Шефик Бешлагић

Шефик Бешлагић 86. април 1908, Горња Тузла — 1992, Сарајево) је био босанскохерцеговачки историчар, који је најзапаженије радове објавио у вези са босанским средњовековним стећцима.

Школовао се у родном месту а Вишу педагошку школу завршио је у Загребу. Био је учесник Народноослободилачког покрета почев од 1942. године. Током рата био је повјереник Среског (Окружног) Народноослободилачког одбора у Добоју и Тузли, а након завршетка рата био је директор гимназије у Добоју и референт Министарства просвете Босне и Херцеговине. Као директор Завода за заштиту споменика Босне и Херцеговине радио је између 1952. и 1967. године. Уређивао је часопис Наше старине.

Главно поље његових истраживачких интересовања били су средњовековни стећци, које је регистровао и проучавао на целој територији Босне и Херцеговине. Посебну пажњу привлачили су му они у централној и деловима западне Босне (Купрес и Калиновик) и у источној Херцеговини (Попово). Осим стећцима бавио се спорадично и другим надгробним споменицима, посебно нишанима из 15. и 16. века. Извесну научну вредност имају и његови радови о грборезима у некрополама и о каменим столицама у средњовековној Босни. Библиографија његових радова објављена је у Археолошком лексикону Босне и Херцеговине, том први, Сарајево 1986. године.

Важнији радови

  • Стећци. Каталошко-картографски преглед, 1971.
  • Стећци-култура и умјетност, 1982.
  • Стећци централне Босне, 1967.
  • Купрес. Средњовјековни надгробни споменици, 1954.
  • Калиновик. Средњовјековни надгробни споменици, 1962.
  • Попови. Средњовјековни надгробни споменици, 1967.

Литература

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported