 |
| Изборна круна Рекесвинта, део Блага Гваразара нађеног у Гвадамуру код Толеда, украшена бисерима, сафиром и гранатима. Са круне висе слова (R)ECCESVINTUVS REX ОFFERET и византијски крст. Данас се налази у Националном археолошком музеју у Мадриду. |
Рекесвинт је био визиготски владар између 649. и 672. године. Између 649. и 653. године владао је напоредо са својим оцем, Хиндасвинтом, да би након очеве смрти 30. септембра 653. године наставио да влада самостално.
Долазак на власт и савладарство
На Четвртом општем сабору у Толеду којим је председавао краљ Сисенанд 633. године, донет је 75. канон којим се утврђује изборна природа визиготске монархије. Међутим, Године 648. бискупи Браулије из Сарагосе и Евртопије из непознате бискупије, заједно са својим архиђаконима и верницима читаве диоцезе, написали су писмо старом краљу Хиндасвинту у коме су га молили да прогласи свог сина, Рекесвинта, за сувладара, чиме су директно кршили 75. канон Четвртог сабора. Писмо је такође потписао и извесни Селсо, вероватно дукс провинције Тараконенсе. Као разлог за ту молбу навели су опасности које стално прете држави од њених непријатеља и додали да верују да је Рекесвинт способан да се побрине за војну одбрану државе и да на тај начин одмени свог старог оца. Молиоци нису ни једном речју поменули и поделу владавине, већ само војну команду. Хиндасвинт је удовољио молби и 20. јануара 649. године прогласио Рекесвинта својим сувладарем. Када је Хиндасвинт 30. септембра 653. године умро, Рекесвинт је сазвао Осми општи сабор у Толеду на коме су бискупи потврдили његов избор за краља.
Фројина побуна
Већ исте године избила је побуна у Септиманији која се врло брзо раширила на велики део визиготске територије. Вођа је био извесни Фроја који је тражио помоћ од Баска уз чију помоћ је опустошио велики део Хиспаније. Број погинулих је био веома велики (чак је било много убијених свештених лица), одведено је много људи у робље, а нападачи су однели велики плен. Сарагоса је била неко време под опсадом, док на крају Рекесвинт није стигао и угушио устанак, а вођу Фроју погубио. Одмах након тога, Рекесвинт је сазвао Осми општи сабор у Толеду.
Осми општи сабор у Толеду
Осми општи сабор у Толеду био је сазван за 16. децембар 653. године, тачно дан након победе над Фројом. На овом сабору, Рекесвинт је тражио смањење казни за издајнике. Овај краљев захтев је проузроковао дугачку расправу међу бискупима након које је одлучено да ће се укинути само део о смртној казни и физичком сакаћењу, док се остатак закона мора применити на учеснике Фројиног устанка.
На овом сабору Рекесвинт, у жељи да што боље доведе у ред визиготско законодавство, наложио је бискупима да прегледају све законе које су он и Хиндасвинт већ подвргли ревизији, као и новоуведене законе и да укажу на све грешке, двосмислености или недоречености на које би могли да наиђу. Такође је рекао бискупима да дају предлог неке реформе за коју сматрају да је неопходна. Овај краљев предлог бискупи су оберучке прихватили и већ следећег дана, 17. децембра 653. изнели су свој предлог краљу. У том предлогу указивали су на суровост и безобзирност претходних краљева који су се обогатили на рачун народа и који су присвојили током своје владавине добра која је требало да буду власништво круне. Испрва су говорили у множини али су на крају документа ипак направили директну алузију на краљевог оца, Хиндасвинта и затражили од краља да се добра која је Хиндасвинт конфисковао од својих непријатеља поделе међу дворским великодостојницима. Такође су тражили да сва добра која је Хиндасвинт стекао од како је ступио на престо пређу у руке Рекесвинта, али не као његово лично добро, већ као својина круне и визиготске државе коју неће моћи да наследе Рекесвинтови потомци, већ онај који буде био следећи изабрани краљ. Само добра која је Хиндасвинт имао пре него што је постао краљ могу се сматрати његовим личним имањем и могу их наследити његови синови.
Рекесвинт је за неколико дана саставио закон који се доста разликовао од предлога црквених и дворских великодостојника. Тај закон је налагао да сва имовина коју су краљеви почев од Свинтиле стекли док су били краљеви постане имовина круне, међутим, додао је клаузулу која је штитила пре свега његове и интересе његове браће — наиме, наредба се односила само и искључиво на имовину коју ти краљеви нису укључили у своје тестаменте. Бискупи су били веома незадовољни овом одлуком, међутим, нису имали избора и морали су да се сложе са краљевом одлуком. На крају овог закона Рекесвинт је бацио анатему и осудио на изопштење из цркве сваког ко би покушао да дође на престо путем побуне.
На основу библијске реченице Немој псовати судија и старјешини народа својега не говори ружно (Излазак, 22.28) донео је закон по коме је свако ко би ружно говорио или клеветао краља морао бити кажњен одузимањем половине добара. Ако преступник не би располагао добрима, краљ би имао право да одреди казну. Они који су говорили ружно о мртвим краљевима били би осуђени на 50 удараца бичем.
Однос према Јеврејима
Приликом отварања Осмог сабора, Рекесвинт је поменуо и Јевреје. Осудио је ову, по њему, јерес, а нарочито се устремио против хришћана који су пригрлили јудаизам и охрабрио бискупе да поступају с њима без милости. Бискупи су се међутим ограничили на потврду потребе да се закључци са Четвртог општег сабора морају спроводити у дело, чиме Рекесвинт свакако није био задовољан. Рекесвинт је међутим, донео веома рестриктивне законе у вези са Јеврејима. Јеврејима је било забрањено да практикују своје ритуале и да славе своје празнике, забрањено је било обрезивање и кошер исхрана. Ни један Јеврејин, укључујући и оне покрштене, није могао да сведочи против било којег хришћанина, па макар се радило и о робу. С друге стране, Јевреји су могли своје међусобне спорове да решавају пред хришћанским судијом. Казна за кршење било којег од ових закона била је смрт на ломачи или каменовањем које су морали да изврше сами Јевреји. Уколико би краљ ипак опростио живот преступнику, овај би остао без свих својих добара и постао би роб и до краја живота не би могао да поврати слободу. Овим и другим антијеврејским законима бити Јеврејин активни верник било је практично проглашено капиталним злочином за који су биле предвиђене најстрожије казне. Такође су биле предвиђене казне изопштења из цркве и конфискације четвртине свих добара за све оне хришћане који би помагали Јеврејима да то остану или покрштеним Јеврејима да одбаце нову веру и врате се у јудаизам. Бискупи су се ограничили на потврду краљевих одлука и ставили су до знања да раде по искључивој жељи краља.
Рекесвинт је такође своје одлуке спровео у дело. Постоји документ који су толедански покрштени Јевреји били приморани да потпишу 18. фебруара 654. којим су се обавезивали у своје име и име својих жена и деце да неће да одржавају контакт са непокрштеним Јеврејима и да неће ступати у бракове с њима. Такође су се обавезали да неће практиковати обрезивање, неће славити Сабат и друге јеврејске празнике и да ће јести хришћанску храну која укључује и свињско месо и производе од свињског меса и ако би открили да неко од њих крши ове законе и практикује јеврејске обичаје да ће га погубити на ломачи или каменовањем.
Девети општи сабор и ктиторство и смрт
Новембра 655. године бискупи провинције Картагинијенсис одржали су провинцијски сабор који је познат као Девети сабор у Толеду који се бавио уобичајеним питањима заштите црквених добара и проблема покрштених Јевреја. Заказали су нови провинцијски сабор за 1. новембар следеће године, међутим, Рекесвинт је сазвао нови општи сабор (Десети сабор у Толеду) за 1. децембар 656. године којем је присуствовало веома мали број бискупа — тек 17, а њих 5 је послало своје представнике. Теме вредне помена са овог сабора били су други канон којим су се и свештена лица обавезала на заклетву на верност као и лаици и седми канон који је био инспирисан скандалом — наиме, откривено је да су многа свештена лица кршила забрану продавања робова хришћана Јеврејима.
Након затварања Десетог сабора у Толеду Рекесвинт више није сазивао опште саборе све до своје смрти. Однос између краља и Цркве био је више него затегнут, међутим то ипак није спречило Рекесвинта да се посвети ктиторском раду. Године 661. отворио је радове на цркви Сан Јуан де Бањос (шп. San Juan Bautista de Baños del Cerrato) у данашњој провинцији Паленсија.
Последњих 16 година Рекесвинтове владавине су веома опскурне. Постоји само један документ који баца мало светлости на тај период. Ради се актима једног синода бискупа провинције Лузитанија који је одржан у цркви Св. Јерусалим у Мериди новембра 666. Према овим актима, Рекесвинт је у том моменту био у рату и бискупи су одлучили да се треба молити сваког дана и у свакој цркви за њега и његову војску. Осим ове одлуке, донете су и друге, у вези са робовима, бискупским окупљањима и увредама упућеним мртвим бискупима, међутим, ништа више што би бацило светлост на живот самог краљевства.
Рекесвинт је умро природном смрћу 1. септембра 672. године на свом имању у месту Гертиси, седамдесет километара од Толеда.
Рекесвинтов кодекс
Рекесвинтов отац, Хиндасвинт, започео је велику ревизију Леовигилдовог кодекса, међутим, није стигао да је заврши. Рекесвинт је завршио посао који је његов отац започео и објавио га 654. године. Највећи значај овог кодекса је у томе што је то био први законик који се односио на целокупно становништво визиготске државе, без обзира на етницитет и веру. Рекесвинт је укинуо Аларихов бревијар по коме су се до тада руководили Хиспаноримљани и наложио да се на свим судовима у земљи користи само нови законик.
Овај законик се састоји из 324 закона из Леовигилдовог кодекса које Рекаред назива старима (лат. antiquae), 99 закона које је донео Хиндасвинт и који у заглављу носе натпис Flavius Chindasvintus Rex и 87 нових закона који у заглављу носе натпис Flavius Reccesvntus Rex.
Овај кодекс је сачуван у два рукописа од којих старији датира из 654. године и носи наслов Liber Iudiciorum. Изгледа да је потражња за овим закоником била веома велика након његовог проглашења, да је краљ морао да објави закон да свако ко буде наплаћивао или платио законик више од 6 суелда по копији, бити кажењен са 100 удараца бичем.
| Претходник: | Визиготски краљ | Наследник: |
| Хиндасвинт | (649—672) | Вамба |
Литература
- Cebrián, J.A. La aventura de los godos. La Esfera, Madrid, 2006 (ISBN: 84-9734-559-2)
- E. A. Thompson. Los godos en España. Alianza Editorial, Madrid, 2007 (ISBN: 978-84-206-6169-8)
| Визиготски краљеви |
| Рани краљеви | Аларих I ~ Атаулф ~ Сигерих |
| Аријанохришћански тулуски краљеви | Валија ~ Теодорих I ~ Торисмунд ~ Теодорих II ~ Еурих ~ Аларих II |
| Аријанохришћански хиспански краљеви | Гесалеих ~ Амаларих ~ Теудис ~ Теудигисил ~ Агила I ~ Атанагилд ~ Лијува I ~ Леовигилд |
| Никејскохришћански хиспански краљеви | Рекаред I ~ Лијува II ~ Витерих ~ Гундемар ~ Сисебут ~ Рекаред II ~ Свинтила ~ Сисенанд ~ Хинтила ~ Тулга ~ Хиндасвинт ~ Рекесвинт ~ Вамба ~ Ервиг ~ Егика ~ Витица ~ Родерих |