Талија је била књижевни алманах који је за 1829. годину уређивала и издала Јулијана Радивојевић, рођена Вијатовић. Издат је у Пешти и посвећен је српском народу, односно, према речима саме ауторке, издат је са намером да приближи српски народ просвећенијим европским народима. Алманах је подељен на прозни и поетски део и сви прилози потичу и од уреднице алманаха па се он убраја у такозване ауторске алманахе.
Издавање и основне карактеристике
Јулијана Радивојевић је у посвети која је датирана 1. мартом 1829. објаснила разлоге због којих је покренула ову публикацију. Наиме она је објашњавала да је мотив пронашла у раду других учених Срба који су настојали да српски народ приближе другим, просвећенијим народима Европе. Она даље наводи, у складу са друштвеним конвенцијама које су од жене очекивале скромност, да се тек издалека угладала на истакнуте стране списатељице и да од читалаца очекује благонаклоност пошто, како наводи, није нарочито упућена у филозофију и друге науке. Талија је у потпуности књижевни алманах, без календарског дела. У првом делу су груписани прозни а у другом делу прилози у стиху. Како сви радови потичу од ауторке алманаха, Талија се, уз Даницу коју је уређивао и издавао Вук Стефановић Караџић и Банатски алманах који је издавао Димитрије Тирол, убраја у ауторске алманахе.
Прилози
Прозни радови
Прозни део алманаха садржи три прилога: Нова година 1829, Нежност детињска и Ноћ. Први прилог представља филозофска разматрања о питањима човекове егзистенције: срећи, несрећи, пролазности, променљивости судбине, животу појединца и народа. Ова разматрања су литерарно добро осмишљена и приказана али су ипак у питању епигонска и компилативна размишљања, без било какве оригиналности. Једноставан и приступачан стил којим је писала Јулијана Радивојевић издваја њене радове од оних какве су писали ондашњи српски списатељи, склони китњастој реторици и високопарној учености. Излагања су илустрована и обогаћена параболама а једна од њих (о жени која је након мужевљеве смрти запала у беду) је врло литерарно развијена. Потпуно у складу са схватањима епохе је и размишљање које Јулијана Радивојевић износи о светској култури и њеној судбини:
Просвештеније је своју буктињу из лепе Греције у Италију однело а оданде у страшним Америке пределима, а Гениј Грчки лежи у оковима свезан.
Схватање културе као буктуње која се преноси од једног до другог народа и истицање Грка као твораца европске културе заступао је у српској култури и књижевности Доситеј Обрадовић чије је дело оставило знатан утицај на Јулијану Радивојевић. Нежност детињска је дијалог између двоје деце, Добрице и Милице, која свако на свој начин покушавају да испуне жељу родитеља који још спавају. У питању је дидактичка прича приповедана са мноштвом лирских тонова. Својом лиричношћу и сентименталношћу истиче се и песма у прози Ноћ, посвећена ноћи и љубави.
Прилози у стиху
Иако и прозни прилози Јулијане Радивојевић садрже једну наглашену лиричност и сентименталност она је до свог пуног изражаја дошла тек у њеним поетским прилозима. У песничком делу алманаха објављено је укупно девет песама. Три песме су поучне: Добар савет, О женским дужностима, О благодарности. Све три песме испеване су у десетерцу и представљају уобичајне савете преузете из ондашње морално-поучне литературе:
Доситеј Обрадовић (1742—1811), литографија Анастаса Јовановића објављена у збирци Споменици Србски из 1852. године. Уредница и ауторка прилога у алманаху Талија, Јулијана Радивојевић, била је под снажним утицајем Доситејевих идеја што је било карактеристично за многе српске књижевнике на почетку 19. века. |
У пролеће твог нежнога века,
са ружицом кад с' лилије друже
и кад сваког око на се вучеш,
и кад т' нарав разумети даде,
немој слушат, и срце зауздај.
Јеси л' руку супружнику дала?
Да га љубиш из искреног срца
то т' налаже твоја дужност света,
верност нек ти у прсима седи
а ручица слатка посо гледи…
После поучних песама објављене су три оде, посвећене будимском митрополиту Стефану Станковићу, доктору медицине Михаилу Мокошињи и Доситеју Обрадовићу. Поетика је изразито класичарска али је стих народни, римовани десетерац. У оди Спомен Доситеју Обрадовићу Јулијана Радивојевић се показала као поштоватељица Доситејева. Доситејев утицај у овој публикацији је знатан како у општој концепцији алманаха и његовој намени тако и у појединачним прозним и поетским прилозима. Поучни тон помешан са лирским, непосредним односом према предмету казивања карактеристичан је и за Доситејево стваралаштво. Последње три песме објављене су под заједничким насловом Неколико нових песама. Оне су сложеније, по тематици љубавне а изведене лирски једноставно и непосредно.
Значај
Талија је издата само за једно годиште па није могла да се нарочито истакне међу многобројним сличним публикацијама свога времена. Ипак, по речима малобројних критичара и историчара књижевности који су писали о Јулијани Радивојевић, малобројни прилози објављени у Талији показују аутора особитог лирског сензибилитета. Данило Живаљевић је изнео мишљење да у њеним песмама има више лирике него у радовима потоње Милице Стојадиновић Српкиње. За рад Јулијане Радивојевић знао је и Јан Колар, песник и истакнута личност чешког препорода, који јој је посветио један сонет у свом делу Словенске кћери. Остали радови Јулијане Радивојевић нису сачувани, а сазнања о њима сачувана су у једној аутобиографској белешци коју је Јулијана послала Јану Колару а у којој наводи да има велику збирку песама у рукопису (14 табака) и у списима Павла Јосифа Шафарика који спомиње њено, такође необјављено дело, Цвета или добар совјет сербским кћерма. Талија је значајна јер је сачувала радове једне од ретких српских књижевница из прве половине 19. века. С друге стране књижевни радови Јулијане Радивојевић значајни су и због тога што су писани готово чистим народним језику а у графији се осећа тежња ка фонетском правопису што се нарочито види по изостављању танког и дебелог јера.
Литература
- Јован Деретић, Алманаси Вуковог доба, Београд 1979.