Стефан Србин (15. век) је био српски средњовековни композитор и преписивач књига.
Биографија
Био је свештеник или калуђер а обављао је дужност доместика, хоровође црквеног хора. Пошто је уз његово име додавано Србин вероватно је боравио и радио у некој средини која нија била чисто српска. Ђорђе. Сп. Радојичић претпоставља да је можда у питању било Смедерево деспота Ђурђа Бранковића где је, уз велику грчку колонију, вероватно било потребно овакво одређење.
Композитор
Две његове композиције биле су унете у Псалтикију, зборку црквених песама забележих старим нотама, наумама. Једна од Стефанових композиција била је пропраћена текстом на српском и грчком језику а друга само на грчком језику. На српском језику забележена су упуства о извођењу. У 18. веку Псалтикија је била у Скопљу где нико није умео, до доласка Исаије Светогорца 1735. године, да прочита забележени нотни запис.
У 19. веку рукопис је доспео у Народну библиотеку у Београду где је изучаван пред Други светски рат. Изгорео је током немачког бомбардовања Београда 1941. године. Друга Стефанова композиција је сачувана на снимцима и њу је Димитрије Стефановић прилагодио модерном нотном запису па је изводио септембра 1961. године у Охриду, на концерту Хора београдских мандригалиста који је одржан у част XII међународног конгреса византолога.
Писар
Стефан је био и преписивач рукописа. За деспота Лазара Бранковића преписао је један зборник са беседама и житијем Јована Златоустог. Овај рукопис чуван је у Крушедолу а сада се налази у Музеју Српске православне цркве у Београду. Други његов рукопис је у Државној библиотеци у Санкт Петербургу а трећи у Хиландару.
Литература
- Ђ. Сп. Радојичић, Творци и дела старе српске књижевности, Титоград 1963, 371—373.