Рамон Мунтанер (катал. Ramon Muntaner) рођен је у Пералади (Ђирона, Шпанија) 1265. а умро је на Ибизи (Балеарска острва, Шпанија), 1336. Био је каталонски војник и писац. Најважније дело је Хроника која обухвата период од 1208. до 1328.
Биографија
Рамон Мунтанер је рођен у Перлади у богатој племићкој породици која је била домаћин Ђаумеу Освајачу и Алфонсу X Мудром 1274. године. Године 1285. Перлада је била спаљена и уништена. Двадесетогодишњи Рамон је онда одлучио да се придружи јединицама под командом Руђера де Љурије, са којима је учествовао у освајању Менорке (1286—1287), а 1300. у одбрани Сицилије од Анжујаца. Године 1302, Мунтанер се придружио Каталонској дружини алмогавера и њиховом вођи, Руђеру де Флору кад су ступили у службу византијског цара, Андроника II Палеолога. Са алмогаверима је учествовао у опсади Галипоља 1306, a Млеци су га заробили код Негропонта. Федерико III од Сицилије га је поставио за управитеља острва Ђерба, недалеко од афричке обале. Такође је учествовао у припреми освајачког похода на Сардинију. Године 1315. се вратио у Каталонију учествујући у пратњи младог Ђаумеа II, будућег краља Мајорке, где је заузимао високе положаје у административном систему Арагонске круне.
По повратку у Валенсију, настанио се у Чиривељи и почео је да пише мемоаре, тј. своју Хронику. Када га је Ђауме III од Мајорке прогласио витезом и управитељем Ибизе, преселио се на острво заједно са својом породицом — својом супругом Валенсоном, кћерком Катарином и синовима Мартијем и Маскаријем — где је провео остатак живота.
Хроника
 |
| Страница 13 рукописа Мунтанерове Хронике. |
Како сам Мунтанер каже, своје дело је започео 15. маја 1325, а завршио га негде у априлу 1328. године. Хроника обухвата период од рођења Ђаумеа Освајача (1208) до крунисања Алфонса IV од Арагона (1327). Мунтанер је своје дело назвао Књигом (катал. llibre), мада би се пре ово дело могло сврстати у жанр биографије. Мунтанер у свом делу које од самог почетка узима приповедачки и личан тон, велича каталонску краљевску династију Ђаумеа Освајача. Око 50 поглавља је посвећено алмогаверима и Руђеру де Флору. У тим поглављима се детаљно описује авантурe каталонских најамника на Истоку који су након Сицилијанског рата ступили у службу византијског цара, Андроника II Палеолога. Каталонски најамници су однели неколико веома битних победа над Турцима све до убиства Руђера де Флора, вође алмогавера, које је било узрок великог и необузданог пустошења Тракије и околних територија, догађаји који су у историји и народном предању познати као каталонска освета. У том периоду Алмогавери, иако малобројни (неких 6.000), успешно су се борили против Француза, Ђеновљана и Млетака, а такође су основали две грофовије — Неопатрију и Атину. Главни јунак ове невероватне али истините епопеје је вођа алмогавера, Руђер де Флор. Мунтанер преузима епски тон и неретко претерује у величању прелепог каталонског језика (катал. lo bell catalanesc), као и политике и војних успеха државе којој припада и коју безрезервно воли. Мунтанер је за своју епику нашао инспирацију у франко-германској епици (Роланд, Артур, Тристан, Ланселот), као и у хугларској поезији. Изузетно личан тон и пластичност у описивању догађаја су јединствени у епици његовог времена.
Након завршетка алмогаверске авантуре, Мунтанер наставља приповедање догађаја везаних за краљеве куће Арагона (катал. dell casal Daragó), што је и била првобитна намера писца. И даље активан учесник догађаја које приповеда, Мунтанер излаже све битне догађаје везане за краљевине Арагон, Сицилију и Мајорку, стављајући посебан акценат на поход Ђаумеа II од Арагона против Мавара у Андалузији и на освајање Корсеге под вођством принца дон Алфонса.
Хроника је први пут издата 1558. године и одмах је била преведена у целости или делимично на кастиљански, француски, енглески, немачки и италијански. Лик Руђера де Флора, као и многобројне ратне сцене послужили су као инспирација Ђоаноту Марторељу за главни лик романа Тирант Бели (катал. Tirant lo Blanc). Ово дело Рамона Мунтанера заузима централно место у каталонској књижевности и националној свести, слично као Песма о Сиду (шп. Cantar de mio Cid) код Кастиљанаца или Песма о Роланду (фр. Chançon de Roland) код Француза.
Литература
- E. Michael Gerli, Samuel G. Armistead. Medieval Iberia. Taylor & Francis, 2003, стр. 336 (ISBN: 0415939186; извор)
- George Ticknor. History of Spanish Literature, Trübner, 1863. стр. 286, дигитализовано 11. јануар 2007 (извор)
- Germán Bleiberg, Maureen Ihrie, Janet Pérez. Dictionary of the Literature of the Iberian Peninsula. Greenwood Publishing Group, 1993, стр. 1146 (ISBN: 0313287325 извор)
- José Amador de los Ríos. Historia Crítica de la Literatura Espanola, Impr. de J. Rodriguez, 1803, стр. 135-8, дигитализовано 22. август 2007 (извор)