Савладар у средњовековној Србији
**Фреска из манастира Псача**, на којој су приказани цар Урош и краљ Вукашин
Фреска из манастира Псача, на којој су приказани цар Урош и краљ Вукашин

Савладар је била институција у средњовековној Србији која је постојала у доба Српског царства. Институција је форимирана под византијским утицајима али је имала и неких локалних специфичности.

Савладарство у Српском царству израсло је из раније у Србији присутне титуле младог краља као и византијске институције савладарства. Постепено оно је примило изразито локалне особине постајући специфична установа у којој су се изједначила овлашћења првог и другог владара. Заједничка владавина цара Уроша и краља Вукашина није била копија ни угарских ни византијских институција. Она је имала одлике које су израсле из специфичности самог Српског царства.

Стефан Душан и Урош

У Србији је први владар имао титулу цара док је савладар имао титулу краља. Када се Стефан Душан крунисао за цара априла 1346. године, он је свом сину Урошу који је до тада носио титулу младог краља дао титулу краља. Краљевска титула коју је носио Урош није имала исто значење као раније краљевске титуле. Успостављање царства дало јој је ново значење. За ралику од ранијих младих краљева, краљ Урош као очев савладар имао је право да кује новац. Територија којом је управљао млади краљ била је ограничена на једну мању област док се Урош као краљ савладар потписивао као краљ свих Срба. Према Нићифору Григори краљ Урош је владао територијама између Дунава, Скопља и Јонског мора док је Стефан Душан управљао новоосвојеним крајевима. Међутим, Урош, који је био још дечак, није могао заиста и да користи савладарска права која је имао, тако да је јединство државе било сачувано. Цар и његов суд решавали су спорна питања са Дубровчанима, царине су такође остале у Душановој надлежности.

По протоколарним правилима краљевска титула савладара налазила се испред деспотске титуле. Његов положај одговара титули византијског сацара чија се улога понекад сводила на дворски церемонијал. Душанов циљ приликом уздизања Уроша за краља био је да му осигура положај престолонаследника. Иако има неке додирне тачке са византијском титулом сацара, институција савладарства у средњовековној Србији израсла је пре свега из раније титуле младог краља, која је настала под угарским утицајем.

Стефан Урош V и Вукашин Мрњавчевић

Новчић краља Вукашина
Новчић краља Вукашина

Идеја о савладарству као начину учвршћавања положаја престолонаследника напуштена је после смрти моћног Стефана Душана. Цар Урош је за краља и савладара одабрао Вукашина Мрњавчевића, тада најмоћнијег великаша, који је сам управљао знатним делом територије. Између савладарства Душана и Уроша и савладарства Уроша и Вукашина постоје суштинске разлике. Краљ Вукашин је имао знатно већа овлашћења него некада краљ Урош. Вукашинове надлежности су биле готово изједначене са надлежностима цара. Вукашин се потписивао као краљ Срба и Грка. Његова интитулација се тако приближава царској интитулацији. Савладари су ковали новац са натписом краљ на лицу и UROSIUS IMPERATOR на наличју. Судећи по заједничком посланству које су слали у Дубровник по светодмитарски доходак, заједнички су убирали и овај трибут. У манастиру Псачи заједнички су живописани један до другог, цар са почасне десне, а краљ са леве стране. Истоветно су одевени и држе истоветне владарске инсигније.

Циљ уздизања најмоћнијег обласног господара за савладара био је да се оснажи централна власт и заустави распадање царства. Али већ у време успостављања савладарства 1365. године многи великаши су самостално иступали, а крунисање Вукашина су схватили као јачање Мрњавчевића тако да се ситуација у Царству тиме само погоршала. После 1366. савладари нису више заједнички иступали. Вукашин се, пошто цар Урош није имао деце, прогласио за престолонаследника, а свом сину Марку дао је титулу младог краља.

Литература

  • М. Ивковић, Установа ″младог краља″ у средњовековној Србији, Историјски гласник 3—4 (1957) 59—80.
  • Р. Михаљчић, Крај Српског Царства, Београд 1975.

Погледајте и…

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported