Ратна сарадња Црне Горе и Француске 1914—1916. године је историографска монографија црногорског историчара Димитрија Диме Вујовића издата у Подгорици 1994. године, у издању Црногорске академије наука и умјетности. Вујовић, који је био водећи познавалац историје црногорско-француских односа и један од водећих истраживача спољнополитичке историје Црне Горе у другој половини 19. и почетком 20. века, у овој књизи је дао обиман приказ односа између две државе током првих година Првог светског рата, током којих је Црна Гора учествовала у ратним операцијама на страни сила Антанте. Књига је настала углавном на основу до тада слабо коришћене архивске грађе што јој даје особито велику историографску вредност.
Садржај и тематски оквир
Након предговора и уводног дела (до 17. странице) материја књиге је изложена у пет обимних поглавља: Објава рата Аустро-Угарској и француско-војно ангажовање у територијалним водама и на тлу Црне Горе (стр. 19—60), Француско—црногорско преговарање о заузимању Боке Которске током 1914—1915. године (стр. 61—92), Снабдијевање ратним материјалом и храном из Француске (стр. 93—204), Француски став према ратним операцијама црногорске војске и сарадњи са Србијом (стр. 205—258), Крај црногорских војних операција и сумња у лојално држање црногорског краља и владе (стр. 259—294). На крају књиге дат је резиме на француском језику.
Као мотив који га је подстакао да истражи ову тему Вујовић је навео њену слабу заступљеност у дотадашњој историографији, чак и у оним делима која су монографски излагала црногорску историју у Првом светском рату. Њом се нису бавили ни црногорски ни француски историчари. За француске историчаре ова тема није била нарочито привлачна јер за Француску сарадња са Црном Гором није била од онаквог значаја какав је имала за Црну Гору. Поједини француски историчари ипак су се дотицали француско—црногорских односа у Првом светском рату када су обрађивали операције француске морнарице у Јадрану (A. Tomazi, La guere navale dans L'Adriatique). Вујовић је на почетку књиге истакао како је француско—црногорско савезништво у Првом светском рату било последица дуготрајног историјског развоја, који је током претходних пола века обележио односе између две државе. Истражујући црногорско—француске односе у дуготрајној историјској перспективи Вујовић је дошао до закључка да су се они од средине 19. века кретали узлазном путањом и да су у Првом светском рату прерасли у ратно савезништво које је за Црну Гору било од изузетног значаја.
У поглављу Објава рата Аустро-Угарској и француско војно ангажовање у територијалним водама и на тлу Црне Горе испитан је улазак Црне Горе у рат и деловање француског компеног одреда и флоте на простору Црне Горе, како у приморском појасу тако и у акваторији јужног Јадрана. Вујовић се исцрпније него било који други историчар позабавио овом тематиком па је у своје дело унео мноштво, до тада у историографији непознатих података. Анализирао је војностратешки и политички значај присуста француских снага на простору Црне Горе. Иако су француске снаге биле ангажоване на црногорском подручју све до почетка 1916. године Вујовић је оценио како су оне пре имале значај моралне потпоре него реалног војног чиниоца.
У другој глави испратио је француско—црногорске преговоре о заједничком заузимању Боке Которске током 1914. и 1915. године. Вујовић је испитивао документа из којих се види да су и црногорски и француски кругови придавали велику пажњу стратешком значају Боке Которске сматрајући да се одатле војне операције могу пренети на север, ка Херцеговини, што би могло да подстакне на побуну против хабзбуршке власти Србе а можда и део Хрвата. Ипак, и поред опсежних договарања није било конкретних потеза на остваривању ових смелих замисли. Вујовић закључује да је ова неактивност на терену проистицала из британског и француског неувиђања значаја ратног ангажовања Србије и Црне Горе, и потенцијално великог стратешког значаја Балканског фронта у Првом светском рату. Најобимније поглавље посветио је снабдевању Црне Горе ратним материјалом и храном из Француске. Детаљно су приказани црногорски захтеви за различите облике помоћи, потом одговори француске владе и друга питања од значаја за пружање помоћи Црној Гори. Приличне количине испоручене хране и ратног материјала испоручене Црној Гори из Француске сведоче о искреним савезничким односима.
За дипломатску и војну историју Првог светског рата на Балкану од посебног је значаја четврто поглавље где Вујовић испитује однос француских војних и политичких кругова према ратним операцијама црногорске војске и њеној сарадњи са оружаним снагама Краљевине Србије. Вујовић је запазио да су француски кругови високо вредновали црногорско и србијанско савезништво, али да са друге стране војни концепти који су преовлађивали нису допуштали да се то савезништво до краја и оствари. Наиме, британски и француски кругови нису били спремни да у кључним тренуцима с краја 1915. године притекну у помоћ Србији и Црној Гори са 10—12 дивизија које би омогућиле њихову успешну одбрану, него су потцењујући стратешки значај Балканског фронта трошиле огромне ресурсе на Западном фронту. У последњем поглављу Крај црногорских војних операција и сумња у лојално држање црногорског краља и владе Вујовић је изложио недовољно француско залагање да помогне Црној Гори да одоли надмоћнијим аустроугарским снагама. На основу увида у богати изворни материјал Вујовић је закључио да је Француска са много мање пажње пратила и разумевала суптилне односе између Црне Горе и Србије, повремено испољавање неповерења краља Николе Петровића према Србији и обратно, па и повремено краљево неповерење према савезничкој политици. Вујовић је дошао до закључка да је Русија, покровитељица Србије и Црне Горе у Првом светском рату, дуготрајно присутна на словенском балканском простору, далеко боље разумевала прилике и била спремна да се одлучније заложи за опстанак Србије и Црне Горе. Вујовићева истраживања воде ка закључку да је Француска утицала на обустављање отпора црногорске војске и да није онолико колико је могла, с обзиром на присуство њене флоте и војске, помогла опстанку црногорске војске и њеном отпору Аустро-Угарској.
На крају Вујовић је анализирао писање француске штампе о последњем периоду црногорског војног учешћа у Првом светском рату. Дошао је до интересантног запажања да француска штампа готово не спомиње Мојковачку битку на Божић 1916. године. С друге стране, доста места је посвећено последњим данима ангажовања црногорске војске, посебно о паду Ловћена и Цетиња али готово да ништа није забележила о фронту на северу Црне Горе. Од краја 1915. године париска штампа је све чешће критички писала о држању краља Николе и уопште владајућих црногорских кругова. У другој половини јануара 1916. године француска штампа је опсежно писала о капитулацији Црне Горе, са доста критичких тонова усмерених према краљу Николи док је са друге стране истицано херојско држање краља Петра Карађорђевића, регента Александра и војске Краљевине Србије. Како поједини истраживачи указују капитулација је била једна од преломних тачака која је у престоницама држава Антанте одредила даљу судбину Црне Горе у Првом светском рату.
Ратња сарадња у Вујовићевом опусу
Вујовић је био најтемељнији истраживач француско—црногорских односа у другој половини 19. и почетком 20. века. Већ 1972. године у Титограду је објавио обимну монографију Црна Гора и Француска 1860—1914. године. Ову тему Вујовић је испитао на основу грађе дипломатске провенијенције и уз добро познавање обимне литературе која се бави европском дипломатском историјом овог периода. Истакнути српски историчар Чедомир Попов је поводом објављивања ове књиге забележио како у историји међународних веза нема небитних питања и закључених тема. Вујовићева монографија није само допринос спољнополитичкој историји Црне Горе, већ приказује развој односа једне велике силе према малој балкаснкој државе и уопште мене француске политике на Балкану. Поред ове монографије Вујовић се црногорско—француским односима бавио и у читавом низу расправа и чланака: Захтјев књаза Данила за успостављање директних дипломатских веза између Црне Горе и Турске; Француски документи о црногорско—бугарским односима 1898. године; Француски амбасадор у Риму о црногорско—италијанским односима 1898.; Једна молба Величана француском конзулу из 1864. године; Састанак књаза Николе и Мустафа-паше 1872. године; Ангажовање француске дипломатије у спору око Вељег и Малог брда 1869. и 1870. године; Француски дипломати о бокељском устанку 1869. године; Француски љекари у Црној Гори у другој половини XIX вијека; La France de Second Empire et le Montenegro итд. Поред споменутих радова Вујовић је објавио и низ радова из историје Црне Горе у Првом светском рату и о стварању Југославије, а исте године које је објавио књигу о француско—црногорској ратној сарадњи објавио је и монографију Францсуки масони и југословенско питање 1914—1918. године. Иза себе је оставио обиман рукопис о француском односу према црногорском питању од 1916. до 1920. године. Све ове указује да је монографија о ратној сарадњи између Црне Горе и Француске у Првом светском рату резултат систематског Вујовићевог истраживачког рада и да се складно уклапа у широку панораму његових истраживачких интересовања (спољнополитичка историја Црне Горе, историја Црне Горе у Првом светском рату и историја југословенског уједињења).
Рецепција
Историчар Миомир Дашић оценио је да је Вујовићева књига тако фундирана у изворној грађи и литератури да дуго неће бити потребно да се целовито испитују црногорско—француски односи у Првом светском рату. Дашић даље наглашава да је и ова, као и претходне, Вујовићеве књиге писана јасним приповедачким стилом па је доступна и ширем кругу читалаца, док је за стручњаке поуздан извор нових сазнања. Захвљујући Вујовићевом историчарском прегалаштву Француска политика према Црној Гори подробније су истражени него политика неких држава (пре свега Русије и Аустро-Угарске) које су у спољнополитичкој историји Црне Горе имале далеко важније место. Ипак, Вујовићева књига сведочи да нема неважних тема у историографији, само ако се њима позабаве врсни истраживачи, на основу квалитетне изворне грађе и са теоријски квалитетно осмишљених методолошких позиција.
Литература
- Миомир Дашић, Димитрије Димо Вујовић — историчар црногорско—француских односа и Црне Горе и Француске у Првом свјетском рату, Црна Гора у Првом светском рату. Зборник радова са округлог стола Историјског института. Књига 2, Подгорица 1998, стр. 19—36.