Србљак је посебна врста минејских зборника који се формирао највероватније у 15. веку. Садржи оригинална дела старог српског црквеног песништва — службе и житија канонизованих Срба. Нема строго утврђени састав. Избор текстова који чине поједини Србљак зависи од жеље наручиоца па их је због тога немогуће типолошки разврстати.
Најстарији србљак потиче из последње четвртине 15. века (рукопис Пећке патријаршије број 78) и он садржи само службе архиепископима Арсенију, Јевстатију и Никодиму као и чинове требника. Хиландарски рукопис број 479 састављен је од више делоа који су писани од краја 15. до треће четвртине 16. века. Садржи службе краљу Милутину од Данила Бањског (са синаксаром), Георгију Кратовцу од попа Pеје, Петру Коришком (која је старија од Теодосијеве). После служби следе житија Стефана Дечанског од Григорија Цамблака, Мученије Георгија Кратовца од попа Пеје, Житије Петра Коришког од Теодосија. Србљак (1525) из збирке народне библиотеке (рс. 18) садржи искључиво службе и житија српских светитеља. Рукопис број 91 Грујићеве збирке (Музеј СПЦ, Београд из средине 16. века) садржи житија светог Саве, краља Милутина, Стефана Дечанског и синаксар кнеза Лазара као и службе краљу Милутину, Стефану Дечанском, кнезу Лазару, Слово кнезу Лазару итд.
У Римнику је 1741. године штампан Србљак а ово издање је приређено према рукопису Србљака манастира Раковца (1714). Раковачки србљак приредио је игуман Теофан а исписао га је монах Максим. Све српске службе настале од 13. до 17. века укључене су у сдвојезично издање Србљака (српскословенско и српско) које је приредила 1970. група научника предвођена Димитријем Богдановићем.
Литература
- Србљак I—III, Београд 1970.
- Д. Богдановић, Инвентар српских рукописа манастира Хиландара, Београд 1982, 183.
- Ђ. Трифуновић, Азбучник српских средњовековних књижевних појмова, 328—329.