000 људи. Приватна војска је Теудису омогућила прилично самостално деловање, независно од остарелог Теодорика који се није одлучивао да крене против Теудиса страхујући да би унутрашњи сукоб довео или до нове франачке инвазије или до визиготске побуне против остроготске власти, с обзиром да Остроготи нису били много популарни међу визиготским племством јер су држали највише положаје. Из тог разлога, Теодорик га је прогласио војним командантом Хиспаније, а Теудис је редовно слао годишњи трибут у Рим, све до Теодорикове смрти, када је Амаларих ступио на визиготски престо.

Долазак на власт

Према неким изворима Теудис је имао великог удела у Амалариховој пропасти и смрти. Не зна се тачно шта је конкретно радио током Амаларихове владавине, али је сигурно да се у бици код Нарбона где се Амаларих сукобио са својим шураком, франачким краљем Хилдебертом I, одлучно супротставио визиготском краљу што је на крају довело до визиготског пораза.

Теудис је потом наследио Амалариха на визиготском престолу. Све што се зна о његовој унутрашњој политици је да је наставио остроготски принцип верске толеранције према никејским хришћанима и да је пред крај своје владавине издао један закон о судским трошковима.

Војна ангажовања

Франачка опсада Сарагосе

Након ступања на престо, наставио је борбу против Франака. Године 541. франачки краљеви Хилдеберт I и Хлотар I прешли су Пиринеје и упали на територију визиготског краљевства. Опљачкали су Памплону, опустошили велики део провинције Тараконенсис и стигли чак до Сарагосе коју су опседали пуних 49 дана. Према Гргуру Турском, опсада је подигнута захваљујући туници св. Висентеа Мученика с којом су становници Сарагосе прошетали око зидина града. Импресионирани, Франци су се повукли, а Хилдеберт је након повратка у Париз наредио да се направи црква у част овог свеца. Међутим, византијски и хиспаноримски хроничари наводе много уверљивије разлоге за дизање опсаде — Францима је визиготски војсковођа Теудигисил пресекао одступницу преко Пиринеја и потукао их до ногу, оставивши у животу неколико њих за које је добио велику откупнину, док је остатак побио. То је био први пут да су Визиготи победили Франке.

Сукоби са Византијом

Године 533. непосредно пред Велизарово искрцавање у Африку, вандалски краљ Гелимер је безуспешно покушавао да склопи савез са Теудисом, како би у случају да изгуби рат против византијског војсковође могао да побегне на визиготски двор. Пропаст Вандалског краљевства је, међутим, била неизбежна — године 534. Византинци су заузели Сеуту. Занимљиво је да извори наводе да су претходно оданде морали да избаце један визиготски одред, међутим, нигде се не наводи кад је тај одред дошао у Сеуту. Могуће је да је Теудис послао тај гарнизон 533. кад је схватио да је пропаст Вандалског краљевства неизбежна како би спречио византијску инвазију на Иберијско полуострво.

С друге стране, 540. године Остроготи су изабрали за краља Теудисовог рођака, Идилбада, надајући се визиготској помоћи против Византинаца. Међутим, Теудис је остао пасиван и одржавао је мир са Византијом, чак и након што су Византинци окупирали Балеарска острва и поставили јак гарнизон у Септем-Сеути.

Теудис је реаговао тек пред крај живота 547. године и то не да би помогао Остроготима, већ да би заштитио Визиготско краљевство од потенцијалног страног нападача. Визиготи су прешли Гибралтар и напали Сеуту и малу царску провинцију Тингитану, међутим, при недељном одмору Византинци су их изненадили неспремне, напали их истовремено с мора и с копна и уништили. Након овога, Визиготи више никад нису ступили на афричко тло.

Законодавац

Теудис је био једини законодавац од визиготских краљева у периоду од Гесалеиха до Лиуве. Пред крај своје владавине, 24. новембра 546. године,Теудис је издао Закон о судским трошковима. Овај закон се односио искључиво на хиспаноримске судове и није се примењивао на Визиготе. Био је укључен у Аларихов бревијар, међутим, никад није ушао у Леовигилдов законик који је обухватао законе који су се односили искључиво на Визиготе.

Овим законом се одређивала највиша сума коју су стране у судском спору могле добровољно да плате пре суђења, а у циљу спречавања подмићивања судских службеника. Сматрало се да је судија подмићен уколико би једна страна платила више него што је прописано и уколико би захваљујући томе судија донео неправедну пресуду. Стране нису могле платити више него што је била вредност онога око чега је настао спор, а страна која би изгубила спор морала је да плати и трошкове судских службеника и сведока.

Смрт

Године 548. Теудис је био убијен у краљевској палати у Барселони. Наследио га је Теудигисил, визиготски гроф који је 541. године одсекао одступницу војсци франачких краљева Хилдеберта I и Хлотара I на Пиринејима и однео прву визиготску победу над Францима.

Претходник: Визиготски краљ Наследник:
Амаларих (531—548) Теудигисил

Литература

  • Cebrián, J.A. La aventura de los godos. La Esfera, Madrid, 2006 (ISBN: 84-9734-559-2)
  • E. A. Thompson. Los godos en España. Alianza Editorial, Madrid, 2007 (ISBN: 978-84-206-6169-8)
  • Herwig Wolfram. The Roman Empire and Its Germanic Peoples. Univ. of California Press, London, England, 1997. ISBN-0-520-08511-6
Визиготски краљеви
Рани краљеви Аларих I ~ Атаулф ~ Сигерих
Аријанохришћански тулуски краљеви Валија ~ Теодорих I ~ Торисмунд ~ Теодорих II ~ Еурих ~ Аларих II
Аријанохришћански хиспански краљеви Гесалеих ~ Амаларих ~ Теудис ~ Теудигисил ~ Агила I ~ Атанагилд ~ Лијува I ~ Леовигилд
Никејскохришћански хиспански краљеви Рекаред I ~ Лијува II ~ Витерих ~ Гундемар ~ Сисебут ~ Рекаред II ~ Свинтила ~ Сисенанд ~ Хинтила ~ Тулга ~ Хиндасвинт ~ Рекесвинт ~ Вамба ~ Ервиг ~ Егика ~ Витица ~ Родерих
Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported