Никејскo-цариградски символ вере

Никејско-цариградски символ вере је сажетак суштине хришћанске вере који је донет на Првом Никејском сабору 325, а допуњен на Цариградском сабору 381. Прихватају га римокатоличка црква, православна црква, источне православне цркве и скоро све протестантске цркве. Проширен и ревидиран текст донет на Цариградском сабору назива се и никејско-цариградски символ вере. Символ вере донет на овим саборима има изузетан значај у развоју хришћанства између осталог и у развоју хришћанске теологије јер се грађа у делима систематске теологије често организовала према чланцима никејског исповедања.

На првом Васељенском сабору у Никеји 325. којим је председавао Константин Велики, донето је првих осам чланова символа вере у циљу очувања истинског хришћанског веровања пред јачањем нове јереси — аријанства — чији је творац био александријски свештеник, Арије, по чијем учењу се умањује божанска природа Исуса Христоса.

Други васељенски сабор у Цариграду је сазван 381. године због ширења македонијеве јереси коју је основао Македоније, цариградски патријарх, по коме Свети Дух није раван Богу. Том приликом су додата још четири члана, а претходних осам су били измењени.

Символ вере је обавезан део православне литургије и католичке мисе.

Текст никејско-цариградског символа вере

Верујем у једнога Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносушног Оцу, кроз кога је све постало;
Који је ради нас људи и нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;
И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен;
И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;
И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца;
И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.
У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
Исповедам једно крштење за опроштење грехова.
Чекам васкрсење мртвих.
И живот будућег века. Амин.

Литература

  • Православна веронаука (извор)
  • Текст на српском преузет са портала Српске православне цркве (извор)
Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported