Сисенанд је био визиготски краљ у Хиспанији између 631. и 636. године.
Долазак на власт
Као гроф Септиманије, учествовао је у завери против свог претходника, Свинтиле. Завереници су њега послали Дагоберту од Неустрије како би затражио помоћ. У замену, понудио је Дагоберту златни послужавник који је још Аеције 451. године поклонио Турисмунду у знак захвалности због храброг држања у бици на Каталаунским пољима и који је био тежак око 227 кг1. Франачка војска је кренула 631. године из Тулуза на југ и врло брзо су стигли до Сарагосе. Свинтила је тад абдицирао, а племићи су онда прогласили Сисенанда новим визиготским краљем.
Након проглашења, Сисенанд је морао да се ангажује на угушењу побуна које су избиле против њега. Зна се сигурно да је једну од тих побуна предводио Свинтилин брат, Гејла. Такође постоје индиције да је извесни Јудила повео устанак против новог краља у Бетици јер су нађени новчићи са његовим ликом. Ова побуна је вероватно утицала и на одлагање почетка Четвртог сабора у Толеду, чије је отварање било првобитно предвиђено за 632. годину. Иако Јудилу не помиње ни један извор, ова претпоставка је заснована на проналаску два новчића са његовим ликом и натписом IUDILA REX, од којих је један искован у Мериди, а други у Гранади и који датирају из периода владавине Свинтиле или Сисенанда.
Четврти сабор у Толеду
На овом сабору је донето 29 канона у вези са дисциплином и администрацијом цркве, осам канона у вези са монасима и искушеницима, десет канона о Јеврејима и осам који су се односили на ослобођене црквене робове.
Краљ и монархија
Посебно је интересантан канон 75 којим се оштро осуђује насилно смењивање краљева и побуна против краљевског ауторитета и који је био састављен по налогу самог краља2. Анатема је бачена на све бивше и будуће узурпаторе, свечано је прочитана три пута на церемонијалан начин, а потом је и записана у акта три пута. Сисенанду и његовим наследницима препоручено је да владају праведно и милостиво, а потом је бачена анатема на све оне краљеве који би владали сурово и као тирани. Потврђена је изборна монархија и потврђено је да ће, након смрти старог краља, новог краља бирати племићи и клер, као и да претенденти на престо могу бити само представници високог племства.
Јевреји
Друга важна тема овог сабора били су Јевреји. Укинута је Сисебутова одлука са Трећег сабора у Толеду о насилним покрштавањима и донето је десет канона у вези са Јеврејима, од којих су неки били блажи, а неки оштрији у односу на законе који су до тада владали. Трећи сабор је донео одлуку да Јевреји не могу да буду ни на каквом високом положају на којем би долазили у ситуацију да суде хришћанима. Ова одлука је пооштрена тако што је одлучено да сад Јевреји не могу заузимати било какав високи положај. С друге стране, потврђено је да Јевреји не могу поседовати робове хришћане, међутим, у канону Четвртог сабора нигде се не спомиње казна о конфискацији имовине оном Јеврејину који се оглуши о ову наредбу, већ само ослобађање дотичног роба. Посебно оштар канон је био онај по коме су деца Јевреја морала бити одвојена од својих родитеља и одгајана и васпитавана у хришћанским породицама и манастирима. Томпсон међутим наводи претпоставку да се овај канон односио само на крштену јеврејску децу. Пошто одлука Трећег сабора о забрани мешовитих бракова није поштована, Четврти сабор је донео одлуку да Јеврејин који се ожени хришћанком и одбије да прими хришћанство мора да се растане од своје жене и деце. Такође, хришћанин који се ожени Јеврејком, мора да напусти своју супругу, а деца из тих бракова у оба случаја би морала да се васпитавају у хришћанском духу. Новина је била канон који је забраењивао покрштеном Јеврејину да и даље одржава било какав контакт са Јеврејима. Казна је била изузетно сурова — Јеврејин би био претворен у роба, а покрштеник би био јавно избичеван.
О Сисенандовој владавини не постоје други извори осим аката Четвртог сабора у Толеду. Сисенанд је након кратке владавине умро природном смрћу у Толеду, 12. марта 636. године.
| Претходник: | Визиготски краљ | Наследник: |
| Свинтила | (631—636) | Хинтила |
Напомене
Литература
- Cebrián, J.A. La aventura de los godos. La Esfera, Madrid, 2006 (ISBN: 84-9734-559-2)
- E. A. Thompson. Los godos en España. Alianza Editorial, Madrid, 2007 (ISBN: 978-84-206-6169-8)
| Визиготски краљеви |
| Рани краљеви | Аларих I ~ Атаулф ~ Сигерих |
| Аријанохришћански тулуски краљеви | Валија ~ Теодорих I ~ Торисмунд ~ Теодорих II ~ Еурих ~ Аларих II |
| Аријанохришћански хиспански краљеви | Гесалеих ~ Амаларих ~ Теудис ~ Теудигисил ~ Агила I ~ Атанагилд ~ Лијува I ~ Леовигилд |
| Никејскохришћански хиспански краљеви | Рекаред I ~ Лијува II ~ Витерих ~ Гундемар ~ Сисебут ~ Рекаред II ~ Свинтила ~ Сисенанд ~ Хинтила ~ Тулга ~ Хиндасвинт ~ Рекесвинт ~ Вамба ~ Ервиг ~ Егика ~ Витица ~ Родерих |